Википедија

Роберт А. Хајнлајн

Роберт Ансон Хајнлајн (Батлер, Мисури, 7. јула 1907 – Кармел на Мору, Калифорнија, 8. маја 1988),[2][3][4] амерички књижевник, један од најпопуларнијих, најутицајнијих и најконтроверзнијих аутора научне фантастике.[5] Поставио је високе стандарде по питању научне и техничке веродостојности те увелико придонео побољшању литерарног квалитета овога жанра. Први је писац који се чистом, неприлагођеном, научном фантастиком пробио у часописе за широке масе (нпр. у The Saturday Evening Post, крајем 1940-их). Међу првима је био аутор бестселерске научне фантастике романског типа у модерном добу масовног тржишта. Хајнлајн, Исак Асимов и Артур Ч. Кларк су дуго година били познати као „Велика Тројка” научне фантастике.

Роберт А. Хајнлајн
Хајнлајн даје аутографе на Worldcon 1976
Лични подаци
Пуно имеRobert Anson Heinlein
НадимакАнсон Макдоналд
Лајл Монро
Џон Риверсајд
Кејлеб Сондерс
Симон Јорк
Датум рођења7 јул, 1907(1907-07-07)
Место рођењаБатлер, Мисури, САД
Датум смрти8. мај 1988.(1988-05-08) (80 год.)
Место смртиКармел на Мору, Калифорнија, САД
ДржављанствоСАД
НационалностСАД
НародностСАД
ЗанимањеРоманописац, писац кратких прича, есејиста, сценариста, ваздухопловни инжењер, млађи поручник[1]
Универзитет
Књижевни рад
Књижевни жанрНаучна фантастика, фантастика
Најважнија дела
'`УНИQ--темплатестyлес-00000003-QИНУ`'
Потпис

У својим научнофантастичним причама Хајнлајн је непрестано обрађивао препознатљиве друштвене теме: важност индивидуалне слободе и самопоуздања, обвезе појединаца према друштву, утицај организоване религије на културу и власт, тежњу друштва да потискује неконформистичко размишљање. Такође је испитивао однос између телесне и емотивне љубави, размишљао о могућности неортодоксних породичних веза и утицају путовања у свемиру на људску културу. Његов иновативни, неортодоксни, приступ споменутим темама довео је до тога да су његова дела наилазила на потпуно супротна схватања, па су и жигосана међусобно противречним ознакама. Тако је, на пример, његов роман Звездани јуришници (Starship Troopers, 1959) увелико сматран заговарањем милитаризма и као да чак у себи садржи неке елементе фашизма, иако многи параграфи у самој књизи критикују неприлагодљивост и глупост чисто милитаристичког начина мишљења. С друге стране, због свога романа Stranger in a Strange Land (Странац у страној земљи, 1961) проглашен је заговорником сексуалне револуције и контракултуре, а такође му се приписује да је овом књигом популарисао концепт „полиаморије”, тј. одговорне немоногамије.

Хајнлајн је добио четири Награде Хјуго за своје романе. Надаље, педесет година након објављивања три су његова дела добила награду „Ретро-Хјуго”, награду која се додељује ретрактивно за године у којима се није додељивала Награда Хјуго. Такође је први добио награду Гранд Мастер за животно дело коју додељује Америчко удружење писаца научне фантастике.

Након Хајнлајнове смрти Вирџинија Хајнлајн, његова супруга, објавила је збирку његове кореспонденције и билежака, обједињених у неку врсту аутобиографског увида у његову каријеру, под насловом: Grumbles from the Grave (Гунђања из гроба, 1989).

Живот уреди

Хајнлајн се родио 7. јула 1907. од оца Рекса Ајвара и мајке Бам Лајле Хајнлајн у Бутлеру, савезна држава Мисури. Детињство је провео у Канзас Ситију у традиционалном окружењу. Дипломирао је на Америчкој поморској академији 1929. и служио као официр у Америчкој ратној морнарици. Дана 21. јуна 1929. оженио се Елеанором Кари, али је тај брак трајао само око годину дана. Године 1931. служио је на броду USS Lexington. У то је доба радио на радио-комуникацијама са носачима авиона, који су тада били тек у повоју. Капетан пловила је био Ернест Кинг који ће касније, током Другог светског рата, вршити службу заповедника поморских операција. Касније су га војни историчари често интервјуисали о Кингу и његовој служби заповедника првог модерног носача авиона Америчке морнарице. С другом се женом, Леслин Макдоналд, венчао 1932. Леслин је била радикална политичарка, а Исак Асимов је говорио како му је Хајнлајн касније рекао да је у тим годинама био попут ње, „запаљиви либерал”. Хеинеин је 1933-1934. служио на USS Roperu и заслужио чин поручника. Године 1934. је отпуштен из морнарице због плућне туберкулозе.

Током дуготрајног боравка у болници развио је идеју о воденом кревету, а детаљни описи овога изума у три његове књиге касније су спречили друге у покушајима да га патентирају. Војска је такође имала велики утицај на Хајнлајна; целога је живота чврсто веровао у лојалност, водство и друге уз војску везане идеале.

Након отпуста Хајнлајн је неколико недеља похађао постдипломске студије из математике и физике на Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу, али одустао је било због лошег здравља, било због тога што је желио да се укључи у политички живот.

Зарађивао је за живот радећи штошта, укључујући продају некретнина и рударење сребра. Новца му је, ипак, увек недостајало. Хајнлајн је почетком 1930-их година био активан у социјалистичком Покрету за искорењивање сиромаштва у Калифорнији на челу с Аптоном Синклаиром. Када је Демократска странка 1934. Аптона кандидовала за гувернера Калифорније, Хајнлајн је био активан у његовој неуспешној кампањи. Сам се Хајнлајн 1938, такође без успеха, кандидирао за заступника у Калифорнијској државној скупштини. После је Хајнлајн скривао своју социјалистичку прошлост. О својим је искуствима с политиком писао уздржљиво, често под велом фикционализације. Године 1954. је написао: „...многи су Американци... наглас тврдили како је Макарти створио 'владавину страха'. Јесте ли ви уплашени? Ја нисам, а ја иза себе имам много политичке активности која је у знатној мери улево од позиције на којој је сенатор Макарти.”

Иако након кампање није био потпуно без новца - од морнарице је примао нешто инвалиднине - Хајнлајн се окренуо писању да би отплатио хипотеку (могуће је да се ради о његовој кући на адреси: 8777 Lookout Mountain Avenue, Los Angeles, коју спомиње у делу And He Built a Crooked House (I направи криву кућу), па је „Life-Line” из 1939. његова прваобјављена прича, штампана у у часопису Astounding Science-Fiction. Убрзо је признат као предводник новога покрета за „друштвену” научну фантастику. Током Другог светског рата за морнарицу је радио на ваздушном инжењерингу, у ту сврху је регрутовао Исака Асимова и L. Спрејг де Кампа да с њим раде у Филаделфијском бродоградилишту Ратне морнарице.

Како се рат 1945. ближио крају, Хенлеин је почео да размишља о својој каријери. Бацање атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки, као и избијање Хладног рата, стимулирали су га да пише нефикционална дела политичке тематике; усто такође је желио да се пробије на исплативије тржиште. У новинама The Saturday Evening Post објавио је четири утицајне приче, почевши у фебруару 1947. са причом „The Green Hills of Earth” („Зелени брежуљци Земље”), и тиме је постао први писац научне фантастике који је успео да изађе из „гета јефтине штампе” (енгл. pulp ghetto). Године 1950. је Destination Moon (Одредиште Месец) - филм с елементима документарца за који је Хајнлајн написао причу и сценариј, био коаутор текста и изумио велики део ефеката - добио Оскара за специјалне ефекте. Најважније од свега, започео је низ романа за младе за издавачку кућу Scribner's који ће се протегнути кроз целе 1950-е.

Од друге се жене Хајнлајн развео 1947. године, а следеће се венчао с Виргинијом „Џини” Герстенфелд, с којом ће остати венчан до смрти, четрдесет година касније. Ускоро затим, пар се преселио у Колорадо. Будући да је 1965. велика надморска висина нашкодила Хајнлајновој супрузи, преселили су се у Бони Дун, Калифорнија.

Џини је без сумње послужила као као модел за многе његове интелигентне, неустрашиво самосталне женске ликове. Између 1953. и 1954. Хајнлајнови су путовали светом (већином прекоокеанским бродом), што је Хајнлајн описао у делу Tramp Royale, а то је такође дало доста материјала за подлогу научнофантастичних романа чија је радња смештена на свемирском броду, као што је на пример Podkayne of Mars. Асимов је сматрао да је Хајнлајн направио драстичан заокрет удесно (у политичком смислу) када се венчао с Џини. Пар је 1958. основао Лигу Патрика Хенрија и 1964. учествовао у изборној кампањи Барија Голдвотера, а Tramp Royale садржи две поприлично дуге апологије Макартијевих саслушања. Међутим, могуће је да ова визија о драстичној промени политичке оријентације извире из тенденције да се прави грешка при смештању „слободњаштва” (енгл. libertarianism) на традиционалном лево-десни спектар америчке политике. Овоме је веројатно придонела Хајнлајнова неортодоксност и невољскост да га се смести у било коју идеологију (укључујући слободњаштво). Доказ Џининог утицаја очевиднији је у књижевности и науци. Прва је читала његове рукописе, те је имала репутацију бољег инжењера од самог Хајнлајна.

Хајнлајнови романи за младе (тзв. Heinlein juveniles) би могли бити његово најважније дело, које је створило публику научно и друштвено свесних одраслих особа. У својим се серијалима бавио актуалним питањима, мада је 1959. године уредништво издавачке куће Scribner's његове Звездане јуришнике (Starship Troopers) оценило сувише контроверзним за њихов углед и одмах одбацило дело. Хајнлајн се осетио ослобођеним спона писања за децу и почео да пише „своје ствари, на свој начин”, и појавио се са низом изазовних књига које су прошириле хоризонте научне фантастике. Ту спада Странац у страној земљи (Stranger in a Strange Land), његово најпознатије дело (1961), и Луна је окрутна љубавница (The Moon Is a Harsh Mistress, 1966).

Почевши 1970. године задесио га је низ здравствених криза, чему је допринио и исцрпљујући клесарски хоби. Деценија је почела по живот опасним перитонитисом од којег се опорављао више од две године. Чим је оздравио довољно да може да пише, почео је рад на књизи Time Enough for Love (Довољно времена за љубав, 1973), у којој је по први пут споменуо многе теме које ће се касније провлачити кроз његова дела.

Средином 1970-их написао је два чланка за Britannica Compton Yearbook. Он и Џини су прешли Сједињене Државе уздуж и попреко помажући при реорганизацији донирања крви, а 1976. по трећи је пут био почасни гост Worldcon-а на MidAmeriCon-у у Канзас Ситију (Мизури). Током одмора на Тахитију почетком 1978. претрпео је благи мождани удар. Током следећа четири месеца све је више био исцрпљен, па му је здравље поновно почело да слаби. Установило се да је проблем у закрченој каротидној артерији, па му је међу првима уграђена каротидна премосница. Хајнлајн и Вирџинија су били пушачи; пушење се често јавља у његовој фантастици, као и запањујуће самоприпаљујуће цигарете. Такође је пред једном здруженом парламентарном комисијом сведочио о свом уверењу да су споредна сазнања која добијамо из свемирских истраживања од велике користи онемоћалима и старцима. Оперативни су захвати повратили Хајнлајнову енергију, па је од 1980. до смрти написао пет романа. Умро је у сну 8. маја 1988. године.

У то је време сабирао ране белешке за још један роман из серијала World as Myth (Свијет као мит). Неколико је његових дела објављено постхумно.

Дела уреди

Романи уреди

Романи означени с звездицом * сматрају се лаком/забавном литературом, док нека дела није лако категорисати

Рани романи уреди

Зрели романи уреди

Касни романи уреди

  • „Број звери” (The Number of the Beast - 1980)
  • „Петак” (Friday - 1982)
  • Job: A Comedy of Justice, 1984.
  • „Мачка која хода кроз зидове” (The Cat Who Walks Through Walls - 1985)
  • „Пловити онкрај обзора” (To Sail Beyond the Sunset - 1987)

Референце уреди

  1. ^ Wоо, Елаине (26. 01. 2003). „Виргиниа Хеинлеин, 86; Wифе, Мусе анд Литерарy Гуардиан оф Целебратед Сциенце Фицтион Wритер”. ЛА тимес. Приступљено 26. 11. 2017. 
  2. ^ Хоудек, D. А. (2003). „ФАQ: Фреqуентлy Аскед Qуестионс абоут Роберт А. Хеинлеин, тхе персон”. Тхе Хеинлеин Социетy. Архивирано из оригинала 12. 08. 2012. г. Приступљено 23. 01. 2007. 
  3. ^ „Биограпхy”, Фор Ус, тхе Ливинг, 2004, стр. 261 
  4. ^ „Саy Хоw? А Пронунциатион Гуиде то Намес оф Публиц Фигурес”. Либрарy оф Цонгресс, Натионал Либрарy Сервице фор тхе Блинд анд Пхyсицаллy Хандицаппед (НЛС). 21. 09. 2006. Приступљено 23. 01. 2007. 
  5. ^ Боокер, M. Кеитх; Тхомас, Анне-Марие (2009). Тхе Сциенце Фицтион Хандбоок. Блацкwелл Гуидес то Литературе Сериес. Јохн Wилеy & Сонс. стр. 155. ИСБН 978-1-4051-6205-0. „Сометимес цаллед тхе 'деан оф сциенце фицтион wритерс,' Роберт А. Хеинлеин wас оне оф тхе леадинг фигурес оф сциенце фицтион'с Голден Аге анд оне оф тхе wритерс мост респонсибле фор естаблисхинг тхе сциенце фицтион новел ас а публисхинг цатегорy.” 

Литература уреди

Критичарске
А цритиqуе оф Хеинлеин фром а Марxист перспецтиве. Инцлудес а биограпхицал цхаптер, wхицх инцорпоратес соме оригинал ресеарцх он Хеинлеин'с фамилy бацкгроунд.
А цомпрехенсиве библиограпхy, wитх роугхлy оне паге оф цомментарy он еацх оф Хеинлеин'с wоркс.
Биографска
  • Паттерсон, Јр., Wиллиам Х. Роберт А. Хеинлеин ин Диалогуе Wитх Хис Центурy: 1907–1948 Леарнинг Цурве. Ан Аутхоризед Биограпхy, Волуме I. Том Дохертy Ассоциатес. 2010. ISBN 978-0-7653-1960-9.
  • Паттерсон, Јр., Wиллиам Х. Роберт А. Хеинлеин ин Диалогуе Wитх Хис Центурy: 1948–1988 Тхе Ман Wхо Леарнед Беттер. Ан Аутхоризед Биограпхy, Волуме II. Том Дохертy Ассоциатес. 2014. ISBN 978-0-7653-1961-6.
  • Хеинлеин, Роберт А.. Фор Ус, тхе Ливинг. Неw Yорк: Сцрибнер. 2004. ISBN 978-0-7432-5998-9..
Includes an introduction by Spider Robinson, an afterword by Robert E. James with a long biography, and a shorter biographical sketch.
А ленгтхy ессаy тхат треатс Хеинлеин'с оwн аутобиограпхицал статементс wитх скептицисм.
Цонтаинс а схортер версион оф тхе Паттерсон био.
  • Хеинлеин, Роберт А.. 1997. Дебора Аро ис wронг. Неw Yорк: Дел Реy.
Оутлинес тхоугхтс он цоинцидентал тхоугхтс анд бехавиор анд тхе фамоус аргумент овер тхе цоурсе оф тхрее даyс wитх Дебора Аро, реноwнед футурологист.
  • Хеинлеин, Роберт А.. 1989. Грумблес Фром тхе Граве. Неw Yорк: Дел Реy.
Инцорпоратес а субстантиал биограпхицал скетцх бy Виргиниа Хеинлеин, wхицх хеwс цлоселy то хис еарлиер оффициал биос, омиттинг тхе саме фацтс (тхе фирст оф хис тхрее марриагес, хис еарлy лефт-wинг политицал ацтивитиес) анд репеатинг тхе саме фицтионал анецдотес (тхе схорт сторy цонтест).
  • Вицарy, Елизабетх Зое. 2000. Америцан Натионал Биограпхy Онлине артицле, Хеинлеин, Роберт Ансон. Приступљено Јуне 1, 2005 (нот аваилабле фор фрее).
Репеатс манy инцоррецт статементс фром Хеинлеин'с фицтионализед профессионал био.
Аутобиограпхицал нотес аре интерсперсед бетwеен тхе пиецес ин тхе антхологy.
Репринтед бy Баен, хардцовер Оцтобер 2003. ISBN 978-0-7434-7159-6..
Репринтед бy Баен, папербацк Јулy 2005. ISBN 978-0-7434-9915-6..
  • Стовер, Леон. 1987. Роберт Хеинлеин. Бостон: Тwаyне.

Спољашње везе уреди

 
Роберт А. Хајнлајн на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Robert_A._Hajnlajn&oldid=27675093”