Хипербола
- За стилску фигуру, погледајте Хипербола (књижевност)
Хипербола (старогрч. ύπερβολή, претеривање) у математици је алгебарска крива другог реда у равни, дата следећом једначином: . Састоји се из два симетрична дела, има два фокуса и две асимптоте дате једначином . Тачка пресека асимптота представља центар симетрије хиперболе.
Хипербола, заједно са параболом и елипсом, представља три типа конусних пресека. Конусни пресеци се добијају у пресеку равни са конусном површином (конусна површина се протеже у оба правца).
Једначине хиперболеУреди
Параметарска једначине хиперболе је:
У Декартовом координатном систему, хипербола се описује једначином:
ОсобинеУреди
Постоје две важне особине фокуса хиперболе :
- За сваку тачку хиперболе Р, важи (d је растојање):
Ово својство омогућава и следећу дефиницију хиперболе: Геометријско место тачака у равни, за које је апсолутна вредност разлике растојања од било које тачке до две фиксне тачке у истој равни (два фокуса), константна. - Тангента на сваку тачку хиперболе Р представља бисектрису .
Спољашње везеУреди
Хиперболе на Викимедијиној остави. |