Предација семена

Предација семена је тип интеракције биљки и животиња у коме се гранивори (предатори семена) хране семеном биљки као својим главним и ексклузивним извором хране, у многим случајевима остављајући семе у оштећеном и неодрживом стању. Гранивори су заступљени у многим фамилијама кичмењака (посебно сисара и птица) као и бескичмењака (углавном инсекти); стога се предација семена јавља у виртуално свим копненим екосистемима. Предација семена се обично дели у две дистинктне временске категорије, пре распршивањеа и након распршивања, које могу да обухватају различите стратегије и захтеве, и имају различите импликације на индивидуалном и популационом нивоу. Ипак, без обзира на време предација семена има знатне импликације за динамику биљне популације. Да би се супротставиле дејству грабежљиваца, биљке су еволуирале механизме одбране као што су морфологија семена (величина, облик, чврстоћа) и хемијску одбрану (секундарна једињења као што су танини и алкалоиди) за одбрану од предатора семена. Међутим, као што су биљке развиле начине одбране семена од предатора (е.г., хемијска једињења), тако су се и предатори семена прилагодили биљним одбрамбеним механизмима (е.г., способност детоксификације хемијских једињења). Мноштво интересантних примера коеволуције је настало из овог динамичког односа.

Јагода, агрегатно воће оштећено мишјом конзумацијом семена (орашица).

Већина људи су предоминантно гранивори, чаи и ако конзумирају широк варијетет друге хране.

Семена и њихова одбрана

Семе биљки је важан прехрамбени извор за животиње у највећем делу екосистема. Семена садрже органе за чување хране (е.г., ендосперм) који пружају нутријенте током развића биљног ембриона (котиледон). То чини семена атрактивним извором хране за животиње. Семена су високо концентрисани и локализовани извор нутријената у односу на груге делове биљки.

Семена многих биљки су током еволуције развила разноврсне одбрамбене стратегије одвраћања предатора. Биљке могу да алоцирају ресурсе за физичку или хемијску одбрану. Семена се често смештена унутар заштитних структура или воћне пулпе која обухвата семе док не сазри. Други облици физичке одбране су бодље, длаке, влакнасти капути семена и стврднута ендосперма. Семе, нарочито у сушним подручјима, може да има семени омотач од биљног лијепка који може да задржи земљиште на семену скривајући га од гранивора.

Нека семена су еволвирала јака анти-биљоједна хемијска једињења. За разлику од физичке одбране, хемијска одбрана семена спречава конзумацију помоћу хемикалија које су токсичне за граниворе или умањују сварљивост семена. Те хемикалије обухватају непротеинске аминокиселине, цијаногенске-гликозиде, инхибиторе протеаза и амилаза, фитохемаглутинине. Семе се суочава са компромисом између расподеле ка одбрани и величини и броју произведеног семена. Додатно биљке праве компромис између одвраћања предатора и привлачења диспензера семена.

Биљке могу да смање озбиљност предације семена тако што чине семе просторно или временски оскудним да граниворе. Сматра се да распршивање семена може да умањи степан предације.

Види још

• Биљојед
• Распршивање семена

Литература

• Херрера, C.M. & О. Пеллмyр (едс.) 2002 Плант-Анимал Интерацтионс: Ан Еволутионарy Аппроацх. Блацкwелл Сциенце, Оxфорд.
• Хулме, П., анд C. W. Бенкман. 2002. Граниворy. Пагес 132-154 ин Плант-анимал интерацтионс: ан еволутионарy аппроацх. C. Херрера анд О. Пеллмyр, едс. Блацкwелл Сциентифиц Публицатионс, Неw Yорк.
• Алеxандер, Х.M., Цуммингс, C.L., Кахн, L., анд Сноw, А.А. 2001. Сеед сизе вариатион анд предатион оф сеедс продуцед бy wилд анд цроп–wилд сунфлоwерс. Америцан Јоурнал оф Ботанy. 2001;88:623-627.
• Андерсен, А.Н. 1989. Хоw Импортант Ис Сеед Предатион то Рецруитмент ин Стабле Популатионс оф Лонг-Ливед Перенниалс? Оецологиа, Вол. 81, Но. 3, пп. 310–315.
• Беренбаум, M.Р анд Зангерл, АР. 1998. Цхемицал пхенотyпе матцхинг бетwеен а плант анд итс инсецт хербиворе. Процеедингс оф тхе натионал ацадемy оф сциенцес, УСА, 95, 13743-13784.
• Броwн, Ј.Х., анд Е.Ј. Хеске. 1990. Цонтрол оф а десерт-грассланд транситион бy а кеyстоне родент гуилд. Сциенце 250:1705-1707.
• Броwн, Ј.Х., Реицхман, О.Ј., анд Давидсон, D.W. 1979. Граниворy ин десерт ецосyстемс. Аннуал Ревиеw оф Ецологy анд Сyстематицс, Вол. 10, пп. 201–227.
• Давидсон, D.W.. 1993. Тхе Еффецтс оф Хербиворy анд Граниворy он Террестриал Плант Суццессион. Оикос, Вол. 68, Но. 1, пп. 23–35.
• Давидсон, D.W., Броwн, Ј.Х., анд Иноуyе, Р.С. 1980. Цомпетитион анд тхе Струцтуре оф Граниворе Цоммунитиес. БиоСциенце, Вол. 30, Но. 4, пп. 233–238.
• Диаз, M., анд Теллериа, Ј.L. 1996.Гранивороус Бирдс ин а Стабле анд Исолатед Опен Хабитат wитхин тхе Амазониан Раинфорест. Јоурнал оф Тропицал Ецологy, Вол. 12, Но. 3, пп. 419–425.
• Фигуероа Јавиер А., Муñоз Алејандро А., Мелла Јорге Е., Арроyо Марy Т. К.. 2002. Пре- анд пост-дисперсал сеед предатион ин а Медитерранеан-тyпе цлимате монтане сцлеропхyллоус форест ин централ Цхиле. Аустралиан Јоурнал оф Ботанy 50, 183–195.
• Лундгрен, Ј анд Росентратер, К. 2007. Тхе стренгтх оф сеедс анд тхеир деструцтион бy гранивороус инсецтс. Артхропод-плант интерацтионс, Вол. 1, нумбер 2.
• Марес, M.А. анд Росензwеиг, M.L.. 1978. Граниворy ин Нортх анд Соутх Америцан Десертс: Родентс, Бирдс, анд Антс. Ецологy, Вол. 59, Но. 2, пп. 235–241.
• Оливерас, Ј., Гомез, C., Бас, M., Еспадалер, X. 2008. Мецханицал Дефенце ин Сеедс то Авоид Предатион бy а Гранивороус Ант. Натурwиссенсцхафтен. Волуме 95, Нумбер 6.
• Саллабанкс, Р. анд Цоуртнеy, С.П. 1992. Фругиворy, Сеед Предатион анд Инсецт- Вертебрате Интерацтионс. Аннуал Ревиеw оф Ентомологy. 37:337-400.
• Смитх, CC. 1970. Тхе цоеволутион оф пине сqуиррелс (Тамиасциурус) анд цониферс. Ецологицал монограпхис, 40, 349-371.
• Вандер Wалл, С.Б., Кухн, К.M., анд M.Ј. Бецк. 2005. Сеед Ремовал, Сеед Предатион, анд Сецондарy Дисперсал. Ецологy, Вол. 86, Но. 3, пп. 801–806.