Систематика опнокрилаца

Red opnokrilaca (Hymenoptera) дијели се на два подреда — Symphyta и Apocrita.

Symphyta

У Symphyta се убрајају следеће фамилије: Сирицидае, Цепхидае, Пампхилиидае и Тентхрединидае. Такође овдје можемо уврстити и Оруссидае, мада ову фамилију неки аутори сврставају у посебан подред јер се разликују и од Сyмпхита и од Апоцрита. Ларве Сyмпхyта имају добро развијену главу, торакалне и 6-8 пари абдоминалних ногу без кукица. Ове ларве су прилагођене на исхрану биљкама. Тако ларве Сирицида и Xипхyдриида живе испод коре дрвета, као ксилофаги, а за разлагање дрвета користе гљивице. Код Цепхоидеа ларве буше стабла трава и танких младица дрвета. Код фамилија Тентхрединоидеа и Мегалодонтоидеа ларве су минери листова или образују гале, неки живе у плодовима.

Фам. Сирицидае — осе дрвета су упадљиво обојени инсекти жуте, црне и метално плаве боје. Женке снажном легалицом полажу јаја у пукотине коре или стабљике биљака. Ова фамилија обухвата око 100 до данас описаних врста, а најпознатије су Уроцерус гигас L. и Сиреx јувенцус L.
Фам. Цепхидае — осе стабла су уског, жуто-црног тијела, дужине до 20 mm. До данас је описано око 100 врста, међу које спадају осе стабљике жита (Цепхус пyгмаеус L.) које могу причинити велику штету на житарицама, као и крушкина оса (Јанус цомпрессус Ф.).
Фам. Пампхилиидае — лисне осе имају тијело углавном пљоснато. Ларве живе на лишћу оплетени „паучином”. Врста Лyда хиероглyпхица живи на бору, жуто-црне је боје са јаркожутим крилима. Величина је 12-17 mm.
Фам. Тентхрединидае — праве осе листа су инсекти чије ларве живе отворено на листовима стабала. Ларве имају развијене 3 пара грудних и више абдоминалних ногу. Антене адулата могу имати 3-36 чланака. До сада је описано око 4000 врста.
Фам. Оруссидае су углавном ектопаразити скривених домаћина у ходницима дрвета, плодовима, галама. Дугачком танком легалицом женка буши супстрат тражећи домаћина. Након тога парализује домаћина и полаже јаја у њему. Домаћин је као жива конзерва, непокретан да не би кретањем кроз ходнике оштетио ектопаразита, а пун хранљивих материја за ларву. Развиће ларве је брзо, најчешће неколико дана, јер ларва зависи од домаћина који услед оштећења може угинути. Угинуће домаћина прије завршетка развића ектопаразита доводи и до угинућа ектопаразита.

Apocrita

У подред Apocrita спадају следеће фамилије: Ицхнеумонидае, Брацонидае, Апхидидае, Цyнипидае, Цхалцидидае, Процтотрупидае (често се ове фамилије одвајају у групу Параситица), Апидае, Веспидае, Цхрyсидидае, Сцолиидае, Мутиллидае, Псаммоцхаридае, Спхецидае, Формицидае (ове фамилије се издвајају у Ацулеата). Ларве Апоцрита су карниворне, али као што ни све Сyмпхyта нису биљоједи, тако ни све Апоцрита нису као ларве карниворне. Биљоједи се јављају код неколико група. Тако Цyнипидае образују гале на храсту или на другом дрвећу или травама. Еурyтомидае формирају гале, а женке фамилије Агаонидае опрашују цвасти смокве остављајући јаја у њој. Посебан облик фитофагије се јавља код ларви пчела и неких оса које сакупљају полен и нектар и са њим исхрањују своје ларве.

Фам. Ицхнеумонидае је једна од највећих инсекатских фамилија, обухвата око 10000 до данас описаних врста. Адулти по изгледу доста личе на осе (Веспидае). Од њих се разликују по дужим антенама, двочланим трохантером и одсуством косталне ћелије предњих крила. Легалица је код Ицхнеумонида стално напољу и дужа је од тијела, док је код оса легалица увлачива. Ларве паразитирају јаја или ларве различитих инсеката, а некад нападају и паукове. Тако ларве Епхиалтес манифестатор паразитирају ларве бумбара, а ларве Опхион лутеус гусјенице многих лептирова.
Фам. Брацонидае броји око 6000 врста. Ларве паразитирају лептире, опнокрилце, биљне ваши, ријетко Диптера или друге инсекте или паукове. Лутке су ван домаћина, обавијене свиластим бијелим коконима. Код родова Мацроцентрус и Амицропус забиљежена је и полиембрионија. Код нас је веома заступљена врста Апантелес гломератус L. чије ларве живе у гусјеницама Лепидоптера. Женка полаже 30-40 јаја у домаћина. Ларве се, након неколико дана, почињу хранити масним тковом и хемолимфом домаћина. Њихов развој траје 10-15 дана. Након тога ларве напуштају домаћина и у његовој близини или на њему се претварају у лутке. Након неколико дана појављује се оса.
Фам. Апхидиидае је група ситних оса, сличних мравима. Празитирају биљне ваши и то аптерне женке. Ларва оставља неоштећену само кожу домаћина („мумија"), а имаго се појављује тако што мандибулама прореже кожу.
Фам. Цyнипидае обухвата паразите лутака Диптера (субфам. Еуцолинае), хиперпаразите који нападају Брацониде које живе у биљним вашима (субфам. Цхарипинае) и праве осе галице (субфам. Цyнипинае). Осе галице имају сложен начин развића - смјену гаметогенетске и партеногенетске генерације. Свака од њих изазивају морфолошки различите гале. Женка јаком легалицом убацује јаја у ткиво коријена, стабла, листа или цвијета разних биљака. Као резултат исхране ларви јављају се гале — задебљања биљног ткива. Врста Рходитес росае образује гале на шипку (Пуница гранатум), Диплолепис qуерцус фолии образује лоптасте гале до 2 cm у пречнику, на доњој страни листа храста. Такође на доњој страни листа храста гале образује и Неуротерус qуерцус баццарум. Његове гале су до 1 cm у пречнику и могу покривати цијелу доњу страну листа.
Фам. Цхалцидидае су ситни инсекти, углавном 2-3 mm дужине. Тако у ову фамилију спада и најситнији инсект Металаптус торцуатус Мал., дужине 0,3 mm. Врсте ове фамилије су паразити и хиперпаразити, као и мањи број непаразитских врста које јаја полажу у стабљикама, најчешће трава.
Фам. Апидае обухвата двије потфамилије: Бомбинае (бумбари) и Апинае (пчеле). Пчеле имају тијело густо обрасло длакама. Само мали број врста има голо тијело. Њихова гнијезда су увијек снабдевена нектаром и поленом који служи за исхрану ларви. Ларве су, иначе смјештене у посебним преградама гнијезда, саћу. Пчеле живе у заједницама које се састоје од матице 30-60000 радилица и неколико стотина трутова. Врста Апис меллифера је доместификована и данас се држи у кошницама ради добијања меда. Врсте потфамилије Бомбинае такође живе у заједницама. До данас је у нашој земљи описано око 30 врста. Честа је врста Бомбус террестрис.
Фам. Веспидае — осе разликују се од осталих Хyменоптера по дугој дискоидалној ћелији предњих крила. Усни апарат је прилагођен за грицкање са снажним назубљеним мандибулама. Жаока је добро развијена и служи за парализовање жртве. У гнијездима оса се налазе, за разлику од пчела, инсекти. Врсте потфамилија Веспинае, Полистинае и Полyбинае су социјалне, остале живе солитарно. Код нас су честе врсте Веспа црабро L. (стршљен) и Веспула германица L. (обична оса).
Фам. Сцолиидае не праве гнијездо већ паразитирају бумбаре које паралишу, закопавају у земљу и полажу већи број јаја.
Фам. Мутиллидае — називају се и сомотасти мрави јер су бескрилне женке покривене густим длакама и веома су сличне мравима. Ектопаразити су различитих инсеката и других зглавкара. До сада је описано око 3000 врста које су углавном пустињске или полупустињске. Најраширенија европска врста је Мутилла еуропеа L. чије ларве живе у гнијездима бумбара.
Фам. Псаммоцхаридае личе на осе. Тијело им је више или мање латерално спљоштено. Лете близу површине земље и то веома брзо.
Фам. Спхецидае обухвата голе или слабо длакаве осе које гнијездо граде под земљом копајући ходнике за смјештај ларви.
Фам. Формицидае (мрави) су социјални инсекти распрострањени у готово свим сувоземним екосистемима. До данас је описано око 9500 врста. Живе у колонијама чија бројност се креће од неколико јединки до неколико милиона. Усни апарат је прилагођен за лизање и грицкање. Жаока је закржљала, тако да се мрави бране мандибулама.