Седам смртних грехова

Седам смртних грехова представља једну од најважнијих окосница хришћанског учења и хришћанске теологије. Међутим, најинтересантнија ствар у вези са свим тим, јесте да се таква листа од седам грехова који воде у смрт, као таква не може наћи у Библији. Први их је кодификовао монах Евагрије Понтијски, и то у временском периоду удаљеном три стотине година после Христове смрти. Прецизније, он је направио листу од осам „страшних искушења људске душе“, коју је касније 590. године папа Григорије Велики сузио на седам и прогласио „смртним“. Према хришћанском схватању: блуд, завидност, прождрљивост, лењост, похлепа, гнев и понос су грехови који се могу починити свесно и несвесно. У наредних 1400 година, ова листа од „седам смртних грехова“ биће веома битна детерминанта хришћанске теологије, историје, развоја друштва, па и наше садашњице. Према учењу католичке цркве, седам смртних грехова нису изоловани од било којег другог греха који није „смртни“. Међутим, седам смртних грехова јесу извориште, место из којег полазе сви други грехови и пороци. Почетком 14. века идеја о „седам смртних грехова“ била је веома инспиративна идеја међу уметницима који су допринели да се то схватање укорени у свести међу католицима широм света. Из тог периода датира и мнемотехнички акроним: „SALIGIA“ реч која је настала тако што је узето почетно слово сваке од седам именица на латинском којима се означава један од грехова: superbia (понос), avaritia (похлепа), luxuria (блудност, пожуда), invidia (завист), gula (прождрљивост), ira (љутња, бес), acedia (лењост).

Хијероним Бош - Седам смртних грехова и четири последње ствари

Пожуда, блуд

О пожуди, блуду или разврату се не може говорити као јединственој категорији, јер постојала су различита схватања током развоја друштва. Некада се прељуб третирао као блудничење и кривично дело, док данас влада другачије схватање. Блуд се обично употребљава онда када се жели описати нека криминална радња у којој се дешавају сексуалне активности, често повезано са порнографијом. Некада је тешко одредити границу између блуда и фетишизма. Према хришћанском учењу класичне радње блуда биле су прељуба, конзумирање сексуалних односа прије ступања у брак и сл. Ипак као хришћанску дефиницију блудности можемо узети следећи образац: "Блудност је искривљен, изопачен однос према сексуалности као нечему чистом и светом што је Бог створио."

Гордост, охолост

Охол човек је онај човек који се односи потцењивачки према људима, а према хришћанском учењу и према самом Богу. Охол човек је препотентан човек, пун себе, сматра да све најбоље зна, и да све најбоље уме да уради. Охолост представља прецењивање својих могућности и стварање осјећаја надмоћности у односу на друге особе.

Похлепа, шкртост

Похлепа је особина карактеристична за људе који желе све задржати за себе. То није само шкртост према материјалним добрима, него се подразумева и духовна шкртост. Филозоф Сенека је говорио да сиромаси желе нешто, богаташи много, а шкртице све.

Завист

Завист је снажно осећање завидности на успех који је остварио неко други, односно криво нам је због нечијег успеха. Завист потискује самопоштовање.

Прождрљивост

Прождрљивост је јако негативна особина која се манифестује у прекомерном и беспотребном уношењу хране у организам. Код прождрљивости особа иако нема потребе за додатним конзумирањем хране то чини преко воље, чак онда и када јој то штети. Прождрљивост је нарочито сматрана негативном особином у историји човечанства када су велике глади биле честе. Док су неки умирали због недостатка хране, богаташи су се разбацивали намирницама. Поред хране, под прождрљивост може да се подведе и неограничено узимање пића, пијанство и сл.

Гнев

Гнев (бес или љутња) је емоционална реакција, која може бити изазвана објективним догађајима, али и ирационална, неразумна изазвана аутосугестијом. Гнев се манифестује снажним емоционалним реакцијама кроз говор повишеног тона - викање, намеру да се неком нанесе бол, патња и сл.

Лењост

Лењост је особина која карактерише људе који су изгубили циљ у животу и ентузијазам, жељу за стваралаштвом. Лењост није недељно дремање на кревету, гледање утакмице, филма, или пак одмарање на плажи. Да би нека од ових активности постала лењост, неопходно је да она постане у нашем животу правило, а не изузетак који се дешава с времена на време. Рецимо, после поподнева у суботу или током недеље након исцрпног, тешког и напорног рада. Вилијам Ховард Арнолд је рекао да је највећи банкрот на свету особа која је изгубила ентузијазам.

Литература

• Боyле, Марјорие О'Роурке (1997) [23. 7. 1997]. „Тхрее: Тхе Флyинг Серпент”. Лоyола'с Ацтс: Тхе Рхеториц оф тхе Селф. Тхе Неw Хисторицисм: Студиес ин Цултурал Поетицс,. 36. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс. стр. 100—146. ИСБН 978-0-520-20937-4. 
• Туцкер, Схаwн (2015). Тхе Виртуес анд Вицес ин тхе Артс: А Соурцебоок. Еугене, ОР: Цасцаде Пресс. 
• Сцхумацхер, Меинолф (2005): "Цаталогуес оф Демонс ас Цаталогуес оф Вицес ин Медиевал Герман Литературе: 'Дес Теуфелс Нетз' анд тхе Алеxандер Романце бy Улрицх вон Етзенбацх." Ин Ин тхе Гарден оф Евил: Тхе Вицес анд Цултуре ин тхе Миддле Агес. Едитед бy Рицхард Неwхаусер, пп. 277–290. Торонто: Понтифицал Институте оф Медиаевал Студиес.
• Тхе Дивине Цомедy ("Инферно", "Пургаторио", анд "Парадисо"), бy Данте Алигхиери
• Сумма Тхеологица, бy Тхомас Аqуинас
• Тхе Цонцепт оф Син, бy Јосеф Пиепер
• Тхе Травеллер'с Гуиде то Хелл, бy Мицхаел Паулс & Дана Фацарос
• Сацред Оригинс оф Профоунд Тхингс, бy Цхарлес Панати
• Тхе Фаерие Qуеене, бy Едмунд Спенсер
• Тхе Севен Деадлy Синс Сериес, Оxфорд Университy Пресс (7 волс.)
• Ребецца Конyндyк ДеYоунг (2009). Глиттеринг Вицес: А Неw Лоок ат тхе Севен Деадлy Синс анд Тхеир Ремедиес,. Гранд Рапидс: БразосПресс. 
• Соломон Сцхиммел (1997). Тхе Севен Деадлy Синс: Јеwисх, Цхристиан, анд Цлассицал Рефлецтионс он Хуман Псyцхологy,. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. 
• "Доцтор Фаустус" бy Цхристопхер Марлоwе