Рицинус,крља или морска кудеља (Ricinus communis) врста је скривеносеменице из фамилије млечика, Euphorbiaceae. Она је једина врста монотипског рода, Ricinus, и потплемена, Ricininae. Еволуција рицинуса и његова релација са другим врстама се тренутно изучавају коришћењем модерних генетичких метода.[2]

Рицинус
Рицинус Марцх 2010-1.јпг
Листови и цваст рицинуса
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Племе:
Потплеме:
Ricininae[1]
Род:
Ricinus

Врста:
R. communis
Биномно име
Ricinus communis
L.

Несродна биљна врста, Fatsia japonica, има сличан изглед и позната је као лажна рицинусова биљка.

РазмножавањеУреди

 
Рицинус цоммунис

Рицинус се репродукује мешовитим полинационим системом који преферира самооплодњу путем геитоногамије, али се исто тако може укрштати анемофилно или ентомофилно.[1]

РаспрострањеностУреди

Рицинус потиче из југоисточног Медитеранског басена, Источне Африке, и Индије, али је широко распрстрањен широм тропских региона (и узгаја се на многим другим местима као украсна биљка).[3]

УпотребаУреди

Семе рицинуса је извор рицинусовог уља, које има мноштво примена. Семе садржи између 40% и 60% уља које је богато триглицеридима, углавном рицинолеином. Семе исто тако садржи рицин, у води растворни токсин, који је такође присутан у мањим концентрацијама у свим деловима биљке.

РеференцеУреди

  1. ^ а б Риззардо, РА; Милфонт, МО; Силва, ЕМ; Фреитас, БМ (2012). „Апис меллифера поллинатион импровес агрономиц продуцтивитy оф анемопхилоус цастор беан (Рицинус цоммунис).”. Анаис да Ацадемиа Брасилеира де Циенциас. 84 (4): 1137—45. ПМИД 22990600. дои:10.1590/с0001-37652012005000057. 
  2. ^ „Еупхорбиацеае (спурге) геномицс”. Институте фор Геноме Сциенцес. Университy оф Марyланд Медицал Сцхоол. Приступљено 9. 3. 2009. 
  3. ^ Пхиллипс, Рогер; Риx, Мартyн (1999). Аннуалс анд Биенниалс. Лондон: Мацмиллан. стр. 106. ИСБН 978-0-333-74889-3. 

ЛитератураУреди

  • Еверитт, Ј.Х.; Лонард, Р.L.; Литтле, C.Р. (2007). Wеедс ин Соутх Теxас анд Нортхерн Меxицо. Луббоцк: Теxас Тецх Университy Пресс. ИСБН 978-0-89672-614-7. 

Спољашње везеУреди