Ситна буржоазија
Sitna buržoazija (franc. petite bourgeoisie) је израз који се у 18. вијеку и почетком 19. вијека користио за означавање сиромашнијих слојева грађанске класе. Касније се, под утјецајем марксистичке теорије, тај израз почео примјењивати на појединце и друштвене групе које у капиталистичким друштвима за живот зарађују помоћу сопствених средстава за производњу. Класична дефиниција је обухватала трговце и мале привреднике.
Марксистичка теорија је ситну буржоазију разликовала од праве буржоазије (франц. haute bourgeoisie) по томе што је она због релативног сиромаштва била у подређеном положају према владајућој класи, а самим тим и чест савезник радничкој класи у класној борби. Стога су неки марксистички теоретичари били спремни да ситну буржоазију укључе у пролетаријат.
Међутим, припадници ситне буржоазије су исто тако показивали склоност да се, према мишљењу марксиста, стављају на страну капиталиста, односно да љубоморно чувају свој по правилу супериорни друштвено-економски положај у односу на раднике. За разлику од радничке класе, која је била пријемчивија за радикалне и револуционарне социјалистичке и комунистичке, припадници ситне буржоазије су показивали већу склоност према реформи, а понекад стајали и на страну контрареволуције и реакције.
Ситна буржоазија се обично повезује са концептом средње класе или ниже средње класе.