Википедија

Рајске птице

Рајске птице или рајчице (лат. Paradisaeidae) су породица птица која се сврстава у ред врапчарки (Passeriformes), подред птица певачица (Passeri). Станиште већине врста је источна Индонезија, Папуа Нова Гвинеја, и источна Аустралија. Фамилија има 42 врсте у 15 родова.[2] Чланови ове фамилије су вероватно најбоље познати по перју мужјака код полно диморфних врста (што је случај са већином врста), а посебно по веома издуженим и сложеном перју које се пружа од кљуна, крила, репа или главе. Њихови хабитати су највећим делом ограничени на густе кишне шуме. У исхрани свих врста доминира воће и у мањој мери зглавкари. Рајске птице имају мноштво система парења, који рангирају од моногамије до лек-типа полигамије.[3]

Рајска птица
Рађијева рајска птица (Paradisaea raggiana)
CITES Appendix II (CITES)
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Passeriformes
Natporodica: Corvoidea
Porodica: Paradisaeidae
Vigors, 1825
Родови

15 родова, 42 врсте[1]

Бројне врсте су угрожене услед лова и губитка станишта.

Распрострањеност уреди

Оне живе у тропским кишним шумама Аустралије, на неким Молучким острвима, а пре свега на Новој Гвинеји. Захваљујући томе, Нову Гвинеја се често назива још и „Острвом рајских птица”. На грбу Папуе Нове Гвинеје је рајска птица.

Изглед уреди

Кад се види прекрасно перје ових птица, а уз то још и њихово понашање у време парења, лако је разумети зашто су ове птице добиле своје име рајских птица. При томе, посебно мужјаци падају у очи својим екстремно шареним перјем и његовим ширењем у време удварања. Веројатно нема боје која се не појављује код бар неке врсте ових птица (само на Новој Гвинеји живе 43 познате врсте, уз одређену вероватноћу да, због тешког приступа долинама у брдима и планинама овог острва, још постоји понека врста која је науци непозната). При томе, женке су због полног диморфизма често мање упадљиве од мужјака, али не увек. Има и врста код којих нема полног диморфизма.[4]

Размножавање уреди

Ове птице су од врсте до врсте различите изгледом, а исто тако им је врло различито и понашање у време парења. Неке врсте организују права такмичења мужјака за наклоност женки. Више мужјака се окупи на одређеном месту на које излазе територије више женки, и дозивају их гласним позивима, а кад нека женка дође, шире перје и забацују га изнад главе. Женка одабире једног од мужјака, пари се с њим, и затим напушта „арену” и сама се даље брине о подмлатку. На тај начин доминантни мужјак се може парити с низом женки, док други мужјаци не добијају шансу за парење.

Неке друге врсте одабирају за удварање водоравну грану дрвета. На њој плешу перјем подигнутим у вис као оковратник око главе. Они то чине појединачно, и то на подручју на којем живи женка. Ако женка одлучи да се пари с њим, он након тога тражи подручје на којем живи друга женка, и све се понавља. Ови облици парења су разни видови полигамије, кад се успешан мужијак пари истовремено, односно, у истој сезони парења, с више женки. Међутим, то није правило за све врсте. Постоје и такве, које његују моногамне односе. То значи, да мужјак остаје уз женку и након парења, те помаже у подизању младунаца.

Исхрана уреди

Поставља се неизоставно питање зашто се поједине врсте тако различито понашају. Сматра се, да је одговор веројатно у различитости прехрамбених потреба међу врстама. Неке врсте се хране само са одређеном врстом воћа којег нема превише, па је потребно двоје родитеља да нађу и донесу храну. Друге врсте су се специјализовале за храњивије плодове (Мушкатни орашчић), а уз то се хране и инсектима које није тешко пронаћи, па мајка може да подигне подмладак сама.

Таксономија и систематика уреди

Породицу Парадисаеидае је увео (као Парадисеидае) 1825. године са Парадисаеа као типским родом енглески природњак Вилијама Џон Свејнсон.[5][а][б] Дуги низ година рајске птице су третиране као блиско повезане са вртларицама. Данас, док се обе третирају као део аустралијске лозе Цорвида, сада се сматра да су њих две само у даље повезани. Најближи еволутивни сродници рајских птица су врана и породица Цорвидае, монарх муварице Монарцхидае и аустралијске сојке Струтхидеидае.[11]

Једна студија из 2009. која је испитивала митохондријску ДНК свих врста како би се испитали односи унутар породице и њених најближих рођака процењује да се породица појавила пре 24 милиона година, што раније од претходних процена. Студија је идентификовала пет клада унутар породице, и поставила поделе између прве кладе, која садржи моногамне манукоде и рајску врану, и свих осталих рајских птица, на пре 10 милиона година. Друга клада укључује род Паротиа и врсту Птеридопхора алберти. Трећа клада привремено садржи неколико родова, укључујући Селеуцидис, Дрепанорнис српастокљунце, Семиоптера, Птилорис и Лопхорина, иако су неки од њих упитни. Четврта клада укључује Епимацхус српастокљунце, Парадигалла и астрапије. Последња клада укључује рајске птице Цициннурус и Парадисаеа.[12]

Тачне границе породице су такође биле предмет ревизије. Три врсте сатинских птица (родови Цнемопхилус и Лобопарадисеа) третиране су као потпородица рајских птица, Цнемопхилинае. Упркос разликама у устима, морфологији стопала и навикама гнежђења, оне су остале у породици све док их једна студија из 2000. године није преселила у засебну породицу ближе бобичаркама и дугокљунашицама (Меланоцхаритидае).[13] Иста студија је открила да је Макгрегорова рајска птица заправо била члан велике породице аустралијских медоједа. Поред ове три врсте, један број систематски загонетних врста и родова сматра се потенцијалним члановима ове породице. Две врсте из рода Мелампитта, такође из Нове Гвинеје, повезане су са рајским птицама,[14] али њихови односи су и даље неизвесни, а у скорије време се повезују са аустралијским блатњацима.[11] Род Лампролиа са Фиџија је повезиван са рајским птицама много пута од његовог открића, али никада није званично додељен породици. Недавни молекуларни докази сада стављају ову врсту у род Рхипидура.[15]

Филогенија уреди

Филогенију породице на нивоу рода утврдили су Мартин Ирестедт и сарадници.[12][16]

Парадисаеидае
 
 

Лyцоцораx (2 врсте)

 
 
 

Пхонyгаммус

 
 

Мануцодиа (5 врста)

 
 
 
 
 
 

Птеридопхора

 
 

Паротиа (6 врста)

 
 
 
 
 
 

Селеуцидис

 
 

Дрепанорнис (2 врста)

 
 
 
 

Семиоптера

 
 
 

Лопхорина (3 врсте)

 
 

Птилорис (4 врсте)

 
 
 
 
 
 
 

Епимацхус (2 врсте)

 
 
 

Парадигалла (2 врсте)

 
 

Астрапиа (5 врста)

 
 
 
 
 
 

Цициннурус

 
 

Дипхyллодес (2 врсте)

 
 
 
 

Парадисорнис

 
 

Парадисаеа (6 врста)

 
 
 
 
 
 
 

Родови и неке врсте уреди

Дуго година се сматрало да су рајске птице сродне са припадницима фамилије Ptilonorhynchidae. У данашње време се обе групе сматрају делом аустралазијске лозе Corvida, али провејава мишљење да су оне у далеком сродству. Најближи еволуциони сродници рајских птица су вране (Corvidae) и фамилија сојки, монашки муволовац Monarchidae и аустралијски блатогнездац Struthideidae.[11]

Потпородица Cnemophilinae

  • Loboparadisea
    • L. sericea
  • Cnemophilus
    • C. macgregorii
    • C. loriae

Потпородица Paradisaeinae

Напомене уреди

  1. ^ Године 1758, у десетом издању своје Сyстема Натурае, Карл Лине је име рода написао као Парадисеа и Парадисаеа.[6] Године 2012, Међународна комисија за зоолошку номенклатуру је поништила правопис Парадисеа.[7][8]
  2. ^ Ауторитет за породицу Парадисаеидае традиционално се приписује ирском зоологу Николасу Ејлварду Вигорсу.[9] Вигорс је био ограничен квинарским системом и његова употреба Парадисаеае није била замишљена као породично име.[8][10]

Референце уреди

  1. ^ Гилл, Франк; Донскер, Давид; Расмуссен, Памела, ур. (јануар 2022). „Цроwс, муднестерс, мелампиттас, Ифрит, бирдс-оф-парадисе”. ИОЦ Wорлд Бирд Лист Версион 12.1. Интернатионал Орнитхологистс' Унион. Приступљено 1. 2. 2022. 
  2. ^ Гилл, Ф & D Донскер (Едс). 2012. ИОЦ Wорлд Бирд Намес (в 3.2). Аваилабле ат http://www.worldbirdnames.org [Аццессед 13 Јан 2013].
  3. ^ Лигон, Русселл А.; Диаз, Цхристопхер D.; Морано, Јанелле L.; Тросцианко, Јолyон; Стевенс, Мартин; Москеланд, Анналyсе; Ламан, Тимотхy Г.; Иии, Едwин Сцхолес (2018-11-20). „Еволутион оф цоррелатед цомплеxитy ин тхе радицаллy дифферент цоуртсхип сигналс оф бирдс-оф-парадисе”. ПЛОС Биологy (на језику: енглески). 16 (11): 9. ИССН 1545-7885. ПМЦ 6245505  . ПМИД 30457985. дои:10.1371/јоурнал.пбио.2006962. 
  4. ^ Ирестед, Мартин; Јøнссон, Кнуд А; Фјелдсå, Јон; Цхристидис, Лес; Ерицсон, Пер ГП (2009). „Ан унеxпецтедлy лонг хисторy оф сеxуал селецтион ин бирдс-оф-парадисе”. Еволутионарy Биологy. 9 (235). дои:10.1186/1471-2148-9-235. 
  5. ^ Сwаинсон, Wиллиам Јохн (1825). „Он тхе цхарацтерс анд натурал аффинитиес оф северал неw бирдс фром Аустраласиа; инцлудинг соме обсерватионс он тхе Цолумбидае”. Зоологицал Јоурнал. 1: 463–484 [480]. 
  6. ^ Линнаеус, Царл (1758). Сyстема Натурае (на језику: Латин). 1 (10тх изд.). Холмиае (Стоцкхолм): Лаурентии Салвии. стр. 83, 110. 
  7. ^ Интернатионал Цоммиссион он Зоологицал Номенцлатуре (2012). „Парадисаеа Линнаеус, 1758 анд ПАРАДИСАЕИДАЕ Сwаинсон, 1825 (Авес): намес цонсервед”. Буллетин оф Зоологицал Номенцлатуре. 69 (1): 77—78. С2ЦИД 81167105. дои:10.21805/бзн.в69и1.а5. 
  8. ^ а б Сцходде, Р.; ЛеЦроy, M.; Боцк, W.Ј. (2010). „Цасе 3500 Парадисае Линнаеус, 1758 анд Парадисаеидае Сwаинсон, 1825 (Авес): пропосед цонсерватион оф усаге”. Буллетин оф Зоологицал Номенцлатуре. 67 (1): 57—63. С2ЦИД 84064906. дои:10.21805/бзн.в67и1.а8. 
  9. ^ Боцк, Wалтер Ј. (1994). Хисторy анд Номенцлатуре оф Авиан Фамилy-Гроуп Намес. Буллетин оф тхе Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy. Нумбер 222. Неw Yорк: Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy. стр. 158, 264. хдл:2246/830. 
  10. ^ Вигорс, Ницхолас Аyлwард (1825). „Обсерватионс он тхе натурал аффинитиес тхат цоннецт тхе ордерс анд фамилиес оф бирдс”. Трансацтионс оф тхе Линнеан Социетy оф Лондон. 14 (3): 395–517 [449]. дои:10.1111/ј.1095-8339.1823.тб00098.x. 
  11. ^ а б в Фиртх, Цлиффорд Б.; Фиртх, Даwн W. (2009). дел Хоyо, Јосеп; Еллиотт, Андреw; Цхристие, Давид, ур. Хандбоок оф тхе Бирдс оф тхе Wорлд. Волуме 14, Бусх-схрикес то Олд Wорлд Спарроwс. Фамилy Парадисаеидае (Бирдс-оф-парадисе). Барцелона: Лyнx Едиционс. стр. 404—459. ИСБН 978-84-96553-50-7. 
  12. ^ а б Ирестедт, M.; Јøнссон, К.А.; Фјелдсå, Ј.; Цхристидис, L.; Ерицсон, П.Г. (2009). „Ан унеxпецтедлy лонг хисторy оф сеxуал селецтион ин бирдс-оф-парадисе”. БМЦ Еволутионарy Биологy. 9 (1): 235. ПМЦ 2755009  . ПМИД 19758445. дои:10.1186/1471-2148-9-235  . 
  13. ^ Црацрафт, Ј.; Феинстеин, Ј. (2000). „Wхат ис нот а бирд оф парадисе? Молецулар анд морпхологицал евиденце плацес Мацгрегориа ин тхе Мелипхагидае анд тхе Цнемопхилинае неар тхе басе оф тхе цорвоид трее”. Проц. Р. Соц. Б. 267 (1440): 233—241. ПМЦ 1690532  . ПМИД 10714877. дои:10.1098/рспб.2000.0992. 
  14. ^ Сиблеy, . & Ахлqуист, Ј. (1987). "Тхе Лессер Мелампитта ис а Бирд оф Парадисе" Ему 87: 66–68
  15. ^ Ирестед, Мартин; Фуцхс, Ј; Јøнссон, КА; Охлсон, ЈИ; Пасqует, Е; Ерицсон, Пер Г.П. (2009). „Тхе сyстематиц аффинитy оф тхе енигматиц Лампролиа вицториае (Авес: Пассериформес) – Ан еxампле оф авиан дисперсал бетwеен Неw Гуинеа анд Фији овер Миоцене интермиттент ланд бридгес?” (ПДФ). Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 48 (3): 1218—1222. ПМИД 18620871. дои:10.1016/ј.yмпев.2008.05.038. 
  16. ^ Ирестедт, M.; Баталха-Филхо, Х.; Ерицсон, П.Г.П.; Цхристидис, L.; Сцходде, Р. (2017). „Пхyлогенy, биогеограпхy анд таxономиц цонсеqуенцес ин а бирд-оф-парадисе специес цомплеx, Лопхорина–Птилорис (Авес: Парадисаеидае)”. Зоологицал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy. 181 (2): 439—470. дои:10.1093/зоолиннеан/злx004  . 

Литература уреди

  • Ламан, Тим; Сцхолес, Едwин (2012). Бирдс оф Парадисе, Ревеалинг тхе Wорлд’с Мост Еxтраординарy Бирдс. Натионал Геограпхиц Социетy. 

Спољашње везе уреди

 
Рајске птице на Викимедијиној остави.
 
Викиврсте имају више информација о чланку Рајске птице.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rajske_ptice&oldid=25879996”