Систем секундарних гласника

Секундарни гласници су молекули који преносе сигнале од рецептора на ћелијској површини до циљних молекула унутар ћелије, у цитоплазми или језгру. Они преносе сигнале хормона попут епинефрина (адреналина) и фактора раста, и изазивају неки облик промене активности ћелија. Они у знатној мери појачавају снагу сигнала.[1][2] Секундарни гласници су компоненте каскаде преноса сигнала.

Секундарне гласнике је открио Ерл Вилбур Садерланд Млађи. За ово откриће му је додељена Нобелова награда за физиологију или медицину 1971. Судерланд је запазио да епинефрин стимулише јетру да конвертује гликоген у глукозу (шећер) у ћелијама јетре, и да епинефрин не може непосредно да конвертује гликоген у глукозу. Он је установио да епинефрин мора да подстакне секундарног гласника, циклични АМП, да би јетра могла да конвертује гликоген у глукозу.[3] Системи секундарних гласника могу да буди синтетисани и активирани дејством ензима, као што су циклазе које синтетишу цикличне нуклеотиде, или путем отварања јонских канала чиме се омогућава унос јона метала, као што је то случај код Ca2+ сигнализација. Ти молекули се везују за, и активирају протеинске киназе, јонске канале, и друге протеине, чиме се наставља сигнална каскада.

Типови секундарних гласника уреди

Постоје три основна типа секундарних гласника:

Ови интрацелуларни гласници поседују низ заједничких особина:

  • Они могу бити синтетисани/ослобођени и разграђени путем специфичних ензимских реакција или јонских канала.
  • Неки од њих (нпр. Ca2+) могу да буду ускладиштени у специјалним органелама и брзо ослобођени по потреби.
  • Њихов настанак/ослобађање и разградња може да буде локализован, што даје могућност ћелији да ограничи простор и време активности сигнала.

Референце уреди

  1. ^ Кимбалл, Ј. „Сецонд мессенгерс”. Архивирано из оригинала 07. 02. 2006. г. Приступљено 08. 01. 2011. 
  2. ^ Сецонд+Мессенгер+Сyстемс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
  3. ^ Рееце, Јане; Цампбелл, Неил (2002). Биологy. Сан Францисцо: Бењамин Цуммингс. ISBN 0-8053-6624-5. 

Литература уреди

  • Рееце, Јане; Цампбелл, Неил (2002). Биологy. Сан Францисцо: Бењамин Цуммингс. ISBN 0-8053-6624-5. 

Спољашње везе уреди