Родна једнакост на Косову и Метохији

Према родној једнакости не би требало да постоји дискриминација, предрасуде између полова због физичке различитости, менталне способности су једнаке код мушкараца и жена.

"Родна равноправност претпоставља да једном друштву, заједници или организацији постоје једнаке могућности за жене, мушкарце и особе другачијих родних идентитета да допринесу културном, политичком, економском и социјалном напретку, као и да имају једнаке могућности да уживају све користи и добробити од напретка једне заједнице". (дефиниција СЗО)

Проблеми и изазови

Економска неједнакост појачава друге неједнакости, данас је јако заступљена на Косову као у свим заједницама што између осталог укључује и неједнакости у области женског здравља, где само мали број жена може контролисати своју репродуктивност, постати део плаћене радне снаге и стећи економску моћ.

"Неједнакост у земљама данас није само питање оних који имају и оних који немају. Неједнакост је све више и питање оних који могу и оних који не могу. Сиромашне жене које не располажу средствима за доношење властитих одлука о величини породице или су лошег здравственог стања због неадекватног репродуктивног здравља чине већину међу онима који не могу", казала је извршна директорица УНФПА-е Наталиа Канем.

Према подацима у свету сазнајемо о не планирању породице деси се 89 милиона нежељених трудноћа и 48 милиона абортуса годишње у земљама у развоју. То не само да угрожава здравље жена већ им и ограничава могућности да се запосле или задрже посао и тако напредују ка финансијској независности.

Врсте родне неједнакости

• Политичка неједнакост
• Економска неједнакост
• Културно-образована неједнакост

У модерном свету и даље је присутна родна неједнакост и ако је одавно престало патријахално доба. Родна неједнакост у развијеним земљама је мање присутна док је у неразвијеним земљама јако присутна.

Политичка неједнакост

Статистички подаци у Европи

Према истраживањима Умника из 2014 год. закључили смо да су жене укључене у политичком систему око 30% учешћа док су мушкарци знатно више заступљени око 70% и даље је присутна родна неједнакост али у мањој мери.

Унапређивање родне равноправности

"Земље које желе рјешавати питање економске неједнакости могу почети тако што ће рјешавати друге неједнакости, нпр., у области репродуктивног здравља и репродуктивних права, те рушити друштвене, институционалне и друге препреке које женама онемогућују да остваре свој пуни потенцијал", каже Канем.

Програм одрживог развоја до 2030. "предвиђа бољу будућност у којој ћемо колективно рушити баријере и исправљати разлике. Циљ треба бити смањење свих неједнакости. Неки од најснажнијих доприноса могу настати као резултат остваривања (...) репродуктивних права жена", наводи се у извјештају.

Гендер (родно) осјетљиви буџет је буџет који у себи идентификује и подржава потребе и интересе свих својих грађана и грађанки. Од израде таквог буџета користи би имали сви не само жене и у његовој изради такође би као партнери требало да учествују сви субјекти. Важан партнер у изради таквог буџета би биле управо жене, које су најкомпетентније да дају одређене одговоре о својим правима, обавезама и интересима као и да идентификују проблеме с којима се су срећу у разним сегментима друштвеног живота. Наравно, при томе треба водити рачуна да се у цео процес укључе жене из различитих маргинализованих група (жене са инвалидитетом, Ромкиње и слично)

Извор: Агенције

Разбијање стереотипа

• Жене морају бити у кући да брину у породици
• Жене немају право да се образују
• Жене се одричу свог наследства
• Мушкарци морају да зарађују за породицу
• Мушкарци су глава породице
• Мушкарци се баве физицким радом

Родна равноправност на Косову

Учешће обухвата две мере: стопу еквивалента пуног радног времена и трајање радног века. Стопа еквивалента пуног радног времена се мери процентом становништва од 15 и више година старости који су у радном односу са пуним радним временом. На Косову, ови подаци се прикупљају од стране АСК-а преко њене годишње Анкете о радној снази (АРС), која прикупља податке за особе у истим старосним групама. У најновијој анкети, Анкета о радној снази резултати за Косово 2015, пуно радно време међу радно способним становништвом је било 11,3% за жене и 38,7% за мушкарце. 7 Анкета такође прикупља информације у вези са непуним радним временом и бројем радних сати према полу. Стога, подаци АРС-а се могу користити за израчунавање еквивалентног пуног радног времена. Друга мера, трајање радног века за сада очигледно није доступна на Косову. Међутим, вероватно се може израчунати са постојећим подацима, користећи исти модел вероватноће коришћен од стране Еуростата, који се ослања на демографске податке и податке о тржишту рада.

Од породичног насиља и сексуалног узнемиравања преко дечијих бракова и висок степен дискриминације у погледу запошљавања и имовинских права, све до сексизма у јавном-приватном сектору родна равноправност је питање које исказује сву пажњу на Косову. Мус+шкарци и даље доминирају у позицијама којима се доносе одлуке како у влади тако и у општинама, жене су држале само 5,2% лидерски положај у влади. Закон о родној равноправности усвојени су исте године како би се досегла минимлна заступљеност од 50% за сваки пол укључујући и управљачко тело и тела која доносе одлуке. Међутим бирачки спискови три главне политичке групације на овогодишњим изборима обухватају максимум 33 жена од укупно 110 кандидата за посланике. "Више од 75% жена води се као економски пасивно"