Википедија

Скот Хамилтон

Скот Сковел Хамилтон (рођен 28. августа 1958) пензионисани је амерички уметнички клизач на леду и олимпијски златни медаљиста. Он је освојио четири узастопна шампионата САД (1981–84), четири узастопна Светска шампионата (1981–84), и златну медаљу на Олимпијади 1984. године. Његов препознатљиви окрет је био бекфлип, подвиг који мали број других клизача може да изведе, и што је противно правилима америчког уметничког клизања и олимпијског такмичења, али који је он укључивао у своје наступне рутине као аматер да би удовољи публици, и који је задржао у својим професионалним наступима.[1][2] Он је такође био препознатљив по својим иновативним секвенцима стопала. [3] У пензији се бави добротворним радом и аутор је три књиге.

Скот Хамилтон
Хамилтон перформс дуринг а Старс он Ице схоw, Април 2002
Хамилтонова перформанса током шао Звезда на леду из априла 2002. године
Име по рођењуСцотт Хамилтон
Датум рођења(1958-08-28)28. август 1958.
Место рођењаБоулинг Грин, Охајо
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
Занимањеклизач на леду
Висина5фт 4ин
СупружникТрејси Робинсон (од 2002)

Детињство, младост и образовање уреди

Хамилтон је рођен 28. августа 1958. године у Толеду, Охајо.[4] Њега су усвојили кад му је било шест недеља Дороти (рођена Макинтош), професорка, и Ернест С. Хамилтон, професор биологије,[5] и одрастао је у Боулинг Грину у Охају. Он има старију сестру Сузан (биолошку ћерку његових родитеља) и млађег брата Стивена (који је такође усвојен).[6] Он је похађао је основну школу Кенвуд. Кад је Хамилтон имао две године, заразио се мистериозном болешћу због које је престао да расте. Након бројних тестова и неколико погрешних дијагноза (укључујући дијагнозу цистичне фиброзе која му је давала само шест месеци живота), болест је почела да исчезава. Његов породични лекар послао га је у дечју болницу у Бостону да види доктора Швачмана. Речено му је да доктор не може да утврди шта није у реду, да иде кући и да престане са дијетом како би имао нормалан живот. Годинама касније, утврђено је да је урођени тумор на мозгу био основни узрочник болести из његовог детињства.[7] На врхунцу своје аматерске каријере Хамилтон је тежио 108 килограма и био је висок 5 фт 2,5 ин (1,59 м),[4][8] али на крају је нарастао до висине од 5 фт 4 ин (1,63 м).[9]

Клизачка каријера уреди

 
Хамилтонов последњи наступ на турнеји Звезде на леду.

Године 1980, Хамилтон је завршио као трећи на Првенству САД у уметничком клизању, што му је донело место у америчком олимпијском тиму. У то време, Дон Лос га је тренирао.[10] На Зимским олимпијским играма 1980. завршио је на петом месту, где је имао и част да носи америчку заставу на церемонији отварања. Његов продорни наступ био је на првенству САД 1981. Извео је беспрекорно, а публика је неколико секунди пре краја наступа почела овацијама. Никада више није изгубио аматерско такмичење. Године 1981. освојио је злато на Светском првенству у уметничком клизању.[11] Током дугог програма добио је оцене од 5,8 и 5,9 за техничке резултате и 5,7 на 5,9 за уметнички утисак од савршеног резултата од 6,0. Дуги програм је започео троструким Луц скоком, својим најконзистентнијим и најтежим скоком.[12] Он је извео снажан програм упркос мањем паду. Поново је освојио злато 1982. и 1983. на америчким и светским првенствима.

На Олимпијским играма 1984.[13] победио је у обавезним фигурама и заузео друго место у кратком програму. За дуги програм планирао је пет скокова: троструки луц, троструки флип, тропрсти заокрет у комбинацији са дуплом петљом, тропрстим валеом и троструким Салховом. Завршио је само три од њих, пропустивши троструки флип и троструки Салцхов.[12] За техничке заслуге, девет судија му је дало три 5,6, два 5,7, три 5,8 и 5,9. За уметнички утисак добио је четири 5,8 и пет 5,9. Брајан Орсер је победио у дугом програму, а Хамилтон је био други, али је Хамилтон освојио златну медаљу, јер је Орсер био превише назад у укупном пласману да би пристигао Хамилтона након што је био 7. у обавезним фигурама, што је у то време чинило 30% укупног резултата. Хамилтонова победа окончала је 24-годишњу сушу за златну медаљу за америчке мушкарце у олимпијском уметничком клизању.[14] Није покушао троструки аксел скок, тежи скок на који су изводили други клизачи у такмичењу.[15] Скот је победио на Светском првенству те године, а затим је постао професионалац у априлу 1984.

Медијска каријера уреди

Наступи на телевизији уреди

Скот се појавио 26. августа 2008. у епизоди Wанна Бет?, где је завршио на 2. месту, изгубивши од Била Енгвала. Године 2009, појавио се у другој сезони Целебритy Аппрентице.[16]

Дана 8. марта 2010, Скот Хамилтон: Повратак на лед премијерно је приказан на Био каналу. Двосатни телевизијски специјал забележио је Хамилтонов повратак клизању након борбе са раком.[17]

Лични живот уреди

Породица уреди

Дана 14. новембра 2002, Скот се оженио са Трејси Робинсон, нутриционисткињом. Они имају има три сина и једну ћерку.[18][19] Породица живи у Франклину, Тенеси.[20]

Вера уреди

Хамилтон је хришћанин и о својој вери је рекао: „Разумем да кроз јак однос са Исусом можете издржати било шта... Бог је ту да вас води кроз тегобе. Бог је био ту сваки пут, сваки појединачни пут."[21]

Болести уреди

Године 1997, Хамилтон је водио високо популаризовану битку са раком тестиса.[22] Након лечења вратио се клизању и његова прича је објављена у часописима и на телевизији.[23][24] Објављено је 12. новембра 2004. да Хамилтон има бенигни тумор на мозгу, који је лечен на Кливлендској клиници.[25]

Хамилтон је 23. јуна 2010. имао операцију на мозгу како би спречио поновну појаву бенигног тумора откривеног 2004. Назван краниофарингиома, тумор је могао да изазове слепило да није био лечен. Операција је била успешна.[26] У новембру 2010. Хамилтон је поново био у болници. Приликом одстрањивања тумора била је „оштећена” једна артерија у мозгу. Крварење је стало, али се неколико дана касније формирала анеуризма. Хамилтон је добро прошао при овој операцији. [27]

Хамилтон је 2016. објавио да је добио трећу дијагнозу тумора на мозгу.[28] Крајем марта 2017. изјавио је да се тумор смањио без хемотерапије.[29]

Добротворни рад уреди

Године 1990, када је фондација Зажели жељу прославила свој 10. рођендан, Хамилтон је признат као прва у историји Фондације „позната особа додавач жеља године“.[30][31]

Он је основао фондацију Скот Хамилтон за помоћ у подршци пацијентима са раком.[32] Он је дугогодишњи волонтер Специјалне олимпијаде и тренутно служи као глобални амбасадор те манифестације.[33] Хамилтон је такође помогао Дечијој болници Ст. Џуд и Фондацији за истраживање вишеструког мијелома, чији је почасни члан одбора.[34]

Политичко гледиште уреди

Хамилтон је 2012. године јавно наступао у знак подршке председничкој кампањи републиканца Мита Ромнија.[35] Он је такође говорио у прилог Доналду Трампу и појавио се у епизоди Целебритy Аппрентице.[36][37]

Програми уреди

Сезона Кратки програм Слободно клизање Представа
1983–1984

Резултати таквмичења уреди

Интернационално
Евент 76–77 77–78 78–79 79–80 80–81 81–82 82–83 83–84
Зимска олимпијада 5. 1.
Светски шамп. 11. 5. 1. 1. 1. 1.
Скејт Америка 1. 1. 1.
Скејт Канада 1.
НХК трофеј 4. 1.
Небелхорн трофеј 2.
Национално
Шампионат САД 3. 4. 3. 1. 1. 1. 1.

Референце уреди

  1. ^ Фаррис, Јо Анн Сцхнеидер (23. 11. 2007). „Фигуре Скатинг 101: Алл абоут бацк флипс он ице скатес”. иценетwорк.цом. Архивирано из оригинала 19. 02. 2018. г. Приступљено 18. 2. 2018. 
  2. ^ Меyерс, Двора (12. 2. 2018). „Но, Тхе Бацкфлип Wас Нот Баннед Ин Фигуре Скатинг Бецаусе Оф Сурyа Боналy”. Деадспин. Приступљено 18. 2. 2018. 
  3. ^ Схулман, Цароле (2002). „Мастер тхе Мове: Сцотт Хамилтон'с Фоотwорк”. Тхе Цомплете Боок оф Фигуре Скатинг . Хуман Кинетицс. стр. 93. „Хис фоотwорк ис легендарy. Хис цомбинатион оф турнс анд фреестyле мовес аре оригинал анд, офтентимес, хумороус.” 
  4. ^ а б Едиторс оф Енцyцлопæдиа Британница (26. 5. 2017). „Сцотт Хамилтон: Америцан Фигуре Скатер”. Енцyцлопæдиа Британница. 
  5. ^ „Сцотт Хамилтон Биограпхy (1958-)”. филмреференце.цом. 
  6. ^ „Сцотт Хамилтон Интервиеw”. Ацадемy оф Ацхиевемент. 29. 6. 1996. Архивирано из оригинала 2. 3. 2010. г. 
  7. ^ „Wордс Фром а Цхампион: Сцотт Хамилтон”. 
  8. ^ Јохн Браннон (4. 3. 2010). „Јохн Браннон: Степ асиде wорлд … хере цомес Сарах”. Тхе Трибуне. Архивирано из оригинала 13. 11. 2013. г. Приступљено 3. 4. 2012. 
  9. ^ иТунес Оттер Цреек Цхурцх подцаст Јулy 22, 2012 Цан I Гет а Wитнесс?: Тхе Тхингс Тхат Руин - Јосхуа Гравес анд Сцотт Хамилтон анд Трацие Хамилтон. Сцотт, "Wикипедиа доесн'т алwаyс гет ит ригхт. I'м 5'4"." https://itunes.apple.com/podcast/otter-creek-church/id175107775
  10. ^ Stivers Leach, Melinda (14. 12. 1982). „Working up whimsical, new routine a 'big test' for skater Scott Hamilton”. The Christian Science Monitor. Приступљено 13. 6. 2019. 
  11. ^ Walter, Claire (12. 3. 1981). „Hamilton-Santee figure skating rivalry over, or is it?”. The Christian Science Monitor. Приступљено 13. 6. 2019. 
  12. ^ а б Hamilton, Scott (23. 8. 2002). „Scott Hamilton: Training for Olympic Gold”. Encyclopaedia Britannica. Приступљено 13. 6. 2019. 
  13. ^ „Hamilton Wins Gold Medal in Figure Skating”. The New York Times. 17. 2. 1984. Приступљено 13. 6. 2019. 
  14. ^ McMahon, James (5. 2. 2014). „US Olympic Figure Skating: Ranking the Top 20 Moments of All Time”. Bleacher Report. Приступљено 13. 6. 2019. 
  15. ^ Meyers, Dvora (14. 2. 2014). „Has Figure Skating Maxed Out In Difficulty?”. Dead Spin. Приступљено 13. 6. 2019. 
  16. ^ Trump Rounds Up Celebs for New Season of the Apprentice NY Times, January 8, 2009
  17. ^ Seidman, Robert (2010-02-20). „BIO Chanel Presents "Scott Hamilton: Return to the Ice" On Monday March 8”. TV by the Numbers. Архивирано из оригинала 11. 02. 2010. г. Приступљено 2010-04-10. 
  18. ^ Benet, Lorenzo (21. 1. 2008). „Ice Skater Scott Hamilton & His Wife Have a Boy”. People. 
  19. ^ „Scott Hamilton on adoption: 'We're blessed'”. today.com. 21. 11. 2014. Приступљено 22. 10. 2016. 
  20. ^ Lind, J.R. (17. 3. 2016). „Scott Hamilton: The Gold Medalist”. Nashville Scene. Приступљено 2018-02-21. 
  21. ^ Kumar, Anugrah (28. 1. 2012). „How Olympic Gold Medalist Scott Hamilton Found Jesus”. Christian Post. 
  22. ^ „Scott Hamilton”. WebMD Biography. WebMD. 2012. Приступљено 2018-02-18. 
  23. ^ Longman, Jere (16. 9. 1997). „Figure Skating; His Cancer in Remission, Hamilton Is Back on Ice”. New York Times. Приступљено 2018-02-18. 
  24. ^ Slat, Libby (15. 1. 1998). „Scott Hamilton Leads With His Heart: The Skater and His 'Stars on Ice' Get a Feeling for Expressing Emotions”. Los Angeles Times. Приступљено 2018-02-18. 
  25. ^ „How To Skate on Thin Ice”. Ability Magazine. 2008. Приступљено 2012-04-03. 
  26. ^ Oh, Eunice (24. 6. 2010). „Scott Hamilton Resting Comfortably after Brain Surgery”. People. 
  27. ^ Benet, Lorenzo (26. 11. 2010). „Scott Hamilton Bouncing Back After Brain Surgery, Aneurysm”. People. 
  28. ^ Nelson, Jeff. „Olympic Skater Scott Hamilton Facing Third Brain Tumor Diagnosis: 'I Choose to Celebrate Life'”. PEOPLE. Приступљено 21. 10. 2016. 
  29. ^ „After Months Of Rumors, Olympian Skater Scott Hamilton Finally Breaks His Silence”. Qpolitical. Архивирано из оригинала 2018-02-25. г. 
  30. ^ „Scott Hamilton headlines Taylors Free Medical Clinic”. Greer Today. 19. 5. 2012. Приступљено 2018-02-21. 
  31. ^ „The Make-A-Wish Foundation”. Democrat and Chronicle. Rochester, New York. 20. 2. 2002. стр. 94. Приступљено 2018-02-12. „Make-A-Wish Foundation.... 1990: First Celebrity Wish Grantor of the Year Award is given to Olympic gold medalist skater Scott Hamilton” 
  32. ^ „Hamilton helping others beat cancer”. ESPN. Associated Press. 14. 2. 2000. Приступљено 2018-02-18. 
  33. ^ „Special Olympics Ambassadors” (PDF). Special Olympics Annual Report 2012. стр. 42. 
  34. ^ „Honorary Board”. Multiple Myeloma Research Foundation. Приступљено 15. 2. 2008. 
  35. ^ AP (16. 10. 2012). „Olympic figure skater campaigns for Romney in NH”. Boston.com. 
  36. ^ People Staff (2015-11-14). „Olympic Gold Medalist Scott Hamilton Talks About Life and Lessons – Beating Cancer, Adopting Kids from Haiti and Applauding Donald Trump”. People. 
  37. ^ Graham Bensinger (2017-01-11). „Scott Hamilton: I bonded with Trump over hair loss”. YouTube. 
  38. ^ Amdur, Neil (22. 1. 1984). „Perfect Scores May Have Begun the Hamilton Era”. New York Times. 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди

 
Skot Hamilton na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Skot_Hamilton&oldid=27676803”