Сиџзи
Абу Саид Ахмед ибн Мухамед ибн Абдул-Џелил Сиџзи (951–1023)[1]:стр. 1057. славни је математичар и астроном из X века. Рођен је у Систану у доба Адудудауле Дејламија [1]:стр. 225.. Иако је већи део живота провео у старом граду Ширазу, Сиџзи би каткад одлазио и у Хорасан [1]:стр. 269–270.. Савременик је чувеног муслиманског мислиоца Абу Рејхана Бирунија. Славу је стекао због својих значајних истраживања у области геометрије. Отуда Абу Рејхан у свом делу ал-Асар ал-бакија [Сачувана дела] спомиње његово име у глави о архитектама [1]:стр. 225..
Бируни и Сиџзи су неколико векова пре Галилеја (1564–1642) писали о Земљиној ротацији [1]:стр. 1059..
Астрономија уреди
Абу Рејхан истиче да је Сиџзи израдио посебну врсту астролаба познатог по називу Заураки. Изузетно драгоцена карактеристика овог астролаба о којој Бируни говори, а коју не примећујемо у ранијим облицима овог астрономског инструмента произведеним унутар и изван граница муслиманских заједница, јесте то да је основа мерења величине планета и небеских тела у њему заправо ротациони ток Земље око Сунца који данас називамо хелиоцентричним системом. Тај поглед је очигледно контрадикторан научном усмерењу које је у то доба било и те како доминантно у муслиманској астрономији, у којој су на основу Птолемејевог геоцентричног светопогледа све небеске мере и степене одређивали према Сунчевом ротационом кретању око земаљске кугле. Наиме, на основу Бирунијеве констатације, заговарајући још тада хелиоцентрични систем у астрономији, Сиџзи је јасно оповргавао познате теорије ранијих астронома које су биле засноване на геоцентричном систему. Бируни није детаљно размотрио то Сиџзијево становиште, нити је покушао да га одбаци. Читајући његово дело, примећујемо да је коначну пресуду о томе препустио будућим представницима емпиријских наука. Свакако, оно што је вредно пажње јесте чињеница да су тек неколико векова након Сиџзија, Никола Коперник и Јохан Кеплер на Западу оповргли Птолемејев геоцентрични систем и усмерили астрономију ка новим оквирима хелиоцентричног система [1]:стр. 269–270..
Математика уреди
Пре Сиџзија, математичари су рачунали трисекцију угла на основу принципа анимиране геометрије и долазили до резултата који су били тек приближно тачни. Сиџзи је предожио нову методу мерења трисекције угла која се вршила помоћу укрштања круга са хиперболом чија су два пречника идентична. У овом случају, резултат је био веома прецизан [1]:стр. 225..
Дела уреди
Он је за собом оставио преко 45 ауторских дела, укључујући обимне књиге, посланице и трактате. Од тога се 34 дела баве разним математичким областима, док се у осталим говори о астрономији. Бируни између осталог и у својој књизи Истихраџ ал-аутар неколико пута спомиње Сиџзијеве теорије. У следећим редовима споменућемо нека од најпознатијих Сиџзијевих дела:
- Китабун фи масаха;
- Рисалатун фи хавасси ал-кубба аз-заида ва ал-мукафија;
- Рисалатун фи васф ал-куту’ ал-махрутија;
- Рисалатун фи кисмат аз-завија ал-мустакима ал-хаттајн би сулусати аксам мутесавија [1]:стр. 225.;
- Фи тахсили ика’и нисба ал-муалафа (написао 999. године) [1]:стр. 270.;
- Устурлаб;
- ал-Џам аш-шахи;
- ал-Мадхал фи ан-нуџум;
- Тахсил ал-каванин;
- ал-Мугни фи ахкам ан-нуџум;
- ад-Далаилу фи ахкам ан-нуџум [1]:стр. 1057..