Самјуел Голдвин (рођен Шмуел Гелбфиш; јидиш שמואל געלבפֿיש, 17. август 1879 – 31. јануар 1974), такође познат као Самјуел Голдфиш,[1] био је пољско-амерички филмски продуцент. Он је најбоље познат по то томе што је био оснивач и извршни директор неколико студија покретних слика у Холивуду.[2] Његова признања обухварају Златни глобус Сесил Б. Демила 1973,[3] Ирвинг Г. Талбергова меморијална награда 1947, и Џин Хершолтова хуманитарна награда 1958. године.

Самјуел Голдвин
Голдwyн ин 1919
Голдвин 1919. године
Име по рођењуСзмуел Гелбфисз
Друга именаСамуел Голдwyн, Самуел Голдфисх
Датум рођења(1879-08-17)17. август 1879.
Место рођењаВаршава, Пољско краљевство
 Руско царство
Датум смрти31. јануар 1974.(1974-01-31) (94 год.)
Место смртиЛос Анђелес, Калифорнија
 САД
ПребивалиштеПољска, САД
Држављанствопољско, америчко
Занимањефилмски продуцент
Активни период1917–1959
СупружникБланч Ласки
(в. 1910 —  р. 1915)

Францис Хауард
(в. 1925)
Деца2

Детињство и младост уреди

Голдвин је рођен као Шмуел Гелбфиш[4] у Варшави у пољској јеврејској хасидској породици, Арона Дејвида Гелбфиша (1852–1895), торбара, и његове супруге, Хане Ребан (девојачки Јарецка; 1855–1925).[5]

Он је напустио Варшаву без пенија у џепу након смрти свог оца и отпутовао је за Хамбург. Тамо је одсео код познаника породице, где је пришао кроз обуку израде рукавица.[5] Дана 26. новембра 1898. Гелбфиш је напустио Хамбург за Бирмингем у Енглеској, где је боравио код родбине шест недеља под именом Самјуел Голдфиш. Дана 4. јануара отпловио је из Ливерпула, стигао у Филаделфију 19. јануара 1899. године, а затим је отишао у Њујорк крајем јануара 1899. године. Посао је пронашао у граду Гловерсвилу у Њујорку у индустрији одеће. Убрзо су га његове урођене маркетиншке вештине учиниле врло успешним продавачем у компанији Елит Глав. Након четири године, као потпредседник продаје, он се преселио у Њујорк Сити на адресу 10 Вест 61. улица.[6]

Парамоунт уреди

Године 1913, Голдвин, заједно са својим шураком Џесијом L. Ласкијем, Сесилом Б. Демилом, и Артуром Френдом формирао је партнерство, Тхе Џеси L. Ласки Фичер Плеј компанија, за продукцију дугометражних покретних слика. Филмска права за сценску представу, Тхе Сqуаw Ман, купљена су за 4000 долара, а за главну улогу ангажиран је Дустин Фарнум. Снимање за први дугометражни филм снимљен у Холивуду почело је 29. децембра 1913.[7]

Године 1914, Парамоунт је била корпорација за размену филмова и кинематографска корпорација на челу сс V. V. Ходкинсоном. Они су трагали за додатним филмовима за дистрибуцију, те је Парамоунт 1. јуна 1914. потписао уговор са Ласки компанијом за испоруку 36 филмова годишње. Један од других Парамоунтових добављача била је Адолф Зукорова Компанија познатих играча. Те две фирме су се спојиле 28. јуна 1916. године, формирајући Тхе Фамоус Плаyерс-Ласкy Цорпоратион. Зукор је тихо куповао деонице Парамоунта, а две недеље пре спајања постао је председник Парамоунт Пикчерс корпорације и заменио је Ходкинсона са Хирам Абрамсом, својим сарадником.[8]

Спајањем је Зукор постао председник Парамоунта и Фејмос Плејерс-Ласки фирми, с тим да је Голдфиш именован за председника управног одбора Фејмос Плејерс-Ласкија, а Џеси Ласки је први потпредседник. Након низа сукоба са Зукором, Голдфиш је поднео оставку на место председника управног одбора, и као члан извршног одбора корпорације 14. септембра 1916. Голдфиш више није био активни члан управе, иако је још увек имао власништво и био је члан управног одбора. Предузеће Фејмос Плејерс-Ласки је касније постало део Парамоунт Пикчерс корпорације, а Парамоунт је постао један од главних холивудских студија.[9]

Голдвин Пикчерс уреди

Године 1916, Голдвин је удружио Бродвејске продуценте Едгара и Арчибалда Селвина,[10] користећи комбинацију оба имена како би назвао своје филмско предузеће Голдвин Пикчерс. Он је затим своје име легално променио у Самјуел Голдвин, што је користио током остатка свог живота. Голдвин Пикчерс се показао успешним, мада је заправо њихов заштитни знак „Лав Лео” оно по чему се компанија данас памти.

Самјуел Голдвин продукције уреди

 
Из рекламног сегмента за филм Тхе Хуррицане (1937)

Пре продаје и спајања Голдwyн Пицтурес у априлу 1924. године, Голдвин је основао Самјуел Голдвин продукције 1923. године као операцију само за производњу (без дистрибутивног огранка). Њихов први филм био је Потасх анд Перлмуттер, објављен у септембру 1923. године преко Фирст Натионал Пицтурес. Неке од раних продукција носе назив „Хауард продукције”, назване по Голдвиновој супрузи, Френсис.

Током 35 година, Голдвин је изградио репутацију у филмском стваралаштву и развио око за проналажење талента за снимање филмова. Вилијам Вајлер је режирао многе од својих најславнијих продукција, а ангажовао је писце као што су Бен Хект, Сидни Хауард, Дороти Паркер и Лилијан Хелман. (Према легенди, у једној узаврелој дискусији на конференцији, Голдвин је прекорио некога — у већини случајева, госпођу Паркер, која се присетила да је некада био произвођач рукавица — она му је одговорила: „Немој да упиреш прстом у мене. Знала сам те кад си имао напрстак на њему!“[11])

Голдвин је за то време снимио бројне филмове и владао као најуспешнији независни продуцент Холивуда. Многи од његових филмова су пали у заборав; његова сарадња са Џоном Фордом, међутим, резултирала је номинацијом за Оскара за најбољи филм за Арроwсмитх (1931). Голдвин и Форд су имали још једну успешну сарадњу шест година касније са Тхе Хуррицане (1937). Вилијам Вајлер био је одговоран за већину Голдвинових веома хваљених филмова, са номинацијама за Оскара за најбољи филм за Додсwортх (1936), Деад Енд (1937), Wутхеринг Хеигхтс (1939), Тхе Литтле Фоxес (1941) и Тхе Бест Yеарс оф Оур Ливес (1946). Главни глумци у неколико Голдвинових филмова, посебно оних које је режирао Вајлер, такође су били номиновани за Оскара за своје улоге. Током 1930-их, Голдвин је пуштао све своје филмове преко Уједињених уметника; почевши од 1941. и настављајући скоро до краја његове каријере, Голдвинове филмове је дистрибуирала фирма РКО Пицтурес.

Награде уреди

Бракови уреди

Године 1910, Голдвин се оженио са Бланш Ласки, сестром Џесија L. Ласкија. Из тог брака је рођена ћерка Рут. Пар се развео 1915. Године 1925, он се оженио глумицом Френсис Хауард са којом је остао у браку до краја живота. Њихов син, Самјуел Голдвин млађи, на крају се придружио свом оцу у послу.[13]

Упркос својим браковима, Самјуел Голдвин је био познат као женскарош у друштвеним круговима. Голдвинова девојка Џин Хауард је цитирана која је рекла: „Сам Голдвин није био момак који би се јавно удварао; имао је превише укуса за то,“ али је имао многобројне љубавне везе, док је његова супруга Френсис Хауард то игнорисала.[5]

Смрт уреди

Голдвин је умро од срчане инсуфицијенције у свом дому у Лос Анђелесу 1974. у 91. години. Осамдесетих година прошлог века, Самјуел Голдвин студио је продат Варнер Бросу. Постоји позориште названо по њему на Беверли Хилсу и добио је звезду на Холивудском шеталишту у улици Вајн бр. 1631 због доприноса филмовима дана 8. фебруара 1960.[14][15]

Референце уреди

  1. ^ „Самуел Голдwyн | Америцан филммакер анд продуцер”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). 
  2. ^ Обитуарy, Вариетy, Фебруарy 6, 1974, п. 63.
  3. ^ Јанг, Меена (31. 1. 2015). „Самуел Голдwyн: Ремемберинг тхе Мовие Могул он тхе Анниверсарy оф Хис Деатх”. Тхе Холлywоод Репортер. Приступљено 8. 8. 2015. 
  4. ^ Тхе сз-спеллинг ис а нот-унцоммон Полисх транслитератион фор тхе Yиддисх сх-соунд, wхицх онлy реqуирес а сингле леттер ин тхат лангуаге.
  5. ^ а б в „Голдwyн”. Гоогле Биодата. Приступљено 2. 6. 2018. 
  6. ^ А. Сцотт Берг, Голдwyн - А Биограпхy, Пенгуин Путнам Инц; ИСБН Риверхеад Боокс, ©1989; ISBN 1-57322-723-4
  7. ^ Berg, pp. 31–35, 41.
  8. ^ Berg, pp. 49, 58.
  9. ^ Berg, pp. 58-59, 63.
  10. ^ Rogers, Will; Gragert, Steven K.; Johansson, M. Jane (1. 5. 2001). „The Papers of Will Rogers: From vaudeville to Broadway : September 1908-August 1915”. University of Oklahoma Press. Приступљено 7. 10. 2018 — преко Google Books. 
  11. ^ Silverstein, Stuart Y., ур. (1996). Not Much Fun: The Lost Poems of Dorothy Parker. New York: Scribner. стр. 42, n. 75. ISBN 0-7432-1148-0. 
  12. ^ Public Papers of the Presidents of the United States, Richard Nixon. 1971. стр. 490. ISBN 0160588634. Приступљено 2013-04-01. 
  13. ^ Dagan, Carmel (9. 1. 2015). „Samuel Goldwyn Jr. Dies at 88”. Variety. Penske Media Corporation. Приступљено 10. 1. 2015. 
  14. ^ „Samuel Goldwyn | Hollywood Walk of Fame”. www.walkoffame.com. Приступљено 28. 6. 2016. 
  15. ^ „Samuel Goldwyn”. Los Angeles Times. Приступљено 28. 6. 2016. 

Literatura уреди

  • Berg, A. Scott. Goldwyn. New York: Alfred A. Knopf, 1989.
  • DeMille, Cecil B. Autobiography. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall, 1959.
  • Dick, Bernard F. Engulfed: the death of Paramount Pictures and the birth of corporate Hollywood. Lexington, Kentucky: University of Press Kentucky Scholarly, 2001.
  • Eames, John Douglas, with additional text by Robert Abele. The Paramount Story: The Complete History of the Studio and Its Films. New York: Simon & Schuster, 2002.
  • Evans, Robert. The Kid Stays in the Picture. New York: Hyperion Press, 1994.
  • Gabler, Neal. An Empire of Their Own: How the Jews Invented Hollywood. New York: Crown Publishers, 1988.
  • Lasky, Jesse L. with Don Weldon, I Blow My Own Horn. Garden City NY: Doubleday, 1957.
  • Mordden, Ethan. The Hollywood Studios. New York: Alfred A. Knopf, 1988.
  • Schatz, Thomas. The Genius of the System. New York: Pantheon, 1988.
  • Sklar, Robert. Movie-Made America. New York: Vintage, 1989.
  • Zukor, Adolph, with Dale Kramer. The Public Is Never Wrong: The Autobiography of Adolph Zukor. New York: G.P. Putnam's Sons, 1953.
  • „Pretty Things”. Liz Goldwyn Films. 2. 6. 2018. Приступљено 2013-04-02. 
  • Goldwyn, Liz (2006). Pretty Things: The Last Generation of American Burlesque Queens. HarperCollins. ISBN 9780060889449. Приступљено 2. 6. 2018. 
  • Boller, Paul F.; George, John (1990). They Never Said It. Oxford University Press. стр. 42. ISBN 9780199879168. 

Spoljašnje veze уреди