Радоман Кањевац (Ступ, Сјеница, 17. мај 1960) српски је песник.[1]

Радоман Кањевац
Са књижевне вечери 2012.
Датум рођења(1960-05-17)17. мај 1960.
Место рођењаСтуп, Сјеница, Србија
 СФРЈ

Биографија уреди

Од 1982. до 1985. године био је главни и одговорни уредник Студентског радио програма Индекс 202. Емисије које је од 1985 до 1989. године уређивао на програмима Радио БеоградаПродор, Нико као ја, То је само роцк `н`ролл - биле су, по оцени радио критике, примери иновативног и ангажованог радио новинарства. У мају 1989. године био је главни и одговорни уредник телевизијског ОК канала, претече каснијег Трећег канала Радио телевизије Србије, прве независне телевизије у Београду и медијског догађаја те године на југословенском плану.

Широј рокерској популацији Радоман Кањевац познат је као писац стихова за музику групе Галија.[2] У престижној антологији југословенске рок поезије Петра Јањатовића Песме братства и детињства заступљен је са 12 песама. Након сарадње са Галијом објавио је неколико књига песама од којих је прву рецензент, академик Матија Бећковић, дефинисао као лирску аутобиографију Радомана Кањевца чији стихови "сами себе препоручују и ја се уписујем у ову књигу као њен први пренумерант".

За његову књигу Као рука низ врат контрабаса (1999) Петар Живадиновић је рекао да је ово "књига поезије која ме је подсетила на једног песника савременог, после којег тешко да видим неког другог великог, а то је Фернандо Песоа".

Професор Александар Јерков рекао је да "Кањевчева поезија готово лагана, неприметна, ћарлија као дах ветра, у којој слике, чак и кад сежу за неком тамном, далеком позадином, увек делују питомо, блиско, драго, као једна лака ствар коју песник хоће да нам саопшти".

О његовој поеми Мислим да не знаш с ким имаш посла, мала, објављеној 2000. године у библиофилском издању, др Драшко Ређеп је написао да, "после Вере Павладољске Матије Бећковића, можда у нашој лирици опредељено љубавној није било штива које би, као ово Радомана Кањевца, властито окружење посматрало не као сценографију него и као судбину". Бојана Стојановић Пантовић каже да је Кањевац “пре свега песник атмосфере, песник једног расположења”, др Јасмина Ахметагић поредила је његову поезију, “која се одликује комуникативношћу без распричаности и сувишних речи”, са поезијом Абдулаха Сидрана, а млада београдска књижевна критичарка Соња Ковљанић каже да овај песник пише поезију која се лако чита, али дуго памти.

"Реченицом која своју узбудљивост дугује, поред осталог, и способности да у исти мах буде и одважно искрена и отмено суздржана, и заједљиво иронична и лековито блага, Кањевац с лакоћом која разоружава лако допире до читаоца, свесно пркосећи наслову под којим су окупљене његове песме у овој књизи", написао је професор Зоран Пауновић, препоручујући читаоцима књигу Крај поезије, објављену у издању издавачке куће "Плато боокс" из Београда.

О књизи Човек у сенци, састављеној од Кањевчевих литерарних одломака, маргиналија, белешки и записа, објављеној 2010. године у издању "Службеног гласника", рок критичар Пеца Поповић је, у тексту под насловом Мудрац из сенке, написао да је то "књига која представља догађај више врсте и "Знакове поред пута" за рокенрол генерације".

Библиографија уреди

  • Речи за певање (СКЦ, Београд, 1995)
  • Отворено писмо (Прометеј, Нови Сад, 1995)
  • Као рука низ врат контрабаса (Академија боокс, Београд, 1999)
  • Мислим да не знаш с ким имаш посла, мала (Прометеј, Нови Сад / Академија боокс, Београд, 2000)
  • Тоур ду монде (Академија боокс, Београд 2003)
  • Путујем (Народна књига / Алфа, Београд 2007)
  • Пробуди ме тек кад осетиш да сам заиста мртав (Прометеј, Нови Сад, 2009)
  • Човек у сенци (Службени гласник, Београд, 2010)
  • Крај поезије (Плато боокс, Београд, 2010)

Издавачке куће уреди

Чланство уреди

Награде уреди

  • Златна значка Културно - просветне заједнице Србије
  • Златни Беочуг, за трајни допринос култури Београда
  • Радоје Домановић
  • Димитрије Давидовић
  • Печат Народног позоришта
  • „Златна Ника“ Интернационалног фестивала репортаже „Интерфер“

Антологије уреди

  • Песме братства и детињства, Антологија југословенске рок поезије, аутор Петар Јањатовић, (Нова, Београд и Вега медиа, Нови Сад 2008),
  • Антологија српске поезије 1847 - 2000, аутор Ненад Грујичић, (Бранково коло, Сремски Карловци 2013).
  • Поезију ће сви писати/ Алла Скалл Скрива Поеси, аутор Елеонора Лутхандер, Форфаттарес (Бокмаскин Стоцкхолм 2008).

Референце уреди

  1. ^ „Биографија”. Архивирано из оригинала 13. 04. 2003. г. Приступљено 20. 06. 2017. 
  2. ^ „Galija biography”. 

Извори уреди

Спољашње везе уреди