Сања Лончар је новинарка, рођена 30. марта 1976. године у Томиславграду, а од 1996. године живи и ради у Београду.

Сања Лончар
Датум рођења(1976-03-30)30. март 1976.(48 год.)
Место рођењаТомиславград
 СФРЈ
ПребивалиштеБеоград
Занимањеновинарка
Активни периодод 2003.

Власница је и директорка ТВ продукције СЛ медиа, која је продуцирала више телевизијских серијала и емисија.[1]

Биографија

уреди

Новинарством се бави од 2003. године, кад се запослила на Радио Београду 202. Каријеру у штампаним медијима започела је у београдском магазину СТАТУС, у ком је радила до његовог затварања 2013. године, након чега је основала своју ТВ продукцију СЛ медиа и започела телевизијску каријеру.

Неки од ТВ пројеката на којима је радила:

  • Медији у Србији: хроника пропадања (уредница)[2][3]
  • Зоран Ђинђић: хипотека (новинарка)[4]
  • Пад хашких бегунаца (новинарка)[5]
  • Лазар (новинарка)[6]
  • Силом на седму (новинарка)[7]
  • Медијски врисак (коауторка)[8]
  • Партократија: канцер демократије (новинарка)[9]
  • Цораx: цртање историје (уредница)[10]
  • Владалац: политичка биографија Александра Вучића (коауторка-уредница)[11]
  • Јунаци доба злог (уредница, редитељка, сценаристкиња)
  • Ја, Александар: државни гамбит (коауторка)[12]

Због свог професионалног новинарског рада, заједно са колегиницом Јованом С. Полић, у судском је спору са председником Србије Александром Вучићем. [13][14][15][16]

Референце

уреди
  1. ^ Агенција @МенсцхРС (2020-03-17). „Лончар: Солидарност у новинарској професији је на врло ниском нивоу”. Дијалог.нет (на језику: српски). Приступљено 2023-11-29. 
  2. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Медији у Србији - хроника пропадања”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2023-11-29. 
  3. ^ „Хроника пропадања - Душко Богдановић - Дневни лист Данас” (на језику: српски). 2012-06-18. Приступљено 2023-11-29. 
  4. ^ Београд, Н1 (2019-03-08). „Документарни филм "Зоран Ђинђић – Хипотека" у уторак од 20х”. Н1 (на језику: српски). Приступљено 2023-11-29. 
  5. ^ „Пад хашких бегунаца - Друштво - Дневни лист Данас” (на језику: српски). 2015-01-27. Приступљено 2023-11-29. 
  6. ^ www.новимагазин.рс (2017-11-15). „Уручене медијске награде за толеранцију”. Нови магазин (на језику: српски). Приступљено 2023-11-29. 
  7. ^ Митровиц, Војин (2018-02-06). „Документарни филм "Силом на седму" (Видео)”. Цензоловка (на језику: српски). Приступљено 2023-11-29. 
  8. ^ „Документарни серијал "Медијски врисак" од понедељка на ТВ Н1”. www.унс.орг.рс (на језику: ци). Приступљено 2023-11-29. 
  9. ^ „ПАРТОКРАТИЈА КАНЦЕР ДЕМОКРАТИЈЕ | Медија центар Београд”. архива.мц.рс. Приступљено 2023-11-29. 
  10. ^ Полиц, Јована С. (2019-12-14), Цораx - Цртање Историје, Предраг Кораксиц Цораx, Иван Цоловиц, Филип Давид, Приступљено 2023-11-29 
  11. ^ Београд, Н1 (2020-02-10). „Документарни серијал Владалац, политичка биографија Александра Вучића, на ТВ Н1”. Н1 (на језику: српски). Приступљено 2023-11-29. 
  12. ^ Београд, Н1 (2023-10-28). „"Ја, Александар: Државни гамбит", премијерно на Н1 у четвртак у 20х”. Н1 (на језику: српски). Приступљено 2023-11-29. 
  13. ^ „Продукцијска кућа и аутор филма "Владалац" тужиће Вучића и Информер - Политика - Дневни лист Данас” (на језику: српски). 2020-03-06. Приступљено 2023-11-29. 
  14. ^ ФоНет (2023-03-17). „Вучић тужио новинарке због серијала "Владалац", емитованог на Н1”. Н1 (на језику: српски). Приступљено 2023-11-29. 
  15. ^ Савић, Данило (2023-03-17). „"Осетио је страх високог интензитета и патњу": Ово је Вучићева тужба против ауторки филма "Владалац". НОВА портал (на језику: српски). Приступљено 2023-11-29. 
  16. ^ Митровиц, Војин (2023-04-12). „Адвокат Вучића поручио судији да „више неће ни секунде поступати у предмету. Цензоловка (на језику: српски). Приступљено 2023-11-29.