Сфингозин

Сфингозин
Називи
	IUPAC назив (2S,3R)-2-aminooctadec-4-ene-1,3-diol
Идентификација
CAS број	123-78-4 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:16393 ;
ChemSpider	4444047 ;
ECHA InfoCard	100.004.230
PubChem C ID	1104;
	SMILES CCCCCCCCCCCCC/C=C/[C@H]([C@H](CO)N)O; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C18H37NO2
Моларна маса	299,50 g·mol−1
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Сфингозин (2-амино-4-октадецен-1,3-диол) је 18-угљеника дуг амино алкохол са незасићеним угљоводоничним ланцем, који формира примарни део сфинголипида, класе липида ћелијске мембране која обухвата фосфолипид сфингомијелин.^[3]^[4]^[5]

Функције уреди

Сфингозин може да буде фосфорилисан ин виво путем две киназе, сфингозин киназа типа 1 и 2. То доводи до формирања сфингозин-1-фосфата, потентног сигналног липида.

Сфинголипидни метаболити, као што су керамид, сфингозин и сфингозин-1-фосфат, су липидни сигнални молекули који учествују у разним ћелијским процесима.

Синтеза уреди

Сфингозин се синтетише из палмитоил ЦоА и серина у кондензацији са интермедијером дехидросфингозином.

Дехидросфингозин се затим редукује NADPH-ом до дихидросфингозина (сфинганина), и затим оксидује ФАД-ом до сфингозина. Не постоји директан пут за синтезу од сфинганина до сфингозина

Референце уреди

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.
^ Цхарлес Цхалфант; Мауризио Дел Поета (2010). Спхинголипидс ас сигналинг анд регулаторy молецулес (1. изд.). Спрингер. ИСБН 978-1-4419-6740-4.
^ Гуидо Теттаманти; Гианфранцесцо Горацци; Абел Лајтха (2009). Хандбоок оф Неуроцхемистрy анд Молецулар Неуробиологy: Неурал Липидс (3. изд.). Спрингер. ИСБН 978-0-387-30345-1.

Литература уреди

Цхарлес Цхалфант; Мауризио Дел Поета (2010). Спхинголипидс ас сигналинг анд регулаторy молецулес (1. изд.). Спрингер. ИСБН 978-1-4419-6740-4.

Спољашње везе уреди

Спхингосине на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.

[3] Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.

[4] Цхарлес Цхалфант; Мауризио Дел Поета (2010). Спхинголипидс ас сигналинг анд регулаторy молецулес (1. изд.). Спрингер. ИСБН 978-1-4419-6740-4.

[5] Гуидо Теттаманти; Гианфранцесцо Горацци; Абел Лајтха (2009). Хандбоок оф Неуроцхемистрy анд Молецулар Неуробиологy: Неурал Липидс (3. изд.). Спрингер. ИСБН 978-0-387-30345-1.

[3]

[4]

[5]

[1]

[2]