Превентивни узроци смрти
Светска здравствена организација је традиционално класификовала смрт према примарном типу болести или повреде. Међутим, узроци смрти се исто тако могу класификовати у погледу превентивних фактора ризика, као што су пушење, нездрава исхрана, сексуално понашање, и несмотрена вожња, сви од којих доприносе знатном броју различитх обољења. Такви фактори ризика се обично не евидентирају директно на умрлицама, иако су заступљени у медицинским извјештајима.
Глобални узроци
уредиПроцењује се да од око 150.000 људи који свакодневно умиру широм света, око две трећине - 100.000 дневно - умиру од узрока повезаних са узрастом, од старости.[1] У индустријализованим земљама пропорција је знатоно већа, и досеже 90 перцената.[1] Стога је биолошко старење (сенесценција) водећи узрок смрти. Да ли се сенесценција као сам биолошки процес може успорити, зауставити или чак преокренути, предмет је актуелних научних спекулација и истраживања.[2]
Подаци из 2001
уредиВодећи узроци превентивних смртних случајева широм света до 2001. године, према становишту истраживача који сарађују са Пројектом приоритета контроле болести (DCPN)[3] и Светском здравственом организацијом (SZO) су приказани у доњој табели.[4] (Подаци СЗО из 2008. године показују веома сличан тренд.)
| Узрок | Број смртних случајева који су настали (милиона годишње) |
|---|---|
| Хипертензија | 7.8 |
| Пушење дувана | 5.4 |
| Неухрањеност | 3.8 |
| Сексуално преносиве болести | 3.0 |
| Лоша исхрана | 2.8 |
| Прекомерна тежина и гојазност | 2.5 |
| Физичка неактивност | 2.0 |
| Алкохол | 1.9 |
| Кућно загађење ваздуха од чврстих горива | 1.8 |
| Вода која није безбедна и лоша санитација | 1.6 |
Године 2001. је у просеку 29.000 деце умирало од превентабилних узрока сваког дана (другим речима око 20 смртних случајева сваког минута). Аутори прижају следећи контекст:
| „ | Око 56 милиона људи је умрло 2001. године. Од тога 10,6 милиона су била деца, 99% којих је живело у земљама са ниским до средњих просечних прихода. Више од половине смрти деце 2001. године се може приписати акутним респираторним инфекцијама, богињама, дијареји, маларији, и ХИВ/АИДС.[4] | ” |
Референце
уреди- ^ а б Аубреy D.Н.Ј, де Греy (2007). „Лифе Спан Еxтенсион Ресеарцх анд Публиц Дебате: Социетал Цонсидератионс” (ПДФ). Студиес ин Етхицс, Лаw, анд Тецхнологy. 1 (1, Артицле 5). ЦитеСеерX 10.1.1.395.745
. дои:10.2202/1941-6008.1011. Архивирано из оригинала (ПДФ) 13. 10. 2016. г. Приступљено 7. 8. 2011.
- ^ „СЕНС Фоундатион”.
- ^ „ДЦП3”. wасхингтон.еду. Архивирано из оригинала 28. 1. 2013. г.
- ^ а б Лопез АД, Матхерс CD, Еззати M, Јамисон ДТ, Мурраy ЦЈ (мај 2006). „Глобал анд регионал бурден оф дисеасе анд риск фацторс, 2001: сyстематиц аналyсис оф популатион хеалтх дата”. Ланцет. 367 (9524): 1747—57. ПМИД 16731270. дои:10.1016/С0140-6736(06)68770-9.
