Салома (хеб. שלומית Схеломит) је била Исусова ученица која се узгред помиње у Новом завету, а о којој постоји богато предање у апокрифним списима.

Едвард Берн-Џонс, Јутро ускрснућа. Салома је, према Марковом јеванђељу, била једна од жена на Исусовом гробу које затичу младића у белом и празну гробницу.

Канонска јеванђеља је помињу као једну од жена које су посматрале Исусово разапињање, а потом носиле миро да га помажу, затекавши "младића у белом" и празну гробницу. Остали извори описују Салому као једну од Исусових блиских ученица, са којом је у више наврата водио дубоке филозофске разговоре, те помињу и ранохришћанске заједнице које негују традицију преношења знања од Саломе.

Православна црква је слави као једну од мироносница, треће недеље од ускрса. У Католичкој цркви се Салома поистовећује са Маријом Клеоповом, те се слави као света Марија Салома 24. априла.

Име уреди

На арамејском и арапском језику Салома (سلمة Салма или Саломје سالومي ) значи мир. У неким преводима се јавља и облик Соломија.

Салома у Новом завету уреди

Салома се у Новом завету завету помиње само на два места код Марка. Јеванђеље по Марку преноси да су Исусово распеће из далека посматрале неке жене, међу којима и Салома:

 
Коптска икона распећа. Салома се помиње као једна од жена које су присуствовале Исусову распећу.
А из далека проматраху и неке жене: међу њима Марија Магдалена, Марија, мајка Јакова Млађега и Јосипа, и Салома, које га пратише кад бијаше у Галилеји и служаху му, и многе друге које дођоше с њим у Јерусалем.
— Јеванђеље по Марку, 15,40-41

Исто јеванђеље помиње Салому и на другом месту, као једну од жена на Исусовом гробу, које затичу младића у белом и празну гробницу:

I пошто прође субота, Марија Магдалина, Марија мајка Јаковљева и Салома купише мирисе да дођу и да га помажу. I врло рано у први дан недеље дођоше на гроб, када је сунце изишло. I говораху међу собом: ко ће нам одвалити камен са врата гроба? Погледавши пак видеше да је камен одваљен; беше, наиме, врло велик. А кад уђоше у гроб, видеше младића обучена у дугу белу хаљину како седи с десне стране и запрепастише се. Но он им рече: не плашите се. Тражите распетога Исуса Назарећанина; васкрсао је, нема га овде; ево место где га положише. Него идите, кажите његовим ученицима и Петру да он иде пред вама у Галилеју; онде ћете га видети, као што вам рече. I изишавши побегоше од гроба. Јер их трепет и страх обузео; и никоме ништа не рекоше; јер се бојаху.
— Јеванђеље по Марку, 16:1-8 (превод Емилијан Чарнић)

Друга јеванђеља, описујући исте догађаје, не помињу Салому. Матејево еванђеље преноси да су Исусово распеће из далека гледале "многе жене" које су ишле за Исусом, од којих именује само "Марију Магдалину, Марија мајку Јаковљеву и Јосијину и мајку синова Зеведејевих".[1] На основу овога Католичка енциклопедија (1913) закључује да је Салома из Јеванђељу по Марку, вероватно „мати синова Зеведејевих“, која се помиње у Јеванђељу по Матеју.[2] Матеј међу женама на Исусовом гробу помиње само Марију Магдалену и „другу Марију“.[3]

У Јовановом јеванђељу се Салома такође нигде не помиње. На Исусовом распећу се помињу следеће жене: "мати његова, сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина."[4] На основу овога неки идентификују Салому као сестру Исусове мајке, односно његову тетку, а неки пак као Марију Клеопову, па се она у црквеној традицји назива и света Марија Салома.[5]

Салома у апокрифима уреди

Еванђеље по Томи преноси да је Исус боравио код Саломе, лежао на њеном кревети и делио са њом оброк:

Исус рече: "Двоје ће на једном кревету почивати, једно ће умријети, друго живјети."


Салома рече: "Тко си ти, човјече? Свалио си се на мој кревет и јео за мојим столом."
Исус јој рече: "Ја сам онај који долази из онога који је исти. Дане су ми ствари мога Оца."
Салома рече: "Твоја сам ученица."

Исус настави: "Зато кажем, када је исти, пун је свјетла, но ако се подијели, бит ће испуњен тамом."[6]
— Јеванђеље по Томи, изрека 61.

Грчко еванђеље по Египћанима (почетак 2. века), преноси дијалог Исуса и Саломе, која је представљена као његова блиска ученица. Сачувани делови њиховог разговора заступају целибат и повратак у андрогино стање. Из њиховог разговора се такође види да је Салома била без деце:

 
Џејмс Тисо, Распеће из првог лица. Књига васкрсења Христовог помиње "Салому, која га је искушавала" међу женама које су присуствовале распећу.
Салома: "Докле ће људи умирати?"


Исус: "Докле год жене буду рађале."
Салома: "Онда сам добро учинила што нисам родила?"

Исус: "Сваку биљку ти једи, али ону што има горчине не једи."[7]

Исто еванђеље преноси још један фрагмент њиховог разговора:

Салома: "Када ће нам ствари о којима те испитујемо бити знане?"
Исус: "Када згазите хаљине стида, и када два постану једно, а мушко и женско ни мушко ни женско."[7]

Дијалог Исуса и Саломе је одјекивао у апокрифима 2. и 3. века. На њега су се посебно позивали неки гностици који прихватају сексуални аскетизам као средство прекидања круга рођења и смрти и превазилажења разлике између мушког и женског, омогућујући повратак на исконско андрогено стање,[8] попут енкратита.[9]

У апокрифима се Салома помиње као једна од жена које Исус посебно поздравља одлазећи у смрт. Прво откривење по Јакову преноси да је Исус, припремајући Јакова за своју смрт, рекао:


Она такође помиње међу женама које су прве посетиле Исусов гроб. Апокрифна коптска Књига васкрсења Христовог, која се приписује апостолу Батроломеју, набрајајући жене које су посетиле Исусову гробницу, наводи да је међу њима била „и Салома, која га је искушавала“.[11]

Остала помињања уреди

Чак и нехрићански писци 2. века помињу да постоји традиција преношења знања од „Саломе ученице“, у заједницама као што су Карпократијани, следбеници Карпократа. Грчки филозоф Келс је око 178. године писао против разних хришћанских заједница, које је видео као претњу Римском држави. Његова дела, сачувана у фрагментима, помињу и следбенике Саломе:


Извори уреди

  1. ^ Еванђеље по Матеју, 27:55-56
  2. ^ "Саломе". Цатхолиц Енцyцлопедиа. Неw Yорк: Роберт Апплетон Цомпанy. 1913.
  3. ^ Јеванђеље по Матеју, 28:1
  4. ^ Јеванђеље по Јовану, 19:25
  5. ^ „НЕТБибле:Саломе”. Архивирано из оригинала 01. 09. 2009. г. Приступљено 23. 03. 2011. 
  6. ^ „Тхе "Сцхоларс' Транслатион" оф тхе Госпел оф Тхомас”. Архивирано из оригинала 21. 11. 2008. г. Приступљено 23. 03. 2011. 
  7. ^ а б Тхе Госпел оф тхе Егyптианс
  8. ^ Цамерон, Рон, 1982. Тхе Отхер Госпелс : Нон-Цаноницал Госпел Теxтс (Пхиладелпхиа, ПА: Тхе Wестминстер Пресс)
  9. ^ „Госпел оф тхе Егyптианс (Егyпт, 100-150 ЦЕ)”. Архивирано из оригинала 14. 05. 2011. г. Приступљено 23. 03. 2011. 
  10. ^ Тхе (Фирст) Апоцалyпсе оф Јамес
  11. ^ ГОСПЕЛ ОФ БАРТХОЛОМЕW
  12. ^ Ориген, Цонтра Целсум

Спољашње везе уреди