Смртност повезана са гојазношћу

Гојазност је важан фактор ризика за многе физичке и менталне болести. Опште прихваћено гледиште је да прекомерна тежина узрокује сличне здравствене проблеме као и гојазност, мада у мањој мери.[1]

Смртност повезана са гојазношћу
Гојазност узрокује бројне медицинске компликације које имају негативан утицај на људски' квалитет живота
 
Срчани удар (Myocardial infarct)

Коронарна артеријска болест

уреди

Гојазности је повезана са кардиоваскуларним болестима укључујући ангинану и срчаним ударом.[2][3] Према једном извештају из 2002. године 21% исхемијских срчаних болести су последица гојазности,[1] док европски консензус из 2008. године наводи 35%.[4]

Конгестивно затајење срца

уреди

Гојазност је повезана са око 11% случаја затајења срца код мушкараца и 14% код жена.[5]

Висок крвни притисак

уреди

Више од 85% особа са хипертензијом има БМИ већи од 25.[5] Ризик од хипертензије је пет пута већи код гојазних особа у односу на особе нормалне тежине. Дефинитивна веза између гојазности и хипертензије је утврђена користећи животиње и клиничке студије, из чега је закључено да постоје вишеструки потенцијални механизми за гојазношћу индуковану хипертензију. Ти механизми обухватају активацију симпатичког нервног система, као и активацију ренин–ангиотензин–алдостеронског система.[6] Повезаност хипертензије и гојазности је исто тако била описана код деце.[7]

Абнормални нивои холестерола

уреди

Гојазност је повезана са повећаним ЛДЛ холестеролом (лошим холестеролом) и сниженим ХДЛ холестерола (доброг холестерола).[5][8]

Тромбоза дубоких вена и плућна емболија

уреди

Гојазност увећава ризик од венског тромбоемболизма за 2,3 пута.[9][10]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „Обеситy анд оверwеигхт”. Wорлд Хеалтх Организатион (на језику: енглески). Приступљено 17. 5. 2016. 
  2. ^ Поириер П, Гилес ТД, Браy ГА, et al. (мај 2006). „Обеситy анд цардиовасцулар дисеасе: патхопхyсиологy, евалуатион, анд еффецт оф wеигхт лосс”. Артериосцлеросис, Тхромбосис, анд Васцулар Биологy. 26 (5): 968—76. ЦитеСеерX 10.1.1.508.7066 . ПМИД 16627822. дои:10.1161/01.АТВ.0000216787.85457.ф3. 
  3. ^ Yусуф С, Хаwкен С, Оунпуу С, et al. (2004). „Еффецт оф потентиаллy модифиабле риск фацторс ассоциатед wитх мyоцардиал инфарцтион ин 52 цоунтриес (тхе ИНТЕРХЕАРТ студy): цасе-цонтрол студy”. Тхе Ланцет. 364 (9438): 937—52. ПМИД 15364185. дои:10.1016/С0140-6736(04)17018-9. 
  4. ^ Тсигос C, Хаинер V, Басдевант А, et al. (2008). „Манагемент оф обеситy ин адултс: Еуропеан цлиницал працтице гуиделинес”. Обес Фацтс. 1 (2): 106—16. ПМИД 20054170. дои:10.1159/000126822.  ас ПДФ Архивирано 2015-10-17 на сајту Wayback Machine
  5. ^ а б в Хаслам ДW, Јамес WП (октобар 2005). „Обеситy”. Ланцет. 366 (9492): 1197—209. ПМИД 16198769. дои:10.1016/С0140-6736(05)67483-1. 
  6. ^ Рахмоуни К, Цорреиа ML, Хаyнес WГ, Марк АЛ (јануар 2005). „Обеситy-ассоциатед хyпертенсион: неw инсигхтс инто мецханисмс”. Хyпертенсион. 45 (1): 9—14. ПМИД 15583075. дои:10.1161/01.ХYП.0000151325.83008.б4. 
  7. ^ Цхиолеро А, Бовет П, Парадис Г, Паццауд Ф (март 2007). „Хас блоод прессуре инцреасед ин цхилдрен ин респонсе то тхе обеситy епидемиц?”. Педиатрицс. 119 (3): 544—53. ПМИД 17332208. дои:10.1542/педс.2006-2136. 
  8. ^ Малницк, С. D. Х.; Кноблер, Х. (1. 9. 2006). „Тхе медицал цомплицатионс оф обеситy”. QЈМ (на језику: енглески). 99 (9): 565—579. ИССН 1460-2725. ПМИД 16916862. дои:10.1093/qјмед/хцл085. 
  9. ^ Агено W, Бецаттини C, Бригхтон Т, Селбy Р, Кампхуисен ПW (јануар 2008). „Цардиовасцулар риск фацторс анд веноус тхромбоемболисм: а мета-аналyсис”. Цирцулатион. 117 (1): 93—102. ПМИД 18086925. дои:10.1161/ЦИРЦУЛАТИОНАХА.107.709204. 
  10. ^ Дарвалл КА, Сам РЦ, Силверман СХ, Брадбурy АW, Адам ДЈ (фебруар 2007). „Обеситy анд тхромбосис”. Еур Ј Васц Ендовасц Сург. 33 (2): 223—33. ПМИД 17185009. дои:10.1016/ј.ејвс.2006.10.006. 

Литература

уреди
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).