Синтски ромски језик

Синтски ромски језик (такође познат као Sintitikes, Мануш) врста је ромског језика којим говори народ Синти у Немачкој, Француској, Аустрији, Белгији, Холандији, неким деловима северне Италије и другим суседним регионима. Синтски ромски карактерише значајан немачки утицај и није међусобно разумљив са другим облицима ромских језика[1]. Језик се пише латиничним писмом.

Историјат

уреди

Име ромски потиче од појма řom, историјског самоименовања говорника ромске језичке групе. Историјски гледано, ромски народи су претежнно били номадски, али данас је само мали проценат Рома ненасељен[2] због присилне асимилације и интервенција власти у државама у којима живе.

Синтски ромски језик је дијалекат ромског језика и припада групи северозападних ромских дијалеката, која укључује и фински кало[3]. Синти је термин који се користи за самоименовање велике ромске популације која је почела да напушта Балкан рано у дисперзији ромске језичке групе, од краја 14. века па надаље, и мигрирала на територије немачког говорног подручја[4][5]. У синтском језику постоји и неколико дијалеката, међу којима су манушки, којим говоре Роми Мануши (Сасíтка Ромá) у Пољској, Француској и на подручју Казахстана; дијалект лаллере у Чешкој; у Немачкој се говоре дијалекти gadschkene, estracharia, krantiki, kranaria, eftawagaria и praistiki; у Србији такође има неколико дијалеката; у Италији је заступљен пиедмонтски синтски[1][3][4]. Синти чине највећу подгрупу Рома у Немачкој, а Немачка је, стога, дом највећег броја говорника синтског језика[4][5]. Скоро сви изворни говорници синтског говоре више језика, а преовлађује језик земље у којој живе[4][6].

Бројно стање говорника износи око 319 000. У Немачкој 80 000 (2000.; етнички 200 000), Француској 28 400 (2000), Србији 31 000 (са 1000 Мануша), Швајцарској 21 000 (1993), Италији 14 000 (1980.; 10 000 Мануша[5][7] и 4000 словенско-хрватских Синта), Чешкој 5100 (2004), Аустрији 4350 (попис из 2001.), Казахстану, у Холандији где је и један од службених 1220 (2000), Пољској, Словенији и Хрватској.

Фонологија

уреди

Синтски ромски језик је језик са 25 сугласника, 6 самогласника и 4 дифтонга.[4]

Речник

уреди

Пример речника синтског ромског језика дат је у табели, на основу узорака из Аустрије, Италије и Албаније, сакупљених у Ромској морфосинтаксичкој бази, (РМС) при Универзитету у Манчестеру.

Синтски ромски речник[8]
Аустрија Италија Албанија
именице Синти/Ром синто синти гиптер / синто
не-Ром гаџо гаџо xујле
друг мал мал мāл
отац дад дат дāд
баба мами нонна** мами
коњ грај грај грај
пас џукел / џукло џукал џукло
јеж борсо нигло* нигло*
крзно хаута* xаута* хаута*
шака васт вас вас
нога хери xери пīру
стомак буко стомако** магакер муј
срце зи зи зи
време циро сиро циро
Месец чон луна** монту*
месец ења/чон монато* чон
купус шаx каволо** шаx
јаје јāро јаро јāро
маслац кхил кил бутро**
глаголи говорити ракар- ракарава ракр-
звати кхар- карава кер- пен
живети џив- вита** џи-
волети кам- камава кам-
прилози данас кау дивес кава дивас калдис
сутра тајса тејса тајса
јуче тајса у wар дивас вāвердис
мало је бисла* ја писал* писа*
довољно доста доал доха
придеви дуг лаунг** лунго** дур

* Речи које садрже утицај из старог германског

** Речи које садрже утицај из савремених доминантних језика (немачки, италијански, албански)

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Интернатионал Енцyцлопедиа оф Лингуистицс: ААВЕ - Есперанто. Оxфорд Университy Пресс. 14. 3. 2018. ИСБН 9780195139778 — преко Гоогле Боокс. 
  2. ^ Петер Баккер, Доналд Кенрицк ет ал.: Wхат ис тхе Романи лангуаге? Сериес: Интерфаце Цоллецтион. Центре де рецхерцхес тсиганес анд Университy оф Хертфордсхире Пресс, Хатфиелд (Хертфордсхире) 2000, п. 44 (ИСБН 1-902806-06-9).
  3. ^ а б „Вариетиес, Диалецтс, анд Цлассифицатион”. Романи Пројецт. Университy оф Граз (Аустриа). Архивирано из оригинала 30. 03. 2019. г. Приступљено 2019-03-27. 
  4. ^ а б в г д „Романи, Синте”. Етхнологуе, Лангуагес оф тхе Wорлд. 15. 3. 2014. 
  5. ^ а б в Маргалит, Гилад; Матрас, Yарон (2007). „Гyпсиес ин Германy-Герман Гyпсиес? Идентитy анд Политицс оф Синти анд Рома ин Герман”. Ур.: Стаубер, Рони; Ваго, Рапхаел. Тхе Рома: А Миноритy ин Еуропе: Хисторицал, Политицал анд Социал Перспецтивес. Будапест: Централ Еуропеан Университy Пресс. стр. 103—116. ИСБН 9781429462532. ОЦЛЦ 191940451. 
  6. ^ Енгбринг-Романг, Удо (децембар 2016). „Романи, тхе Лангуаге оф тхе Синти анд Рома: Префераблy, Онлy Спокен”. Дас Гоетхе. Гоетхе-Институт. Приступљено 2019-03-27. 
  7. ^ „Романи Диалецтс”. РОМЛЕX (Романи Леxицон). Университy оф Гратз. Приступљено 2019-03-28. 
  8. ^ „РОМАНИ Пројецт - Манцхестер”. романи.хуманитиес.манцхестер.ац.ук. Архивирано из оригинала 27. 03. 2019. г. Приступљено 2019-03-27. 

Литература

уреди
  • Даниел Холзингер, Дас Романес. Грамматик унд Дискурсаналyсе дер Спрацхе дер Синте, Иннсбруцк 1993
  • Норберт Боретзкy/Биргит Игла, Комментиертер Диалектатлас дес Романи, Теил 1, Wиесбаден: Харрассоwитз, 2004
  • Ацтон, Т. А., & Мундy, Г. (1997). Романи цултуре анд Гyпсy идентитy. Хатфиелд: Университy оф Хертфордсхире.
  • Петер Баккер, Доналд Кенрицк ет ал.: Wхат ис тхе Романи лангуаге? Сериес: Интерфаце Цоллецтион. Центре де рецхерцхес тсиганес анд Университy оф Хертфордсхире Пресс, Хатфиелд (Хертфордсхире) 2000, п. 58.
  • Гилберт, Ј. (2014). Номадиц пеоплес анд хуман ригхтс. Неw Yорк, НY: Роутледге.
  • Гуy, W. (2001). Бетwеен паст анд футуре: Тхе Рома оф Централ анд Еастерн Еуропе. Хатфиелд: Университy оф Хертфордсхире Пресс.
  • Матрас, Y. (1999). „Wритинг Романи: Тхе прагматицс оф цодифицатион ин а стателесс лангуаге”. Апплиед Лингуистицс. 20 (4): 481—502. дои:10.1093/апплин/20.4.481. 
  • Матрас, Y. (2002). Романи: А лингуистиц интродуцтион. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс.
  • Матрас, Y. (2010). Романи ин Бритаин: Тхе афтерлифе оф а лангуаге. Единбургх: Единбургх Университy Пресс.
  • Саул, Н., & Теббутт, С. (2004). Тхе роле оф тхе Романиес: Имагес анд цоунтер-имагес оф "Гyпсиес"/Романиес ин Еуропеан цултурес. Ливерпоол: Ливерпоол Университy Пресс.
  • Смитх, Т. (1997). „Рецогнисинг Дифференце: Тхе Романи 'Гyпсy' Цхилд Социалисатион анд Едуцатион Процесс. Бритисх”. Јоурнал оф Социологy оф Едуцатион. 18 (2): 243—256. ЈСТОР 1393193. дои:10.1080/0142569970180207. 
  • Wеллс, Р. С.; Yулдасхева, Н.; Рузибакиев, Р.; et al. (август 2001). „Тхе Еурасиан хеартланд: а цонтинентал перспецтиве он Y-цхромосоме диверситy”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 98 (18): 10244—49. Бибцоде:2001ПНАС...9810244W. ПМЦ 56946 . ПМИД 11526236. дои:10.1073/пнас.171305098 . 

Спољашње везе

уреди