Резолуција Генералне скупштине Уједињених нација 337

Резолуција Генералне скупштине Уједињених нација 377 (позната као Резолуција „Уједињени за мир“; енгл. Uniting for peace) doneta je 3. novembra 1950. godine na V redovnom zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na predlog SAD, Kanade, Francuske, Filipina, Turske, Velike Britanije i Urugvaja. Ona predstavlja de facto ревизију Повеље УН на начин супротан предвиђеном поступку ревизије Повеље. Њоме су Генералној скупштине дата овлашћења која су до тада спадала у искључиву надлежност Савета безбедности. Усвојена је са 32 гласа за, 5 гласова против (два гласа уздржана).

Непосредан повод њеном доношењу био је напад Северне Кореје на Јужну Кореју 1950. године када је Савет безбедности предузео први пут оружану акцију. Како приликом доношења одлука о оружаној акцији није учествовао представник СССР-а, он је после месец дана када је узео учешће оспорио ваљаност донетих резолуција и затражио понављање целокупног поступка. Тиме је Савет безбедностио био спречен у обављању своје првенствене улоге очувања мира и безбедности. Из тог разлога је донета Резолуција „Уједињени за мир“ која гласи:

Уколико Савет безбедности услед недостатка једногласности сталних чланова буде у немогућности да изврши своју примарну улогу у вези успостављања и одржања мира и безбедности, Генерална скупштина ће одмах размотрити ситуацију и донети одговарајуће препоруке члановима за предузимање колективних мера, а у случају кршења мира, или аката агресије употребу оружаних снага.

Ова резолуција ће се применити само у случају да дође до агресије, али не и претње миру. Тада се Генерална скупштина сазива по кратком поступку у року од 24 часа да размотри ситуацију и препоручи потребне мере.

Први пут примењена је на предлог Југославије 1956. године поводом тројне агресије на Египат од стране Велике Британије, Француске и Израела.

Литература

• С. Аврамов, M. Крећа: Међународно јавно право, Београд, 2001