Scientific American (неформално скраћено на SciAm или понекад SA) је амерички популарно научни магазин.[1] Многи познати научници, укључујући Алберта Ајнштајна, допринели су чланцима овом часопису. Он је најстарији непрекидно објављивани месечни часопис у Сједињеним Државама (иако је то постао месечни часопис тек 1921. године).

Сциентифиц Америцан  
Насловна страна из марта 2005.
Скраћени наслов (ИСО 4)Sci. Am.
ДисциплинаОпшта наука
ЈезикЕнглески
ЕдиторМариет Дихристина
Детаљи о публикацији
Издавачка кућаSpringer Nature (Сједињене Државе)
Историја публикацијеОд 1845
ФреквенцијаМесечно
Отворен приступДа
Индекси
ИССН0036-8733
Линкови

Историја уреди

Scientific American је основао 1845. године проналазач и издавач Руфус M. Портер[2] као недељни лист на четири странице. Током првих година, велики је нагласак стављен на извештаје о ономе што се догађало у америчком патентном заводу. Часопис је такође извештавао о широком спектру изума, укључујући машине за перпетуално кретање, уређај за плутање пловила Абрахама Линколна из 1860. године и карданско вратило које се сада може наћи у готово сваком произведеном аутомобилу. Садашња издања укључују одељак „овај датум у историји”, који садржи одломке чланака оригинално објављених 50, 100 и 150 година раније. Теме укључују шаљиве инциденте, погрешне теорије и запажен напредак у историји науке и технологије.

Портер је публикацију продао Алфреду Или Бичу и Орсону Дезе Ману само десет месеци након основања. До 1948. године, остао је у власништву компаније Ман & Компани.[2] Под Мановим унуком, Орсон Дезе Маном III, часопис је еволуирао у вид публикације „радног стола”, слично инкарнацији часописа Популарна наука у двадесетом веку.

У годинама након Другог светског рата, популарност магазина је опадала. Године 1948, три партнера која су планирала покретање новог популарно-научног часописа, који би се звао Тхе Сциенцес, уместо тога су купила имовину старог часописа Scientific American и ставили његово име на дизајн који су створили за свој нови часопис. Тако су партнери - издавач Џерард Пил, уредник Денис Фланаган и генерални директор Доналд Х. Миллер, мл. - у суштини створили нови часопис.[3] Милер се пензионисао 1979. године, Фланаган и Пил 1984. године, када је Џонатан син Џерарда Пила постао председник и уредник; тираж је нарастао петнаест пута од 1948. годиен. Часопис је 1986. године продат је немачкој групи Холцбринк, у чијем је власништву од тада. У јесен 2008. године Scientific American је стављен под контролу Nature Publishing Group,[4] дивизије групе Холцбринк.[5]

Доналд Милер је умро је у децембру 1998. године,[6] Џерард Пил у септембру 2004. године, а Денис Фланаган у јануару 2005. године. Мариет Дихристина је тренутни главни уредник, након што је у јуну 2009. године одступио Џон Рени.[5]

Овај часопис је најстарији континуирано објављени часопис у Сједињеним Државама.[7][8]

Године 2009, издавач је обавестио универзитетске библиотеке да ће годишња претплата на часопис порасти за скоро 500% за штампање и 50% за онлајн приступ на 1.500 долара годишње.[9]

Године 2013, Даниел Н. Ли, научница која је писала блог за Сциентифиц Америцан, извређана у имејлу од стране уредника научног сајта Биологy Онлине након што је одбила да пише професионални садржај без накнаде. Када је Ли, огорчена због електронске поруке, написала оповргавање на свом блогу, главна уредница часописа Сциентифиц Америцан, Мариета Дихристина, уклонила је објаву. Дихристина је навела правне разлоге за уклањање блога.[10][11][12] Уредник Биологy Онлине је отпуштен након инцидента.

Међународна издања уреди

Scientific American је објавио своје прво страно издање 1890. године, La America Cientifica на шпанском језику. Публикација је обустављена 1905. године. Прошло је 63 године пре него што се појавило друго издање на страном језику: 1968. године покренуто је италијанско издање Le Scienze,[13][14] а јапанско издање Nikkei Science је уследило три године касније. Ново шпанско издање, Investigación y Ciencia, покренуто је у Шпанији 1976, а затим француско издање, Pour la Science, у Француској 1977, и немачко издање, Spektrum der Wissenschaft, у Немачкој 1978. Руско издање, V Mire Nauki, покренуто је у Совјетском Савезу 1983. године, и наставља се у данашњој Руској Федерацији. Kexue (科学, „Наука” на кинеском) поједностављено је кинеско издање покренуто 1979. године. Оно је било први западњачки часопис објављен у Народној Републици Кини. Основан у Чунгкингу, овај поједностављени кинески часопис је пребачен у Пекинг 2001. године. Касније 2005. године, уместо Kexue покренуто је новије издање, Global Science (环球科学), које се прекинуто због финансијских проблема. Традиционално кинеско издање, познато као Scientist је уведено на Тајвану 2002. године. Мађарско издање Тудомáнy је постојало између 1984. и 1992. Године 1986. објављено је арапско издање, Oloom Magazine. у Бразилу је покренуто португалско издање 2002. године.

Данас Scientific American објављује 18 издања на страних издања широм света, на језицима: арапски, бразилски португалски, поједностављени кинески, традиционални кинески, чешки, холандски, француски, немачки, грчки, хебрејски, италијански, јапански, корејски, литвански (прекинуто након 15 издања), пољски, румунски, руски и шпански.

Од 1902. до 1911. године, Scientific American је надгледао издавање Encyclopedia Americana,[15] која је у том периоду била позната и као Американа.

Прво издање уреди

 
ПДФ првог издања: Scientific American Vol. 1, No. 01 published August 28, 1845
 
Насловна страна издања из септембра 1848. године

Часопис се првобитно назвао „Заговорником индустрије и предузећа” и „Часопис за механичка и друга побољшања”. На насловној страни првог броја налази се гравура „Побољшани жележнички путнички вагони”. Часопис је садржао коментаре као што је:

Scientific American објављује Руфус Портер сваког четвртка ујутро у бр. 11 Спрус стрит, Њујорк, бр. 16 Стејт стрит, Бостон, и бр. 2л Аркејд Филаделфија, (главна канцеларија је у Њујорку). Свако издање ће бити опремљено са две до пет оригиналних гравира, од којих су многе елегантне и илустративне за нове изуме, научна начела и интересантне радове; и садржаће, уз најзанимљивије вести о догађајима који су у току, општа обавештења о напретку механичких и других научних унапређења; америчких и страних. Побољшања и изуми; Каталози америчких патената; Научни есеји, илустративни принципи наука о механици, хемији и архитектури: корисне информације и инструкције у различитим уметностима и занатима; Интересантни филозофски експерименти; Разна обавештења, музика и поезија. Овај часопис има посебно право на покровитељство механике и производње, јер је једини часопис у Америци, посвећен интересовању тих класа; али је посебно користан пољопривредницима, јер их неће само обавестити о побољшањима пољопривредне опреме, већ их упутити у разне механичке занате и заштитити их од наметања. Као породичне новине, пренеће деци и младима кориснија обавештења него што је петоструки трошак њихове школске наставе. Још један важан аргумент у корист овог часописа је да ће на крају године, када се попуни том, вредити два долара (Стари томови Њујоршког механичара, сада вреде дупло више од првобитног трошка, у готовини). Услови: Scientific American биће испоручен претплатницима по цени од 2,00 долара годишње, - један долар унапред, а преостали део за шест месеци. Пет примерака биће послато на једну адресу шест месеци за четири долара унапред. Свако лице које прибави два или више претплатника имаће право на провизију од 25 центи.

Овај коментар испод илустрације даје арому свог тадашњег стила:

Вероватно нема механичког предмета, у којем су унапређења тако брзо напредовала у последњих десет година, као што је то случај са путничким железничким вагонима. Нека било ко упореди незграпна и неотесана кола из '35-их са врхунски сјајним дугим колима који се сада крећу на неколико источних пруга, и биће му тешко да пренесе трећој страни тачну представу о огромном обиму побољшања. Неке од најелегантнијих вагона ове класе, који имају капацитет за смештај од шездесет до осамдесет путника и да се крећу стабилношку која једва да је упоредива са паробродом на мирној води, производи компанија Давенпорт & Бриџес, у њиховим производним погонима у Кембриџпорту, Масачусетц. Произвођачи су недавно представили мноштво изврсних побољшања у конструкцији колосека, опруга и прикључака, који су прорачунати да избегну атмосферски отпор, пруже безбедности и удобност, а који доприносе идобности и комфору путнике, док лете брзином од 30 до 40 миља на сат.

Такође је у првом издању је коментар о уређају који је предложио Сигнор Музио Музи за ваздушну навигацију.

Вебсајт уреди

У марту 1996, Scientific American је формирао свој вебсајт којим су обухваћени чланци из садашњег и ранијих издања, материјал који се објављивао само онлајн, дневне вести, научне енеигме, посебни извештаји, и друго. Веб страница је увела преплату у априлу 2019. године.[16]

Телевизија уреди

Од 1990 до 2005 године Scientific American је производио телевизијски програм на мрежи ПБС под називом Scientific American Frontiers sa voditeljima Vudijem Foversom[17] i Alanom Alsom.[18]

Reference уреди

  1. ^ „Alliance for Audited Media Snapshot Report - 6/30/2013”. Alliance for Audited Media. 30. 6. 2013. Архивирано из оригинала 18. 04. 2014. г. Приступљено 2. 2. 2014. 
  2. ^ а б „Press Room”. Scientific American. 17. 8. 2009. Архивирано из оригинала 19. 1. 2012. г. Приступљено 24. 1. 2012. 
  3. ^ Lewenstein, B. V. (1989). Magazine Publishing and Popular Science After World War II. American Journalism, 6(4), 218-234.
  4. ^ „Noticed some changes? Introducing the new Nature Research brand : Of Schemes and Memes Blog”. blogs.nature.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 11. 2018. г. Приступљено 18. 11. 2018. 
  5. ^ а б Fell, Jason (23. 4. 2009). „Scientific American Editor, President to Step Down; 5 Percent of Staff Cut”. FOLIO. Приступљено 26. 4. 2009. 
  6. ^ „Donald H. Miller”. New York Times. 27. 12. 1998. „Miller-Donald H., Jr. Vice President and General Manager of the magazine Scientific American for 32 years until his retirement in 1979. Died on December 22, at home in Chappaqua, NY. He was 84. Survived by his wife of 50 years, Claire; children Linda Itkin, Geoff Kaufman, Sheila Miller Bernson, Bruce Miller, Meredith Davis, and Donald H. Miller, M.D; nine grandchildren and one greatgrandchild; and brother Douglas H. Miller. Memorial service will be held on Saturday, January 30, at 2 PM at the Unitarian Universalist Fellowship of Northern Westchester in Mount Kisco, NY. In lieu of flowers, contributions may be made to Hospice Care in Westchester, 100 So. Bedford Road, Mount Kisco, NY 10549. 
  7. ^ Edmonds, Rick (27. 8. 2015). „Can a magazine live forever? Scientific American, at 170, is giving it a shot”. Poynter. 
  8. ^ Edmonds, Rick (31. 8. 2020). „Scientific American, the oldest U.S. magazine, hits another milestone as the appetite for science news heats up”. Poynter. 
  9. ^ Howard, Jennifer (13. 10. 2009). „College Library Directors Protest Huge Jump in 'Scientific American' Price”. Chronicle of Higher Education. Приступљено 2009-10-14. 
  10. ^ Hess, Amanda (14. 10. 2013). „Scientific American's Troubling Response to Its Blogger Being Called an 'Urban Whore'. Slate. 
  11. ^ „'Scientific American' draws heat over 'urban whore' blog post”. Fox News. 14. 10. 2013. 
  12. ^ Jaschik, Scott (14. 10. 2013). „When Does a Scientist Get Called a Whore?”. Inside Higher Ed. 
  13. ^ Le Scienze | Restyling Magazine Layout Behance. Retrieved 14 December 2013.
  14. ^ Kim Kavin (18. 2. 2010). The Everything Travel Guide to Italy: A complete guide to Venice, Florence, Rome, and Capri - and all the breathtaking places in between. Everything Books. стр. 404. ISBN 978-1-4405-0180-7. Приступљено 14. 12. 2013. 
  15. ^ Encyclopaedia Americana; A Popular Dictionary of Arts, Sciences, Literature, History, Politics and Biography, Brought Down to the Present Time; Including a Copious Collection of Original Articles in American Biography; on the Basis of the Seventh Edition of the German Conversations-Lexicon. Edited by Francis Lieber, Assisted by E. Wigglesworth. I (1 изд.). Philadelphia: Carey, Lea & Carey. 1829. Приступљено 24. 2. 2017 — преко Internet Archive. 
  16. ^ Scientific American Launches New Paywall
  17. ^ „Woodie Flowers, on season 1”. Scientific American Frontiers. Chedd-Angier Production Company. 1990—1991. PBS. Архивирано из оригинала 2006. г. 
  18. ^ „Alan Alda, on season 4”. Scientific American Frontiers. Chedd-Angier Production Company. 1993—1994. PBS. Архивирано из оригинала 2006. г. 

Literatura уреди

  • Lewenstein, Bruce V (1989). „Magazine Publishing and Popular Science After World War II”. American Journalism. 6 (4): 218—34. doi:10.1080/08821127.1989.10731208. 

Spoljašnje veze уреди