Проклетство Хама

Хам је библијска личност из Старог Завета и један од тројице Нојевих синова који су једини преживели потоп, тако да су сви народи на свету настали од њих. Од те тројице синова настале су три расе: црна – Хамити (народи Африке), бела – Јафетити (народи Европе) и жута – Семити (народи Азије).

Библијско пророчанство

“А бејаху синови Нојеви који изиђоше из ковчега Шем, Хам и Јафет; а Хам је отац Канаанцима. То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља. А Ноје поче радити земљу и посади виноград. I напивши се вина опи се, и откри се насред шатора својега. А Хам, отац Канаанаца, виде голотињу оца својега и каза обојици браће своје на пољу. А Шем и Јафет узеше хаљину и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њим голотињу оца својега, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца својега. А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син и рече: Проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје! I још рече: Благословен да је Господ Бог Шемов, и Канаан да му буде слуга! Бог да рашири Јафета, да живи у шаторима Шемовим, а Канаан да им буде слуга” (Постање 9:18–27).

Потомци Хама

Према сведочењу Старог Завета, на хамитске народе је овде бачено проклетство и наследна кривица. Потомци Хама су Канаанићани, Хетити, Јебусити и Аморити (Постање 10:15-16), односно сви они народи који су насељавали Свету земљу пре доласка Јевреја. Кроз цели Стари Завет читамо приче о ратовима између Јевреја и народа хамитског порекла, нарочито у књизи Исуса Навина или Јошуе у којој се описује како су Хамити изгнани са своје територије. Њихово хамитско порекло био је изговор да се прогласе за “погане” или “слуге слугама”.

Потомци Хама су такође и “синови Мизраима” тј. Мисира или Египћани (Постање 10:6) и Вавилонци (Постање 10:10), историјски непријатељи Јевреја. Оба ова народа су држала јеврејске робове за време њиховог егзила, први пут у Египту за време Мојсија, а затим у Вавилону за време Данијела.

Милан Вујаклија даје следећи опис за Хамите: “Потомци Хама, другог Нојевог сина (1 Мојсијева 10), праоца Етиопљана, Египћана, Феничана и др., црнци.” (Лексикон страних речи и израза, Милан Вујаклија, издање из 1966, пп. 1034)

Одатле су многи расисти налазили изговор у Светом Писму за своје предрасуде. У својој књизи о перспективама међурасног забављања и брака у Сједињеним Америчким Државама педесетих година двадесетог века, психолог Дорис Вилкинсон наводи да је један новинар интервјуисао америчког председника Харија С. Трумана и поставио му питање да ли ће се међурасни бракови раширити у Сједињеним Државама. Он је одговорио, “Надам се да неће; ја не верујем у то (...) Да ли бисте желели да се ваша кћерка уда за црњу?” Таква изјава је била сасвим нормална у то време. Председник је тада додао да се брак између различитих раса коси са учењима Библије.

Библиографија

Стари Завет у преводу од Ђуре Даничића
Дорис Y Wилкинсон, Блацк мале/wхите фемале : перспецтивес он интеррациал марриаге анд цоуртсхип