Сеиункан

Стварање хармоничног и мирног света један је од основних циљева аикида, а у аикиду, као и у животу, најстабилније вредности настају заједничким залагањем - посвећеним и упорним радом већег броја људи. На оваквим темељима изграђен је и клуб Сеиункан, те је стога његова историја изаткана од приче о свима нама: о онима који су покренули прву иницијативу, који су је надограђивали, јачали, развијали, оснаживали, и о онима који то још увек, свакодневно чине. Клуб настаје, развија се и опстаје само када постоји заједничка воља, подршка свих чланова и жеља да се подели знање о Јапану, јапанској традицији, култури и језику.

Сеиункан клиграфија

Почеци

Као и у званичној историји, и у историји клуба Сеиункан постоји читав низ догађаја који су претходили формалном оснивању клуба. У априлу 1998. године наш учитељ Милан Величковић одлази у Београд на Тендорју аикидо семинар који је водио сенсеј Кенђи Шимизу, и тада се први пут сусреће са изворним аикидом. Фасциниран Шимизуовом аикидо техником, упознаје се са њим жељан да дође у Јапан да тренира, што ће се и остварити након две и по године. На семинару први пут упознаје и Екарта Хемкемајера, учитеља из Немачке, који ће заједно са сенсеј Шимизуом пружати подршку нашем клубу и Тендорју аикиду у Србији свих ових година.

Први пут Милан Величковић у Јапан одлази 2000. године, када је свакодневно, током четири месеца, ујутро и увече, вежбао у различитим аикидо клубовима: Јошинкану, Аикикаи Хомбу дођоу… Вежбајући у овим клубовима не наилази на аутентичну атмосферу, те одлази у Тендокан што му је првенствено и била жеља. Иако претходно није званично добио дозволу од сенсеј Шимизуа да тренира у Тендокану, ипак одлази у дођо, добија дозволу и до поласка у Србију наставља ту да вежба. Ово искуство потпуно мења његово дотадашње размишљање о аикиду. Грациозност техника, мекоћа и гипкост покрета, као и сама филозофија Тендорју аикида остављају најјачи утисак на њега, те ће у будућности, сваке наредне године, вежбати једино у Тендокану и трудити се да дух Јапана подели са осталим аикидокама из клуба у којем је тада вежбао.

У марту 2002. године преводи са јапанског на Тендорју аикидо семинару у Београду, који је водио сенсеј Шимизу. На овом семинару аутентични аикидо имају прилику први пут да искусе и све аикидоке из клуба у којем је Милан тада тренирао. Стиче поверење колега из клуба, следеће године на семинару у Црној Гори добија 2. дан од сенсеј Шимизуа и током летње паузе у тадашњем клубу, у августу 2003. године, два пута недељно води тренинге у Полицијској школи у Сремској Каменици. Тада клуб Сеиункан још увек није био званично регистрован, али језгро клуба састављено од неколико аикидока је спонтано било оформљено и ток историје јасно почео да се оцртава, а потоњи догађаји све брже одмотавају.

Званично оснивање клуба

У септембру 2003. на тренинзима у клубу у којем су тада тренирали почиње да се вежба другачији аикидо, Тендроју аикидо, који нису сви прихватили. Због несугласица међу члановима клуба одлазак сенсеј Милана Величковића постаје неизбежан. Међутим, на том путу не остаје сам, јер ентузијазам, одлучност, храброст и снага једног човека увек наилазе на подршку других: следи га неколико колега из клуба и од октобра почињу да вежбају сами, а у новембру 2003. званично и региструју клуб. Препреке на које су наилазили у бившем клубу постају нова шанса за све оне који су га напустили, и како то често бива, тешкоћа се уз вољу и подршку других - колега и сенсеј Шимизуа, убрзо претвара у сјајну прилику. Отвара се могућност за развијање и ширење ентузијазма који је у њима живео, а који није могао да се ослободи у неаутентичној атмосфери у оквиру које су до тада вежбали. Ствара се дођо који није резултат рада и залагања појединца, већ посвећености свих чланова клуба.

У аикиду све је у вези са кијем. Вежбањем настојимо да га ојачамо и развијемо, како бисмо успешно превазилазили препреке и проблеме, али и ки великим делом произилази из осећаја заједништва који настаје у оквиру клуба. Ки представља синергију свих нас, мењајући нас на боље, и подржава наше тело и нашу вољу. Зато један од главних циљева нашег клуба јесте да што више људи стекне искуство да ки подржава тело, а да воља умногоме произилази из подршке других, што се може осетити једино у оквиру здраве и јаке заједнице.

Међусобна подршка је неопходан услов и за остваривање добрих резултата, те сходно томе клуб ниже успехе: 2008. године Тендорју аикидо савез Србије, који предводи клуб Сеиункан са највише искуства и највећим бројем аикидока, добија струњаче од јапанске амбасаде што представља резултат свега што је урађено претходних година; ствара се нови ентузијазам због проширења Тендорју аикидо савеза Србије којем се прикључују нови клубови; 2009. неколико чланова клуба заједно са учитељем Миланом Величковићем одлазе у Јапан на месец дана, када имају прилике да осете аутентичан дух и уче на извору. Успеси се из године у годину увећавају, клуб се проширује и са принципима аикида се упознаје све већи број људи.

Клуб Сеиункан има 5 тренера (Милан Величковић, Драган Шкарић, Мирослав Радосављев, Даниел Микић, Радиша Милановић) од којих су двојица лиценцирани тренери. Признат је од Светске Тендорју организације са сенсеј Кенђијем Шимизуом на челу, и водећи клуб Тендорју аикидо савеза Србије.

Тренинзи

У клубу Сеиункан вежбају деца, тинејџери, младићи, девојке, жене мушкарци и старији, тако да наш најмлађи члан има 5, а најстарији 60 година. Због ненасилних, грациозних и “меких” покрета заснованих на принципима неопирања и усклађивања, Тендорју аикидо доступан је свима без обзира на пол, године, физичку снагу и кондицију. У техникама нема агресивних удараца нити примене силе, па у нашем клубу веома радо и успешно тренирају и жене свих узраста, које редовно долазе на тренинге. На татамију су мушкарци и жене, старији и млађи потпуно равноправни: свако вежба својим темпом, пошто нема такмичења нема никаквог притиска ни тензије, нема надметања ни упоређивања са другима, а сви имају једнаке шансе да напредују, раде на себи и развијају се као личности.

Уторком и четвртком одржавају се и тренинзи за децу узраста од 5 до 13-14 година. Прилагођени њиховом узрасту, одвијају се као у Јапану и конципирани су на физичким вежбама, моторици и корективној гимнастици. Један од основних циљева дечјих тренинга јесте да деца, тренирајући у групи вршњака, развију осећај за социјализацију и стекну навику да буду део групе. Уз то, континуираним вежбањем, стичу како самопоуздање, тако и поуздање - способност да ускладе своје мисли и дела, јачају дисциплину и уче се добрим манирима како би избегли сукоб (што је у основи борилачких вештина), и развијају одговорност према себи и према другима.

Семинари и прославе

Оно што вежбање аикида чини још лепшим, кориснијим, интересантнијим и привлачнијим јесте и могућност познанства са великим бројем аикидока широм наше земље и света. Оваква “аикидо” пријатељства обично се склапају на семинарима који се сваке године одржавају у свим земљама у којима се вежба Тендорју аикидо, а које у Србији организује и клуб Сеиункан. Од 2002. године сенсеј Шимизу и учитељ Екарт Хемкемајер у Србију долазе сваке године како би на семинарима поделили своје знање са аикидокама из Србије.

На семинарима поред усавршавања аикидо технике, развијамо и дух заједништва и подршке, који увећава наш ентузијазам и доноси нову енергију с којом ћемо вежбати током наредне године. Све аикидоке жељно и с благом позитивном тремом ишчекују семинаре који увек представљају посебно искуство. Поред могућности путовања и откривања нових места, семинари су заиста сјајна прилика да се сви боље упознамо, повежемо једни са другима, како бисмо још боље вежбали, потпуније се разумели и успешније ширили мисију Тендорју аикида. За све аикидоке могућност да уче технику директно од сенсеј Шимизуа је непроценљиво, јер у аикиду без правог и поузданог ауторитета није могуће мењати себе и свет.

Поред семинара, сваке године традиционално организујемо и зимски боненкаи (забава на крају године) и летњу прославу поводом годишњице оснивања клуба у августу, како бисмо се у опуштеној атмосфери забавили, опустили и припремили за нову сезону тренирања. На прославама се заједно са нама забављају и наши пријатељи и чланови породице, као и сви они који нису чланови а који подржавају клуб. Прославе увек организујемо и уређујемо заједнички: неко је задужен за пиће, неко за уређење простора и специјалне ефекте, а сви учествујемо у припреми укусних гурманлука, па се током вечери међусобно дивимо нашим гастрономским умећима. Чак и ако код неких чланова дође до опадања ентузијазма, овакви лепи догађаји их оснаже и поново подстакну на тренирање.

Циљ и мисија

Сви који вежбају аикидо знају да вежбање не подразумева само енергично бацакање по сали ради забаве и физичког растерећења. Знају да је аикидо дисциплина која нас подржава у животу и учи важним манирима, који су корисни како за појединца, тако и за друштво у целини.

Циљ и мисија клуба Сеиункан зато и јесте да се вежбајући аикидо вредности и манири будоа преносе: воља, ентузијазам и ратнички начин размишљања, како би нас подржали у животу, помогли нам да успоставимо хармонију и мир, да се заузмемо за себе. Само из редовног и преданог вежбања произилази снага воље и одлучност карактера, смиренији смо, ум постаје чистији, а свест проширена. То нам помаже да свет видимо јасније и да изоштримо “призму” кроз коју посматрамо свет, а која представља нашу истину тј. наша убеђења, веровања и ставове. Аикидо нам помаже да будемо доследни - да постанемо споља баш онакви какви смо и изнутра. С обзиром на позитивне промене које можемо остварити вежбајући аикидо, жеља нам је да у клубу Сеиункан вежба што већи број људи, и да заједно постанемо здравији, успешнији и срећнији, да активирамо ум и проширимо свест, освестимо наше акције, да престанемо да живимо аутоматски. Ако свесни посматрамо свет, све ће оставити утисак на нас. То значи учити и развијати се. Клуб Сеиункан постоји као могућност да све ово претворимо у стварност, а то можемо остварити само заједничким снагама, удруженом вољом и непоколебљивим ентузијазмом!

Спољашње везе

• Шимизу аикидо техника
• Тендокан
• Тендорју Аикидо Савез Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (17. март 2015)