Википедија

Рифат Хаџиселимовић

Академик Рифат Хаџиселимовић (Шипраге, 7. јануар 1944) један је од водећих босанскохерцеговачких генетичара. Од 2013. године, након више од 45 година радног стажа, изабран је у звање емеритуса и дјелује као научни савјетник у Институту за генетичко инжењерство и биотехнологију у Сарајеву.[1][2][3][4][5]

Рифат Хаџиселимовић
Лични подаци
Датум рођења(1944-01-07)7. јануар 1944.
Место рођењаШипраге, ФНРЈ
ОбразовањеПриродно-математички факултет Универзитета у Сарајеву
Породица
СупружникАмила
ДецаЕнсар и Аида
РодитељиИсмет
Хава
Научни рад
ПољеГенетика – Антропологија
ИнституцијаУниверзитет у Сарајеву
МенториСмиља Мучибабић, Љубомир Берберовић
Познат поОснивач Института за генетичко инжењерство и биотехнологију Сарајеву Универзитета у Сарајеву
НаградеВеселин Маслеша, Шестоаприлска награда града Сарајева
Дописни члан АНУБиХ

За дописног члана Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине изабран је 2018.

Едукација и професионална каријера

уреди

Средњошколско образовање је завршио у Бањој Луци 1962. године када уписује Природно-математички факултет у Сарајеву. Дипломирао је 1966. године, стекавши звање професора биологије. Магистратуру биолошких наука (Антропологија), завршио је 1971. године на Природословно–математичком факултету Свеучилишта у Загребу[6], Хрватска, одбраном тезе под насловом Историјски аспект кретања релативне фреквенције два алелогена у људским популацијама. Докторат биолошких наука завршио је 1976. године на Природно–математичком факултету Универзитета у Сарајеву, одбраном тезе под насловом Генетика секреције АБХ антигена у становништву Босне и Херцеговине [7]. Од 1966. ангажиран је на Природно–математичком факултету Универзитета у Сарајеву [8], најприје као асистент (1966-1977), затим као доцент (1977), ванредни (1980) те редовни професор (1984) на предметима: Хумана генетика, Генетичко инжењерство и биотехнологија, Еволуција, Антропологија и Експериментална биомедицина. Од 1984-86. обављао је и функцију Шефа Одсјека за биологију. Од 1994. године био је ангажиран у реализацији Постдипломског студија биолошких наука и то до 2003. године као водитељ студија, а након тога, до 2007. као водитељ смјера Генетика [1]. У периоду од 1987-2001. обављао је функцију Директора Института за генетичко инжењерство и биотехнологију, а од 2001. године је био Координатор ДНК пројекта који је реализиран у сарадњи са Међународном комисијом за нестале особе (Интернатионал Цоммиссион он Миссинг Персонс - ИЦМП) и као научни савјетник у Институту [2], гдје је од 2006. до 2012. године дјеловао и као предсједник Управног одбора [9]. Дјеловао је као активни члан Антрополошког друштва Југославије [10] а оснивач је и члан Удружења генетичара у Босни и Херцеговини.

Награде и признања

уреди
  • Награда Универзитета у Сарајеву за студентски научни рад (1966),
  • "Хасан Бркић" и Златна значка Универзитета у Сарајеву за одличан успјех у студију (1966),
  • Веселин Маслеша (највиша босанскохерцеговачка награда за научни рад, 1977.[11][12][13][14][15][16][17][18][19][20]),
  • Шестоаприлска награда града Сарајева (1990),
  • Златна плакета и Награда Покрета “Науку младима” (1977; 1981),
  • Медаља “Борис Кидрич” – Народна техника Југославије, за особите заслуге у ширењу техничке културе (1983),
  • Плакета са Дипломом Универзитета (1986),
  • Божо Шкерљ нумисмате антрропологиае про анно MCMLXXXIX (АДЈ) (1989),
  • Награда Универзитета у Сарајеву за најреферентнијег професора ПМФ–а (2007),
  • Специјално признање Утемељитељу ИНГЕБ–а поводом јубилеја 20–годишњице (2008),
  • Плакета Универзитета у Сарајеву (2010)
  • Ингебов хеликс 1988, за 2018, за допринос оснивању и афирмацији Института за генетичко инжењерство и биотехнологију Универзитета у Сарајеву,
  • и друге награде и признања.

Дјела

уреди

До 2014. године је публицирао 214 оригиналних научних радова, 17 стручних радова, 22 књиге[21][22][23][24][25][26][27][28] . ИСБН 978860102217 Проверите вредност параметра |исбн=: ленгтх (помоћ).  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ) [3] [4][мртва веза] [5] [6] [7] [8] , 70 научно-истраживачких и стручних пројеката те 85 конференцијских приопћења. До сада су радови проф. др. Рифата Хаџиселимовића цитирани у најмање 30 (доступних) различитих уџбеника и књига.[26][29][30][31][32][33][34][35][36][37][38][24][39][40][41][42][43][44][45][46][47][48][49][50][51]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Food and Agriculture Organization of the United Nations (2003): Status of Agricultural Biotechnology and Biosafety in Selected Countries of the Balkans, the Caucasus and Moldova. FAO, Publishing Menagement Service, Information Division, Rome.
  2. ^ Ingeb, ur. (2018). Prvih 30 godina Ingeba/The first 30 years of Ingeb. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju/Institute for genetic ingeneering and biotechnology, Sarajevo. ISBN 978-9958-9344-9-0. 
  3. ^ https://scholar.google.com/citations?hl=hr&user=llK5d2YAAAAJ&view_op=list_works&gmla=AJsN-F7p9ZZuH0mzxCWrEIA5CHWzNKBxY_6BTs2rWuqHA4tZoS4eOCVIVsEmR27B7AGqxJ-CoDBRiRbK9ez8fLb1b42AXEMpMcHWiySECOV4drV1TjPsSvnW1NQBcOFyiwL14sJF64BL[мртва веза]
  4. ^ 15 миллион ресеарцхерс он РесеарцхГате
  5. ^ Упосленици и спољни сарадници ИНГЕБ-а
  6. ^ Хоме - Фацултy оф сциенце
  7. ^ Б. Ш. (1977): Петнаест нових доктора наука, Ослобођење, 11. марта, стр. 6, Сарајево.
  8. ^ Пуриватра А., Ур. (2000): Ко је ко у Бошњака. Вијеће Конгреса бошњачких интелектуалаца, ISBN 978-9958-47-068-4, стр. 168, Сарајево.
  9. ^ Хаџиселимовић, Р. ет ал., Ур. (2008). ‘’Јубилеј ИНГЕБ 20’’, Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију Универзитета у Сарајеву (првих 20 година: 1988.–2008. ИНГЕБ, Сарајево, Босна и Херцеговина
  10. ^ Антрополошко друштво Југославије, Изд. (1979): Биографије и библиографије чланова Антрополошког душтва Југославије – Посвећено Двадесетогодишњици постојања и рада Антрополошког друштва Југославије. АДЈ, Посебна издања, Свеска 6, Београд.
  11. ^ А. Б. (1977): Награде „Веселин Маслеша“. Вјесник, Год. XXXVIII, бр. 10654, стр. 4, Загреб.
  12. ^ Штрбо А. (1977): Уручене награде „Веселин Маслеша“. Ослобођење, Год. XXXIV, бр. 10374, стр. 3, Сарајево.
  13. ^ Демировић Е. (1977): Додијељене награде „Веселин Маслеша“. Борба, Год. LVI, бр. 107, стр. 9, Београд.
  14. ^ Н. Ч. (1997): Девет награда за стотине заслуга. Вечерње новине, Год. I, бр. 12, стр. 20, Сарајево.
  15. ^ Гавриловић Ж. (1977): Љ. Берберовић и Р. Хаџиселимовић: Речник генетике. Политика, Год. 74, бр. 22768, стр. 10, Београд.
  16. ^ Мучибабић С. (1976/77): Наука има свој рјечник. Биолошки лист, Година XXIV, бр. 3-4, стр. 51-52, Сарајево.
  17. ^ M. Ш. (1997): Додијељене награде „Веселин Маслеша“. Већерње новости (Београд), Год. XXV (19. Април), стр. 4, Београд.
  18. ^ Никочевић Ф. (1997): Награде „Веселин Маслеша“. Вечерњи лист, Год. XXI, бр. 5444, стр. 6, Загреб.
  19. ^ Томашевић А. (1977): Додијељене награде „Веселин Маслеша“. Политика, Год. LXXIV. бр. 22822, стр. 11, Београд.
  20. ^ Дело, Ред. (1977): Награде „Веселин Маслеша“. Дело, Год. XIX, бр-. 92, стр. 7, Љубљана.
  21. ^ Берберовић Љ., Хаџиселимовић Р. (1976): Рјечник генетике. Свјетлост, Сарајево; II. допуњено издање, 1986.
  22. ^ Берберовић Љ., Хаџиселимовић Р. (1977): Рјечник науке о еволуцији. Свјетлост, Сарајево.
  23. ^ Хаџиселимовић Р. (1988): Увод у теорију антропогенезе. Универзитетска књига Свјетлост, Сарајево.
  24. ^ а б Софраџија А., Хаџиселимовић Р., Маслић Е. (1989): Генотоксичност пестицида. Свјетлост, Сарајево.
  25. ^ Хаџиселимовић Р., Маслић Е. (1999): Основи етологије – Биологија понашања животиња и људи. Сарајево Публисхинг, Сарајево.
  26. ^ а б Хаџиселимовић Р. (2005): Биоантропологија – Биодиверзитет рецентног човјека. Универзитетска књига, Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију, Сарајево.
  27. ^ Хаџиселимовић Р., Појскић Н. (2005): Увод у хуману имуногенетику. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију, Сарајево.
  28. ^ Бајровић К., Јеврић–Чаушевић А., Хаџиселимовић Р., Ед. (2005): Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију, Сарајево.
  29. ^ Аџиаблаховић С., Аграмовић Љ. (1984): Основи молекуларне биологије и генетике. Републички завод за унапређивање школства, Титоград.
  30. ^ Берберовић Љ. (1997): Биоантропологија – Одабране уводне теме. Свјетлост, Сарајево.
  31. ^ Боројевић К. (986): Гени и популација. Форум, Нови Сад.
  32. ^ Диклић V., Косановић M., Николиш Ј., Дукић С. (1997): Биологија са хуманом генетиком. Медицинска књига, Београд.
  33. ^ Думановић Ј., Маринковић D.,Денић M. (1965): Генетички речник. Научна књига, Београд.
  34. ^ Хаџиселимовић Р., Појскић Н.(2005): Увод у хуману имуногенетику. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију, Сарајево.
  35. ^ Хасанбашић D. (2001): Основи биологије. Ветеринарски факултет Универзитета у Сарајеву, Сарајево.
  36. ^ Ивановић Б. (1990): Морфолошке особине југословенских народа. Одељење за етнологију Филозофског факултата, Београд.
  37. ^ Ибруљ С., Хаверић С., Хаверић А. (2008): Цитогенетичке методе – Примјена и медицини. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију, Сарајево.
  38. ^ Ивановић Б. (1996): Антропологија – I. Антропоморфологија. Унирекс, Подгорица.
  39. ^ Јаребица Џ., Куртовић M. (1997): Оплемењивање воћака и винове лозе – Општи дио. Едис, Сарајево.
  40. ^ Кајба D., Баллиан D. (2007): Шумарска генетика. Уџбеници Свеучилишта у Загребу –Уџбеници Универзитета у Сарајеву, Шумарски факултет Свеучилишта у Загребу – Шумарски факултет Универзитета у Сарајеву, Загреб – Сарајево.
  41. ^ Козаров Гј. (1989): Генетика (Одабрана поглавља). Медицински факултет Универзитета у Нишу, Ниш.
  42. ^ Лело С., Лукић–Билела L., Ур. (2012): Приручник из еволуције – Репетиторијум и радна свеска. Универзитетска књига, Природно–математички факултет, Сарајево.
  43. ^ Маринковић D., Туцић Н., Кекић V. (1982): Генетика. Научна књига, Београд.
  44. ^ Марјановић D., Приморац D. (2009): Молекуларна форензична генетика. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију, Сарајево.
  45. ^ Међедовић С. (2012): Генетика – Темељ молекуларног живота.ОФФ-СЕТ, Тузла.
  46. ^ Мужић I. (2008): Вјера Цркве босанске – Крстјани и пагани у средњовјековној Босни. Музеј хрватских археолошких споменика, Сплит.
  47. ^ Приморац D. ет ал. (2008): Анализа ДНА у судској медицини и правосуђу. Медицинска наклада, Загреб.
  48. ^ Шкријељ Р. (2002): Популације риба неретванских језера. Природно–математички факултет Универзитета у Сарајеву, Сарајево.
  49. ^ Швоб Т. (1995): Миленијски митови мржње – Биолошка критика расизма. Дуриеуx, Загреб.
  50. ^ Швоб Т. ет ал. (1990): Основи опће и хумане генетике. Школска књига, Загреб.
  51. ^ Влаховић П. (1996): Човек у времену и простору – Антропологија. Вук Караџић, Београд.

Литература

уреди
  • Ингеб, ур. (2018). Првих 30 година Ингеба/Тхе фирст 30 yеарс оф Ингеб. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију/Институте фор генетиц ингенееринг анд биотецхнологy, Сарајево. ИСБН 978-9958-9344-9-0. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rifat_Hadžiselimović&oldid=28412444”