Себастијан Коу
Себастијан Њуболд Коу (Sebastian Newbold Coe, Baron Coe, Чизвик, Лондон, 29. септембра 1956), који се често назива Себ Коу или Лорд Коу,[3][4] бивши је британски атлетичар, средњепругаш, политичар Конзервативне странке и тренутни председник Међународног атлетског савеза. Као средњепругашки тркач, Коу је освојио четири олимпијске медаље, укључујући златну медаљу за 1500 метара на Олимпијским играма 1980. и 1984. године. Он је поставио осам отворених и три затворена светска рекорда у такмичењима на средње удаљености, укључујући, постављање три светска рекорда 1979. у току 41 дана – и светски рекорд који је он поставио на 800 метара 1981. године остао је непремашен до 1997. Коуво ривалство са његовим британским колегама Стивом Оветом и Стивом Крамом доминирало је трке на срењим пругама током већег дела 1980-тих.[5]
| Себастијан Коу | |
|---|---|
 | |
| Име по рођењу | Sebastian Coe |
| Друга имена | The Lord Coe |
| Датум рођења | 29. септембар 1956. |
| Место рођења | Лондон УК |
| Пребивалиште | УК |
| Држављанство | Британско |
| Занимање | Политичар, атлетичар |
| Деловање | Политика, атлетика |
| Висина | 5 фт 8+1/2 ин[1] |
| Тежина | 119 лб[1] |
Након што се Коу пензионисао из атлетике, он је био члан парламента за Конзервативну партију од 1992 до 1997 за Фалмут у Корнволу, и постао је доживотни пер 16. маја 2000.
Био је на челу је Организацијског одбора Игара XXX Олимпијаде, које су се одржале у Лондону 2012. године. Године 2007, он је изабран за заменика председника Међународне асоцијације атлетских федерација (ИААФ), и поново је изабран за следећи термин од четири године 2011.[6] У августу 2015, он је изабран за председника ИААФ.[7]
Године 2012, Коу је именован за проканцелара Лафборо универзитета где је некад студирао, он је исто тако члан универзитетског управног одбора. Он је један од 24 спортиста који су уведени као инаугурациони чланови ИААФ хола славних.[8] У новембру 2012, он је именован за председника Британске олимпијске асоцијације. Коу је добио награду за животно дело ББЦ спортска личност године у децемберу 2012. године.[9]
Спортска каријера уреди
Себастиан Коу је освајач две златне и две сребрне олимпијске медаље на Играма у Москви и Лос Анђелесу. Уз то поставио је једанаест пута светске рекорде на средњим пругама (осам пута на отвореном и три пута у дворани). Његова ривалства с, ништа мање сјајним британским средњепругашима, Стивом Оветом и Стивом Крамом, крајем 70-их и почетком 80-их година прошлог века ушла су у антологију и придонела популаризацији атлетике.
Тренер му је био отац, Питер Коу, који је смислио специфичан начин тренинга за младог Себа, који је истовремено и студирао економију и друштвену историју на универзитету Лафборо.
Прва значајнија трка у којој је Себастиан Коу победио, била је она на 800 м на Европском првенсву у дворани, 1977. године у Сан Себастијану, Шпанија. А прво сучељавање са каснијим великим ривалом Оветом, 11 месеци млађи Коу, имао је још док су били средњошколци, 1972. године на локалном крос натицању, где ни један од њих није победио, али је то био наговештај каснијег славног ривалства, кад су се међусобно побеђивали, а углавном „млели” осталу конкуренцију, подгрејавајући, што због медија, што стварно, међусобни анимозитет, који је ипак резултирао изузетно повећаним интересом за атлетику.
Година 1979. је била прва врхунска година у каријери Себастина Коа. Дана 5. јула на атлетском митингу у Ослу он је поставио први светски рекорд на 800 м - 1. 42,33 мин, обарајући светски рекорд славног Кубанца Алберта Хуанторене са Олимпијских игара у Монтреалу, 1976, а касније, у истом граду поставља и светски рекорд на 1 миљу - 3.48,95 мин. Касније, 15. августа исте године, на најјачем атлетском натицању поред Олимпијских игара и Светског првенства, на Атлетском митингу у Цириху, поставља и светски рекорд на 1500 м - 3.32,03 мин (али тада ИААФ још увек рекорде ратификује на ручно време - 3.32,1).
Непосредно пред Игре у Москви, тачније речено: два дана пре свечаног отварања (бојкотом окрњених) Игара, Коуов највећи (а тада и једини) ривал Овет у Ослу изједначава његов светски рекорд на 1500 м (3.32,1) и, пошто је до финалне трке на 1500 м остало нешто мање од две недеље, долази у Москву као велики фаворит у тој дисциплини, мада без великих нада за трку на 800 м, јер је ту његов најбољи резултат „само” 1.44,09 мин; где је апсолутни владар и светски рекордер - Себ Коу. У финалу трке на 800 м, где је Коу важио за апсолутног фаворита, побеђује Овет. Коу је био други. У финалу трке на 1500 м, у којој је Овет важио за великог фаворита, побеђује Коу. Овет је тек трећи. Између њих се, као сребрни, пласирао Источни Немац Јурген Штрауб.
Касније, те 1980. године Коу са 2:13.40 мин обара светски рекорд на 1000 м који је држао Американац Рик Волхатер. На истој дистанци поставиће идуће, 1981. године још бољи резултат - 2.12,18 мин, који ће као светски рекорд остати идућих 18 година. Те 1981. Коу је у зениту снаге: два пута обара светски рекорд на 1 миљи: 3.48,53 у Цириху, па 3.47,33 у Бриселу. Такође, 10. јуна поставља нови, и обара свој, светски рекорд на 800 м, са 1.41,73 мин. Тај рекорд ће остати необорен 16 година, након чега га је 1997. године премашио натурализовани Данац Wилсон Кипкетер.
До данашњег дана Себастиан Коу је (с тих 1.41,73) остао трећи човек на 800 м у историји атлетике, иза актуалног светског рекордера из 2012. године Кенијца Давида Рудише, с Олимпијских игара у Лондону, 2012. (1.40,91), те реченог Данца Вилсона Кипкетера (1.41,11). Међутим, са својом „највећом љубави”, 800 м, Коу никако није на великим натицањима успевао да освоји злато.
На Играма у Лос Анђелесу 1984. године „понавља” се Москва. Био је наиме опет фаворит у својој најјачој дисциплини, међутим осваја „само” сребро иза младог Бразилца Жоакима Круза. Ипак Коу побеђује у трци на 1500 м испред новог ривала, сународњака Стива Крама, годину раније светског првака у тој дисциплини, док његов некад највећи ривал Овет, још увек светски рекордер, исцрпљен бронхитисом колапсира и не завршава финалну утрку. Себастијан Коу једини је атлетичар који је два пута победио на 1500 м на Олимпијским играма.
Напокон 1986. године осваја свој једини наслов на 800 м: у Штутгарту постаје Европски првак. Исте године постаје четврти човек који, на 1500 м, пробија границу од 3,30 мин: поставља свој лични рекорд са 3.29,77 мин (светски је рекордер тада нови владар средњих пруга Мароканац Саид Аоуита).
Са контроверзним објашњењима британских атлетских изборника, 1988. године је изостављен из атлетске репрезентације своје земље чиме је изгубио прилику да барем покуша да обрани свој наслов двоструког олимпијског победника на 1500 м. Незадовољан овим, за њега је интервенирао сам председник МОО-а Хуан Антонио Самаран, мада то није било успешно.
Себастијан Коу је проглашен најбољим спортистом света 1979. и 1981. године. Он престаје са активним бављењем атлетиком 1990. године.
Политичка каријера и будућност уреди
Коу је, као члан британских конзервариваца, био члан парламента од 1992. до 1997.
Кад се Лондон кандидовао за Олимпијске игре 2012. године постаје службени лобист Британског олимпијског одбора. Бољу особу Британци тешко да су могли наћи. Уз образовање и огромне спортске успехе Коа су красиле, и красе врлине доличне класичног енглеског господина. Чак и за време своје највеће спортске доминације био је скроман и увек уљудан. Уз њега се никада није везала никаква афера, камоли скандал. Био је узор младим спортистима. Као својеврсни амбасадор Олимпијског одбора своје земље засигурно има знатне заслуге у томе што је Лондон добио организацију Игара XXX Олимпијаде.
Носитељ је многих титула, између осталих и Витез британске империје. Сарадник је Британског универзитета у Египту. Отац је четворо деце.
Занимљивост уреди
На Европском првенству у атлетици, у Риму, 1974. године, млади, касније славни, британски атлетичари Себастиан Коу и Стив Овет нашли су се у финалу трке на 800 м. Коу је и завршио само као финалиста, Овет је изборио сребро, а златну је медаљу освојио за СФРЈ Лучано Сушањ. Другопласираног је Овета овај Ријечанин оставио тачно 1,70 сец. У трци на 800 м то је око 13 метара.
Каријера уреди
- 1978. - ЕП, 1 бронзана медаља (800 м)
- 1980. - ОИ, 1 златна медаља (1500 м), 1 сребрна медаља (800 м)
- 1982. - ЕП, 1 сребрна медаља (800 м)
- 1984. - ОИ, 1 златна медаља (1500 м), 1 сребрна медаља (800 м)
- 1986. - ЕП, 1 златна медаља (800 м), 1 сребрна медаља (1500 м)
Лични рекорди уреди
| Растојање | Време | Датум | Место |
|---|---|---|---|
| 400 м | 46.87 | 14. јул 1979 | ААА шампионат, Лондон (Кристална палата), УК |
| 400 м релаy | 45.5 | 5. август 1979 | Европски куп, Турин, ИТА |
| 600 м | 1:15.0 | 10. јун 1981 | Фиренца, ИТА |
| 800 м | 1:41.73 (WР) | 10. јун 1981 | Фиренца, ИТА |
| 1000 м | 2:12.18 (WР) | 11. јул 1981 | Осло, НОР |
| 1500 м | 3:29.77 | 7. септембер 1986 | Рјети, ИТА |
| Миља | 3:47.33 (WР) | 28. аугуст 1981 | Брисел, БЕЛ |
| 2000 м | 4:58.84 | 5. јун 1982 | Бордо, ФРА |
| 3000 м | 7:54.32 | 23. април 1986 | Косфорд, УК |
| 5000 м | 14:06.2 | 11. мај 1980 | Кадворт, УК |
(WR) означава лични рекорд који је такође био светски рекорд када је постављен.[10]
Референце уреди
- ^ а б „Себ Цое”. спортс-референце.цом. Спортс Референце ЛЛЦ. Архивирано из оригинала 21. 04. 2020. г. Приступљено 6. 6. 2015.
- ^ „Себастиан Цое”. Десерт Исланд Дисцс. 13. 12. 2009. ББЦ Радио 4. Приступљено 18. 1. 2014.
- ^ „Тхе Биг Интервиеw: Себ Цое”. Тхе Тимес. јул 2008. Приступљено 6. 12. 2011.
- ^ Леитх, Сам (6. 8. 2012). „Јонатхан Миллер анд тхе стате/привате дивиде”. Евенинг Стандард.
- ^ „Себастиан Цое”. ББЦ Спорт. 9. 8. 2000. Приступљено 23. 5. 2010.
- ^ „ИААФ Цонгресс Даy 1 – Даегу 2011: ЕЛЕЦТИОН РЕСУЛТС, 24 Ауг – упдате!”. Интернатионал Ассоциатион оф Атхлетицс Федератионс. 24. 8. 2011. Архивирано из оригинала 14. 9. 2011. г. Приступљено 6. 12. 2011.
- ^ Гибсон, Оwен (19. 8. 2015). „Себастиан Цое елецтед ас пресидент оф wорлд говернинг бодy фор атхлетицс”. тхе Гуардиан.
- ^ „Халл оф Фаме Мемберс”. Интернатионал Ассоциатион оф Атхлетицс Федератионс. Архивирано из оригинала 23. 7. 2012. г. Приступљено 7. 8. 2012.
- ^ „Лорд Цое рецеивес ББЦ Лифетиме Ацхиевемент аwард”. ББЦ Спорт. 16. 12. 2012. Приступљено 31. 12. 2012.
- ^ Атхлетицс, Бритисх. „Бритисх Атхлетицс Оффициал WебситеСебастиан Цое”. бритисхатхлетицс.орг.ук. Архивирано из оригинала 28. 6. 2014. г.
