Поморски музеј Црне Горе

Поморски музеј у Котору или Поморски музеј Црне Горе у Котору је културно-образовна установа, једина те вресте у Црној Гори, која поред музеолошке улоге има и културни карактер, који потврђује организовањем разних манифестација попут промоције књига, изложби слика, музичких извођења и обилежавање значајних догађаја, и тиме привлачи велики број туриста и љубитеља поморства и историје.[1]

Поморски музеј у Котору
Поморски музеј Црне Горе у Котору
Гргурина, зграда у којој је смештен музеј
Оснивање1938.
ЛокацијаКотор
 Црна Гора
Врстамузеј
Колекцијабродова, оружја, слика, намештаја
ДиректорАндро Радуловић
АдресаТрг Бокељске морнарице 391

Настао је постепеним развитком из првобитне збирке предмета од историјске и културне вредности Братовштине Бокељске морнарице у Котору (основане око 1880. године), која је од 1900. године била отворена за јавност, а од 1938. године представљена у новооснованом Поморском музеју, прво на првом спрату садашње музејске зграде, а онда након Другог светског рата у читавој барокној палати племићке породице Гргурина.[2]

Положај и размештај уреди

 
Трг Бокељске морнарице

Музеј се налази у барокној палати, познатој као Гргурина из 18. века у средишњем делу Старог града Котора на Тргу Бокељске морнарице 391.

Музеј располаже и великом терасом на првом спрату, која у летњим месецима приликом одржавања бројних културних дешавања служи за организовање пригодних коктела.

У овој установи постоји и радионица за конзервацију, у којој раде и два конзерватора која брину о предметима из Музеја, али и артефактима целог града јер се велики број вредних предмета налази у приватним колекцијама који се најчешће и не чувају на најбољи начин.

Историја уреди

 
Чланови Бокељске морнарице од којих је потекла деја за оснивање Поморског музеја 1906.

Идеја за оснивање Поморског музеја у Котору потекла је крајем 19. века од чланова Бокељске морнарице окупљених око „Племенитог тела Бокељске Морнарице у Котору“ који су на једном од својих састанака изразили жељу да формирању збирке предмета од историјске и културне вредности која би представља зачетак поморске музеолошке делатности у Котору.[3]

Након што су почетком 20. века чланови Бокељске морнарице (као меморијална институција), почели интензивно да прикупља предмете који су били везани за прошлост Морнарице и укупно поморство Боке которске, на седници општинског већа 28. јануара 1906. године...

Исте године, следило је постављење већника Ивана Радимира за председника новооснованог Бокељског старинарског друштва. Међутим његов рад није заживео све до стварања Поморског музеја 1938. године године у палати Гргурина у Котору.[3]

Оснивању Музеја претходила је 7. октобра 1934. године велика изложба историјског блага у палати Гргурина, у којој ће четири године касније бити основан данашњи Поморски музеј у Котору. На изложби су приказани редмети који су остали сачувани након Великог рата (нешто преко 700). Велики део тих предмета припадао је Бокељској морнарици. Најзаслужнији за реализацију поменуте изложбе био је познати бокељски родољуб, Сигисмунд Сбутега, главни кућевласник репрезентативне палате Гргурина.[3]

Након изложбе из 1934. године великим залагањем подадмирала Бокељске морнарице Рудолфа Ђунија закупљен је и адаптиран део првог спрата у палати Гргурина, садашњег Поморског музеја (до тада Среско начелство). Највећи део трошкова закупа платило је тадашње паробродарско друштво „Зетска пловидба“ из Котора.[3]

Темеље Поморском музеју Котору у предвечерје Другог светског рата 1938. године на дан Светог Трипуна, поставио је которски занатлија Јосип Јакичевић, иначе члан управе Братовштине Бокељске морнарице у Котору, који је и отпочело са сређивањем музејске збирке старе братовштине помораца Котора и Боке которске.[3]

Почетком Другог светског рата италијанска окупациона власт испразнила је палату Гргурина, и само заслугом тадашњег добровољног кустоса Музеја, Марка Курјала све збирке су склоњене и сачуване од уништења и отуђења до ослобођења Југославије 1945. године. Курјела је био кустос Музеја све до његове смрти 3. фебруара 1952. године, која се догодила седам месеци пре званичног отварања обновљеног Поморског музеја 1952. године.

Након смрти Марка Курјала бригу око Музеја преузео је Месни одбор, а касније Срески одбор Котора, који је од 1949—1952. године читаву, барокну палата племићке породице Гргурина, комплетно рестаурирао и адаптирао за потребе Музеја.[4]

Катастрофални земљотрес у Црној Гори 15. априла 1979. године прекинуо је музеолошке делатности Музеја, на пет година, јер је зграда претрпела знатна оштећења. Након обављених санационих, конзерваторски и рестаураторски радови од 1982—1984. на палати Гргурина у којој је смештен Музеј, после петогодишњег прекида музеј је наставио са радом, 1984. године.[5]

Поводом прославе 1200 година од преноса реликвија Светог Трипуна и постојања Бокељске морнарице, Поморски музеј је био суорганизатор прославе заједно са Которском бискупијом, Бокељском морнарицом и Општином Котор. Тим поводом у Поморском музеју отворено је обновљено одјељење Бокељске морнарице и приређена изложба „Бокељска морнарица на фотографијама 1860—1960. године.[3]

Музејске збирке уреди

У оквиру музеја постоје три збирке:[5]

  • поморско-техничка — која дочарава поморско-техничку традицију Боке которске
  • историјско-уметничка — која приказује историјску традицију и раскошне ентеријере которских палата
  • етнолошка — која приказује умеће которских занатлија и богатство традиционалне народне уметности Боке которске.
Део историјско-уметничке збирке музеја

Оружје Бокељске морнарице изложено у музеју је трофејног порекла, већином из 19. и 19. века. Пушке шаралије (назив је домаћег, бокељског порекла), иначе кремењаче, већином су неисправне и недостају им поједини дијелови. Према постојећој документацији из Поморског музеја Црне Горе у Котору исте оне су рађене северу Италије од 17. до 19. века одакле су набављане цеви и механизми ових пушака, а састављање и украшавање је обављано у домаћим радионицама. Треба напоменути и да је велики број готових примерака донесен јер је то било време великог кретања помораца, а и трговина се обављала на ширем подручју Медитерна.[6]

Музејске поставке уреди

Музејске поставке ове културне институције подељене су у три етаже, и то:[5]

Приземље

У овом делу је одмах на улазу у приземни део, изложено је шест бронзаних плоча у рељефу које приказују најзначајније догађаје и најзначајније личности из прошлости Боке которске.

У следећој просторији (која је намењена особама са посебним потребама) али и другим посетиоцима, на великом екрану наизменично се смењују прикази фотографија музејских артефаката, које се могу пратити уз помоћ аудио водичи на шест светских језика.

Први спрат

Први спрат, има пет засебних изложбених просторија и то:

  • централну салу — која обухвата историјско-поморски период од 16. до 18. века
  • салон капетанске породица Флорио из 19. века,
  • салон капетанске породица Ивелић из 19. века,
  • етнографски део,
  • просторију старог оружја.
Други спрат

Као и први и овај спрат има пет засебних изложбених просторија и то:

  • централну салу са поморско-техничком збирком из 18. и 19. века,
  • одељење познате братовштине Бокељске морнарице (старе 12 векова),
  • одељење првог и другог светског рата,
  • одељење поморског школства и црногорског поморства,
  • просторију паробродарства и Југооцеаније.

Радно време уреди

У летњем периоду, за време активне туристичке сезоне, Поморски музеј ради од 8 до 22 часа.

У осталом делу године врата музеја су отворена не само за појединачне посетиоце и за организоване групе, већ и за високе делегације из разних земаља, али уз претходну најаву.

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Годишњак Поморског музеја у Котору. Поморски музеј. 1978. 
  2. ^ „Поморски музеј (Мусеум Маритимум) Црне Горе у Котору”. монтенегроцлицк.ме. МонтенегроЦлицк. Приступљено 5. 4. 2020. [мртва веза]
  3. ^ а б в г д ђ е ж „САРАДЊА БОКЕЉСКЕ МОРНАРИЦЕ I ПОМОРСКОГ МУЗЕЈА ЦРНЕ ГОРЕ” (ПДФ). www.бокељскаморнарица.цом. Приступљено 10. 4. 2020. 
  4. ^ Годисњак Поморског музеја у Котору, Томови 2-3, Поморски музеј, 1953.
  5. ^ а б в Аннуал оф Маритиме Мусеум ат Котор, Том 54 Котор (Монтенегро) Поморски музеј 2006.
  6. ^ Вукасовић, Мирко, Један важан документ за Бокељску морнарицу, ГПМК XXИX–XXX, Котор, 1982, стр. 85–88.

Спољашње везе уреди