Саша Крстић (музичар)

Саша Крстић је српски, југословенски и Европски клавијатуриста који негује више различитих праваца у музици који се могу сврстати у Фуссион на релацији Сyмпхо / Јазз / Хард Роцк, а чије се име највише везује за рад у групи Метро из тадашњег Светозарева.

Саша Крстић
Крстић 1981. године
Лични подаци
Датум рођења(1961-01-03)3. јануар 1961.(63 год.)
Место рођењаСветозарево, СФРЈ
Музички рад
Активни период1976—1992, 2019—данас
Инструментиклавијатуре
Издавачке кућеПГП РТБ
Остало
Повезани чланциWест, Метро

Биографија уреди

Рођен је у Светозареву 3. јануара 1961. а 1974. се досељава у тзв. ЕЛМОС-ову зграду у улици Вука Караџића број 13/б/11 где упознаје и свог комшију из исте зграде гитаристу Ивана Ивицу Максимовића (Светозарево, 12.08.1962. - Јагодина, 07.11.2019) (који је тада живео у стану испод његовог) када и почињу да се баве музиком. У исто време, Саша и уписује и завршава Музичку школу исто у Светозареву.

У јесен 1976. године, Саша и Ивица упознају и бубњара Здравка Лалића (у то време ученика Слободана Стојановића Кепе из групе Смак) када са њим у тадашњем Светозареву формирају свој први бенд Т.Н.Т. са којим имају и прве јавне наступе. Бенд није имао сталног басисту, нити певача, а иста судбина је погађала и њихове касније бендове: Цобра, Опсесиа, Даф као и Wест у првом периоду рада (од јесени 1979. до априла 1980. године). У том периоду (1977. - 1980. године), Саша свира паралелно и у другим бендовима у Светозареву и околини (Клан, Атоми, Крин, Тач, и др.).

На Сашин предлог почетком септембра 1981. године, у групу Wест долази адекватан вокал за Хард Роцк правац Бранко Савић певач дотадашњег параћинског бенда Паракинова Деца, као и крагујевачког бенда Месечева Потковица. Почетком октобра исте године, бенд Wест мења име у Метро чију су прву поставу чинили инструменталисти из устаљене поставе групе Wест са новим вокалом када почиње и компоновање сопственог ауторског материјала за албум првенац (видети даље под Метро - званична Wикипедиа).[1]

Саша Крстић је свирао у првој постави групе Метро - у периоду од септембра 1981. године до краја децембра 1982. године. То је уједно била и најпродуктивнија постава овог бенда обзиром да у то време наступају на више битних манифестација за развој Роцк’н’Ролла на подручју еx YУ (такође даље видети под Метро - званична Wикипедиа). Свој последњи наступ са бендом Метро (а то је уједно био и последњи наступ тог бенда у својој првој постави) Саша остварује 25. децембра 1982. године у Параћину на Гитаријади у хали 7. јули.

После овог догађаја, Саша одлази на одслужење војног рока у Бар, али званично не напушта бенд. По повратку са одслужења војног рока, он у фебруару 1984. године поново ради неколико проба са (тада већ комплетно параћинским) бендом Метро, али остаје незадовољан тим учинком, па се одлучује да дефинитивно напусти бенд, те одлази за Немачку у марту исте године и тамо наставља каријеру музичара са брачним паром Марковић (Зораном и Сандром) из Светозарева, Нешом бубњарем из Ћуприје и гитаристом Гораном Преласом Буррyјем (06.01.1963. год. Крагујевац) из Крагујевца (еx Месечева потковица) у новооснованом бенду Wитнесс.

Саша (иако је још од марта 1984. године живео и свирао у Немачкој) бива званично пријављен са местом боравка у тој земљи у Берлину тек почетком 1986. године када се тамо венчао и засновао породицу.

Крајем 1986. године, Саша у Немачкој у Берлину оснива нов Дали Банд са Сандром Рогановић из Београда која је била певачица и други клавијатуриста и са гитаристом Зораном Никчевићем из Никшића као трио. Са овим бендом, Саша свира по Берлину све до 1992. године када Сандра напушта бенд.

Након овог активног периода бављења музиком, Саша паузира са јавним наступима, али за све то време, он неуморно вежба и компонује у кућном амбијенту.

Године 1993. Саша се из Берлина сели у Wернигероде, а од 2002. године живи у Фриедрицхсафену у Немачкој.

Почетком 2020. године у сарадњи са својим сином режисером Бранком Крстићем, Саша отпочиње и рад на спортско / документарном филму под радним називом Цели живот у игри о свом оцу Живораду Жићи Крстићу (некадашњем спортском новинару у Радио Светозареву).[2] Филм (за који је Саша урадио комплетну музику) је приказан на 10. Златиборском фестивалу спортског филма 29. августа 2021. године, и освојио награду за најбољи дизајн и фотографију[3], док је своју јагодинску премијеру имао 31. августа у Сали Културног центра.[4][5]

Дана 21.07.2020. године су у РТВ Коперникус у Јагодини дигитализовани први демо снимци група Wест и Метро који су у периоду од 22.07. до 31.07. 2020. год. и ремастеризовани такође у Јагодини у студију Божа власника Зорана Чеде Марјановића. Ти снимци су истог дана по завршетку ремастеризовања 31.07. 2020. год. по први пут јавно објављени на Yоу Тубе Цханнелу Зорана Урошевића (Мр. Блацкмана).[6]

Обзиром на Сашин непресушни и урођени таленат на пољу апсолутног слуха, неуморног, свакодневног и вишесатног вежбања, као и на његов озбиљан рад на компоновању музике кроз целу своју каријеру клавијатуристе (и повремено позадинског вокала), Саша Крстић је поглавито у свом родном граду Светозареву (на даље и на подручју целе еx YУ, а касније и у Немачкој) остао јасно убележен и записан као музичар за кога се и дан данас сматра да је био и остао доследан својој непроменљивој доктрини посматрања музике као области људске културе и израза за коју не постоје границе, те је тиме првенствено у свом родном граду остао упамћен као најбољи клавијатуриста по свим параметрима и критеријумима посматрања и оцењивања.

Музички узори уреди

Види још уреди

Опрема :

  • '72. Хохнер Мелодица Сопрано
  • ’61. ¾  Рудолпх Стелз Хамма Пиано
  • '69. Еко Тигер Дуо
  • '69. Фарфиса Вип 233
  • '73. Фарфиса Вип 500
  • '74. Фарфиса Вип 600
  • '67. Хаммонд L 100 / Леслие ДПС Елецтрониц
  • '78. Фендер Рходес Стаге 73 Мк II
  • '78. Мултимоог 44 кеy CV / Гате
  •  '78. Хохнер Стрингс
  • '78. Хохнер Цлавинет Д6
  • ’70. Меллотрон M 400
  • '78. Минимоог Модел D 44 кеy CV / Гате
  • '73. Хаммонд Ц3 / Леслие 122 А
  • '81. Минимоог Модел Е 44 кеy CV / Гате
  • '81. АРП Солина Стрингс Енсембле 49 Кеy полyпхониц мулти - орцхестрал сyнтхесизер
  • ’83. Корг Полy ПС 61
  • ’83. Роланд Јуно 60
  • ’83. Yамаха D X7
  • ’85. Yамаха Портатоне ПС 6100 Кеyбоард
  • ’85. Цасио ЦЗ 5000 Кеyбоард
  • ’91. Тецхницс СX ПX 55 (M) Дигитал Пиано
  • ’09. Хаммонд XК 1 / Леслие Аллсоунд ЛЦ 85 / ТХ 85
  • ’06. Yамаха Тyрос II
  • ’15. Yамаха Тyрос V 88 кеy Wоркстатион

Референце уреди

  1. ^ „Метро (19) - Чупаве Главе”. Дисцогс (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-30. 
  2. ^ „Документарни филм о новинару Живомиру Крстићу - Жићи”. Крстарица (на језику: српски). 2020-01-23. Приступљено 2020-12-01. 
  3. ^ „Завршен 10. Међународни фестивал спортског филма на Златибору”. www.саттелевизија.цом (на језику: српски). Приступљено 2021-09-03. 
  4. ^ Јевремовић, Горан. „НА ФЕСТИВАЛУ ФИЛМ О ЈАГОДИНСКОМ СПОРТСКОМ НОВИНАРУ | ЦентралМедиа” (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-03. 
  5. ^ Инфо - Премијера филма о Жићи Крстићу у Јагодини (ТВ КЦН 2.9.2021) (на језику: српски), Приступљено 2021-09-03 
  6. ^ „Wест - Покрети душа '80. (инструментал) (демо)”. Yоутубе.цом. Приступљено 30. 11. 2020. 

Спољашње везе уреди