Простациклин (PGI2) је члан фамилије липидних молекула познатих као еикозаноиди.

Простациклин
IUPAC име
(З)-5-[(4Р,5Р)-5-хyдроxy-4-((С,Е)-3-хyдроxyоцт-1-енyл)хеxахyдро-2Х-цyцлопента[б]фуран-2-yлидене]пентаноиц ацид
Идентификатори
CAS број35121-78-9 ДаY
ATC кодB01AC09 (WHO)
PubChemCID 114805
DrugBankAPRD00949
ChEMBLCHEMBL962 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC20H32O5
Моларна маса352.465 g/mol
  • OC(=O)CCC\C=C1\C[C@@H]2[C@@H](/C=C/[C@@H](O)CCCCC)[C@H](O)C[C@@H]2O1

Као лек, он је такође познат као "епопростенол". Ови термини често имају синонимно значење.[1]

Продукција

уреди
 
Синтеза еикозаноида. (Простациклин је на дну.)

Простациклин производе ћелије ендотела из простагландина H2 (PGH2) дејством ензима простациклин синтазе. Мада се простациклин сматра независним посредником, он се назива PGI2 (простагландин I2) у еикозаноидној номенклатури, и он је члан простаноида (заједно са простагландинима и тромбоксаном).

Серија-3 простагландина PGH3 такође следи пут простациклинске синтазе.[2] Термин 'простациклин' без супскрипта се обично односи на PGI2. PGI2 је изведен из ω-6 арахидонске киселине. PGI3 настаје из ω-3 ЕПА.

Функција

уреди

Простациклин (PGI2) првенствено спречава формирање тромбоцитних угрушака који учествују у хемостази (делу процеса формирања угрушака крви). Он делује путем инхибиције активације тромбоцита[3]. Он је такође ефективан вазодилататор. Простациклинове интеракције су у контрасту са тромбоксаном (TXA2), који је такође еикозаноид, и снажно упућују на механизам од кардиоваскуларне хомеостазе између ова два хормона у погледу васкуларних оштећења.

Деградација

уреди

Простациклин, који има полу-живот од неколико секунди, се разлаже у 6-кето-PGF1, који је знатно слабији вазодилататор.

Фармакологија

уреди

Синтетички аналози простациклина (илопрост, цисапрост) се користе интравенозно, супкутано и путем инхалације:

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Кермоде Ј, Бутт W, Сханн Ф (1991). „Цомпарисон бетwеен простагландин Е1 анд епопростенол (простацyцлин) ин инфантс афтер хеарт сургерy”. Бритисх хеарт јоурнал. 66 (2): 175—8. ПМЦ 1024613 . ПМИД 1883670. дои:10.1136/хрт.66.2.175. 
  2. ^ Фисцхер С, Wебер ПЦ (1985). „Тхромбоxане (ТX)А3 анд простагландин (ПГ)И3 аре формед ин ман афтер диетарy еицосапентаеноиц ацид: идентифицатион анд qуантифицатион бy цапилларy гас цхроматограпхy-елецтрон импацт масс спецтрометрy”. Биомед. Масс Спецтром. 12 (9): 470—6. ПМИД 2996649. дои:10.1002/бмс.1200120905. 
  3. ^ Јон Астер MD; Винаy Кумар МББС MD ФРЦПатх; Абул К. Аббас МББС; Нелсон Фаусто MD (2009). Роббинс & Цотран Патхологиц Басис оф Дисеасе: Wитх СТУДЕНТ ЦОНСУЛТ Онлине Аццесс. Пхиладелпхиа: Саундерс. ISBN 1-4160-3121-9. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).