Википедија

Респираторна инсуфицијенција

Респираторна инсуфицијенцијаје резултат неадекватне размене гасова у респираторном систему, што значи да артеријски кисеоник, угљен-диоксид или оба не могу да се одржавају на нормалним нивоима. Пад кисеоника који се преноси путем крви познат је као хипоксемија; пораст нивоа артеријског угљен-диоксида назива се хиперкапнија. Респираторна инсуфицијенција се класификује као тип 1 или тип 2, на основу постојања високог нивоа угљен-диоксида и може бити акутна или хронична. Дефиниција респираторне инсуфицијенције у клиничким испитивањима обично укључује повећану брзину дисања, ненормалне гасове у крви (хипоксемију, хиперкапнију или обе) и доказе о повећаном раду дисања. Респираторни застој узрокује измењен ментални статус због исхемије у мозгу.[1]

Респираторна инсуфицијенција
Респираторни систем
СпецијалностиПулмонологија, медицина интензивне неге

Нормалне референтне вредности парцијалног притиска су: кисеоник ПаО2 већи од 80 ммХг (11 кПа) и угљен диоксид ПаЦО2 мањи од 45 ммХг (6,0 кПа). [2]

Узрок уреди

Неколико врста стања потенцијално може резултирати респираторном инсуфицијенцијом:

Дијагноза уреди

Тип 1 уреди

Респираторни застој типа 1 је дефинисан као низак ниво кисеоника у крви (хипоксемија) било са нормалним (нормокапнија) или са ниским (хипокапнија) нивоом угљен-диоксида (PaCO2), али не и са повећаним нивоом (хиперкапнија). То је обично узроковано неусклађеношћу вентилације/перфузије (V/К); запремина ваздуха која улази у плућа и излази из њих није усклађена са протоком крви у плућима. Основни недостатак респираторног затајења типа 1 је неуспех оксигенације коју карактерише:

PaO2 смањен (< 60 ммХг (8,0 кПа))
PaCO2 нормалан или смањен (<50 ммХг (6,7 кПа))
PA-aO2 повећан

Ову врсту респираторног затајења узрокују услови који утичу на оксигенацију, као што су:

  • Низак амбијентни кисеоник (нпр. на великој надморској висини)
  • Неусклађеност вентилације и перфузије (делови плућа примају кисеоник, али нема довољно крви да га апсорбује, нпр. плућна емболија)
  • Алвеоларна хиповентилација (смањена минутна запремина услед смањене респираторне мишићне активности, нпр. код акутне неуромускуларне болести); ова форма такође може да изазове респираторни застој типа 2 ако је тешка
  • Проблем са дифузијом (кисеоник не може да уђе у капиларе због паренхимске болести, нпр. код упале плућа или АРДС)
  • Шант (оксигенисана крв се меша са неоксигенисаном крвљу из венског система, нпр. скретање десно у лево)

Тип 2 уреди

Хипоксемија (PaO2 <8kPa или нормалан) са хиперкапнијом (PaCO2 >6,0kPa).

Основни дефекат у типу 2 респираторног затајења је карактерисан са:

PaO2 умањен (< 60 ммХг (8,0 кПа)) или нормалан
PaCO2 умањен (> 50 ммХг (6,7 кПа))
PA-aO2 нормал
pH <7,35

Респираторни застој типа 2 је узрокован неадекватном алвеоларном вентилацијом; утичу на кисеоник и угљен диоксид. Дефинисан је као пораст нивоа угљен-диоксида (ПаЦО2) које је тело створило, али не може да га елиминише. Главни узроци укључују:

Тип 3 уреди

Респираторна инсуфицијенција типа 3 је резултат ателектазе плућа. Пошто се ателектаза често јавља у периоперативном периоду, овај облик се назива и периоперативна респираторна инсуфицијенција. Након опште анестезије, смањење функционалног резидуалног капацитета доводи до колапса зависних плућних јединица.

Тип 4 уреди

Респираторна инсуфицијенција типа 4 је последица хипоперфузије респираторних мишића као код пацијената у шоку. Пацијенти у шоку често доживљавају респираторни дистрес због плућног едема (нпр. код кардиогеног шока). Лактацидоза и анемија такође могу довести до респираторне инсуфицијенције типа 4.[4] Међутим, тип 1 и 2 су најшире прихваћени.[5][6][7]

Третман уреди

 
Механички вентилатор

Уколико је могуће, потребно је лечити узрок. Ово може да укључује лекове, попут бронходилататора (за болест дисајних путева),[8][9] антибиотика (за инфекције), глукокортикоида (за бројне узроке), диуретика (за плућни едем), између осталог.[10][11][12] Респираторно затајење које произилази из опиоидног предозирања може се лечити антидотом налоксона. Супротно томе, већина предозирања бензодиазепином се не олакшава кореспондирајћим антидотом, флумазенилом.[13] Респираторна терапија/респираторна физиотерапија могу да буду корисни код неких узрока респираторног затајења.[14][15]

Затајење дисања типа 1 може захтевати кисеоничну терапију да би се постигло адекватно засићења кисеоником.[16] Недостатак респонса на кисеоник може бити показатељ за друге модалитете као што су загревана овлажена високопроточна терапија, континуирани позитивни притисак у дисајним путевима или (ако је озбиљан) ендотрахеална интубација и механичка вентилација.

Респираторно затајење типа 2 често захтева неинвазивну вентилацију (НИВ), осим ако медицинска терапија не може да побољша ситуацију.[17] Механичка вентилација се понекад одмах примењује, или иначе ако НИВ не успе.[17] Респираторни стимуланси попут доксапрама данас се ретко користе.[18]

Постоје прелиминарни докази да код особа са респираторном инсуфицијенцијом утврђеном пре доласка у болницу, континуирани позитивни притисак у дисајним путевима може бити користан када се започне пре транспорта у болницу.[19]

Референце уреди

  1. ^ Тулаимат, А; Пател, А; Wисниеwски, M; Гуерет, Р (август 2016). „Тхе валидитy анд релиабилитy оф тхе цлиницал ассессмент оф инцреасед wорк оф бреатхинг ин ацутелy илл патиентс.”. Јоурнал оф Цритицал Царе. 34: 111—5. ПМИД 27288621. дои:10.1016/ј.јцрц.2016.04.013. 
  2. ^ „Респираторy Фаилуре”. 
  3. ^ а б Бурт, Цхристиана C.; Арроwсмитх, Јосепх Е. (1. 11. 2009). „Респираторy фаилуре”. Сургерy (Оxфорд). 27 (11): 475—479. дои:10.1016/ј.мпсур.2009.09.007. 
  4. ^ Харрисон’с принциплес оф интернал медицине
  5. ^ „Патхопхyсиологy оф Респираторy Фаилуре анд Фаилуре анд Усе оф Мецханицал Вентилатион Усе оф Мецханицал Вентилатион” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. 10. 2020. г. Приступљено 04. 07. 2020. 
  6. ^ „Респираторy Фаилуре”. 
  7. ^ „Ацуте респираторy фаилуре”. 
  8. ^ Артигас А, Цампрубí-Римблас M, Тантинyà Н, Брингуé Ј, Гуилламат-Пратс Р, Маттхаy МА (јул 2017). „Инхалатион тхерапиес ин ацуте респираторy дистресс сyндроме”. Анналс оф Транслатионал Медицине. 5 (14): 293. ПМЦ 5537120  . ПМИД 28828368. дои:10.21037/атм.2017.07.21. 
  9. ^ Будингер ГР, Мутлу ГМ (март 2014). „β2-агонистс анд ацуте респираторy дистресс сyндроме”. Америцан Јоурнал оф Респираторy анд Цритицал Царе Медицине. 189 (6): 624—5. ПМЦ 3983843  . ПМИД 24628310. дои:10.1164/рццм.201401-0170ЕД. 
  10. ^ Каyнар АМ, Схарма С (7. 4. 2020). Пинскy МР, ур. „Респираторy Фаилуре Медицатион: Диуретицс, Отхер, Нитратес, Опиоид Аналгесицс, Инотропиц Агентс, Бета2 Агонистс, Xантхине Деривативес, Антицхолинергицс, Респираторy, Цортицостероидс”. емедицине.медсцапе.цом. Приступљено 2021-08-16. 
  11. ^ Yин Ј, Баи CX (мај 2018). „Пхармацотхерапy фор Адулт Патиентс wитх Ацуте Респираторy Дистресс Сyндроме”. Цхинесе Медицал Јоурнал. 131 (10): 1138—1141. ПМЦ 5956763  . ПМИД 29722332. дои:10.4103/0366-6999.231520. 
  12. ^ Леwис СР, Притцхард МW, Тхомас CM, Смитх АФ (2019). „Пхармацологицал агентс фор адултс wитх ацуте респираторy дистресс сyндроме.”. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс. 7 (7): ЦД004477. ПМЦ 6646953  . ПМИД 31334568. дои:10.1002/14651858.ЦД004477.пуб3. ЦД004477. 
  13. ^ Сивилотти, Марцо L.А. (март 2016). „Флумазенил, налоxоне анд тхе 'цома цоцктаил'”. Бритисх Јоурнал оф Цлиницал Пхармацологy. 81 (3): 428—436. ПМЦ 4767210  . ПМИД 26469689. дои:10.1111/бцп.12731. 
  14. ^ Wонг WП (јул 2000). „Пхyсицал тхерапy фор а патиент ин ацуте респираторy фаилуре”. Пхyсицал Тхерапy. 80 (7): 662—70. ПМИД 10869128. дои:10.1093/птј/80.7.662  . 
  15. ^ Гаи L, Тонг Y, Yан Б (јул 2018). „Тхе Еффецтс оф Пулмонарy Пхyсицал Тхерапy он тхе Патиентс wитх Респираторy Фаилуре”. Ираниан Јоурнал оф Публиц Хеалтх. 47 (7): 1001—1006. ПМЦ 6119578  . ПМИД 30181999. 
  16. ^ О'Дрисцолл, Б Р; Хоwард, L С; Еарис, Ј; Мак, V (мај 2017). „Бритисх Тхорациц Социетy Гуиделине фор оxyген усе ин адултс ин хеалтхцаре анд емергенцy сеттингс”. БМЈ Опен Респираторy Ресеарцх. 4 (1): е000170. ПМЦ 5531304  . ПМИД 28883921. дои:10.1136/бмјресп-2016-000170. 
  17. ^ а б Роцхwерг, Брам; Броцхард, Лаурент; Еллиотт, Марк W.; Хесс, Деан; Хилл, Ницхолас С.; Нава, Стефано; Навалеси, Паоло; Антонелли, Массимо; Брозек, Јан (август 2017). „Оффициал ЕРС/АТС цлиницал працтице гуиделинес: нонинвасиве вентилатион фор ацуте респираторy фаилуре”. Еуропеан Респираторy Јоурнал. 50 (2): 1602426. ПМИД 28860265. дои:10.1183/13993003.02426-2016  . 
  18. ^ Греенстоне, M.; Лассерсон, Т. Ј. (2003). „Доxапрам фор вентилаторy фаилуре дуе то еxацербатионс оф цхрониц обструцтиве пулмонарy дисеасе”. Тхе Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс (1): ЦД000223. ПМИД 12535393. дои:10.1002/14651858.ЦД000223. 
  19. ^ Бакке, СА; Боткер, МТ; Риддерволд, ИС; Киркегаард, Х; Цхристенсен, ЕФ (22. 11. 2014). „Цонтинуоус поситиве аирwаy прессуре анд нонинвасиве вентилатион ин прехоспитал треатмент оф патиентс wитх ацуте респираторy фаилуре: а сyстематиц ревиеw оф цонтроллед студиес.”. Сцандинавиан Јоурнал оф Траума, Ресусцитатион анд Емергенцy Медицине. 22 (1): 69. ПМЦ 4251922  . ПМИД 25416493. дои:10.1186/с13049-014-0069-8. 

Литература уреди

  • Ратновскy, Анат (2008). „Мецханицс оф респираторy мусцлес”. Респираторy Пхyсиологy анд Неуробиологy. 163 (1–3): 82—89. ПМИД 18583200. С2ЦИД 207505401. дои:10.1016/ј.респ.2008.04.019. 
  • Ким Е. Барретт; Сусан M. Барман; Сцотт Боитано; Хеддwен Броокс (24. 7. 2009). „35. Пулмонарy Фунцтион”. Ганонг'с Ревиеw оф Медицал Пхyсиологy, 23рд Едитион. МцГраw-Хилл Цомпаниес,Инцорпоратед. ИСБН 978-0-07-160567-0. 
  • Кендалл, Ф., МцЦреарy, Е., Прованце, П., Родгерс, M., Ромаи, W. (2005). Мусцлес тестинг анд фунцтион wитх постуре анд паин (5тх ед.). ПА, УСА: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс.
  • Носек, Тхомас M. „Сецтион 4/4цх5/с4цх5_9”. Ессентиалс оф Хуман Пхyсиологy. 

Спољашње везе уреди

Класификација
Спољашњи ресурси
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Respiratorna_insuficijencija&oldid=27676980”