Википедија

Социологија у Пољској

Социологија у Пољској се развијала, као и социологија широм Европе, још од средине 19. века. Пољска социологија је данас развијена наука, са сопственим стручњацима и правцима размишљања. Почетком 1917. пољски ученик Јан Станислав Бистроњ написао је да је пољска социологија – као и било која друга национална социологија – значајно и одвојено поље.[1]

„Да ли је термин „пољска социологија“ оправдан , као наука која је универзална и не познаје државне и националне границе? [...] Стручњаци одређених националности се све чешће суочавају са извесним проблемима. [...] Када усмеримо пажњу на пољске социолошке теорије, можемо да приметимо [...] да су оне подстакнуте другим потребама и проблемима, који је различит теоријски оквир  него у западној науци  – Јан Станислав Бистроњ, 1917.[1]

Иако Пољска није постојала као независна земља у 19. веку (услед поделе Пољске) неки пољски ученици објавили су рад који се уклапа у оквире новостворене социолошке мисли. У међуратном периоду, социологија је постала популаризована у Другој пољској републици кроз радове следбеника као што је Флоријан Знањецки. Марксизам је умногоме утицао на пољску социологију. Велики број пољско – јеврејских социолога укључујући Зигмунта Баумана је била подвргнута антисеминистичкој владиној кампањи 1968. године.

Историја

уреди

Први Пољски социолошки текст био је Мyśл огóлна физјологии поwсзецхнеј (Општа мисао о универзалној физиологији), који је написао и објавио економиста Јозеф Супински 1860.[2] Прва Пољска социолошка мисао одражавала је токове ране социологије и мисли тројице утемељивача дисциплине: Огиста Конта (позитивизам), Карла Маркса (марксизам) и теорије Емила Диркема.[2] Истакнути међу првим Пољским социолозима били су: Лудвиг Гумплович,[2] Леон Петразицки,[2] Едвард Абрамовски[2] и Казимерз Келес-Крауз.[2]

Социологија у Пољској значајно се развила током међуратног периода, када је од запостављене постала цењена, водећа наука. Први покушај за стварање седишта социологије у раном 20. веку у Кракову био је неуспешан, али ће оно бити створено 1920.-их (у Позњању 1920. у Варшави 1923. и у Кракову 1930).[2] У том периоду, најутицајнији социолог који је основао прву катедру социологије у Пољској и под чијим утицајем је створен Универзитет у Позњању, главни пољски центар за социологију, био је Флоријан Знањецки[3] Остали утицајни Пољски социолози из тог периода су  Лудвиг Крзивицки,[3] Јан Станислав Бистроњ,[4] Стефан Чарновски,[2] као и Бронислав Малиновски, социолог и антрополог, који је стекао међународну популарност у том периоду.[3] Такође, у том периоду, 1920. основани су први специјализовани истраживачки институти: "Институт социјалне економије" у Варшави, којим је управљао Крзивицки и "Социолошки Институт" у Позњању 1921. на чијем челу се налазио Знањецки.[2] 1920.-их објављену су и први социолошки часописи.[2]

Други светски рат прекинуо је напредак пољске науке тиме што су Нацистичка Немачка и СССР окупирали Пољску а потом затварали образовне и истраживачке институције и прогањали пољске интелектуалце, укључујући теоретичаре социологије).[3] Ураном периоду комунистичке Пољске (Стаљинизам у периоду од 1948 до 1956), бављење социологијом било је забрањено од стране власти и називано буржоазијском псеудонауком (погледати ограничена истраживања у СССР).[3] Пољска социологија је ипак оживљена од стране Гомлука Тхава 1956. године формирањем Пољске Социолошке Асоцијације и постављањем Варшаве и Лодза као центра социолошких студија.[3] Касније, Пољска социологија (као све друштвене науке у Источном Блоку) морала је да се обрачунава са марксистичким и политичким утицајима.[2][4] Услед чега су марксистички приступи били превише заступљени или су истраживања била цензурисана или неодобравана (нпр. Итсраживања су била ограничена на политичке организације, како би се спречиле јавне расправе теоретичара које би могле поткопати комунистичку владу).[4] Ово је такође водило циркулисању тајних и илегалних публикација (бибула).[4] Значајна имена раног послератног времена укључују Станислава Осовског[2] и његову жену Марија Осовску[2], Јулијана Хохфелда[2], Јозефа Халасињског[3] и Анџеј Малевског[2]. Зигмунта Баумана је избегао прелазећи из Универзитета у Варшави у Универзитета у Леедсу у Уједињеном Краљевству.

Историја и истраживање Пољске социологије је веома значајно у Пољској, међутим већина дела из те области је објављена искључиво на пољском језику. Биографски речник Пољске социологије који је имао свој први део објављен 2001. године укључивао је теоретичаре који су умрли а чија су презимена почињала словима од А до Х, што заправо укључује 213 социолога.[2]

Кроз историју, током подела и чак комунистичког режима, Пољска социологија била је под утицајем развоја теорија на Западу.[2] Неки пољски социолози били су део Интернационалне Социолошке Асоцијације: Јан Шчепански је био председник (1996—1970), Станислав Осовски је био потпредседник (1959—1962), и Магдалена Соколовска потпредседница (1978—1982).[4] Такође Пољска Социолошка Асоцијација била је релативно независна.[4] Чак и под комунистичким режимом, слобода пољских академика деловала је већа од оних у другим комунистичким државама, иако су пољски академици ширили Западне идеје међу њиховим колегама на Истоку и Југу.[2]

Ток

уреди

Током међуратног периода, пољска социологија је највише била блиска са неопозитивистичким правцима.[3] За време комунизма поред неизбежног наглашавања марксистичког приступа, Пољски социолози су такође тежили ка хуманистичкој социологији Флориана Знањецког и осталим приступима.[4] Након пада комунизма, марксистички приступ је убрзо постао маргинализован; две највеће истраживачке институције које су заступале марксистички приступ у социологији - Институт за основне проблеме марксизма-лењинизма и Академија за друштвене науке су биле затворене.[4] Марксистичке теме су идаље присутне у поњској социологији, али без нарочитог значаја. Ни једна теорија нити идеологија није га заменила, иако су многи пољски социолози следбеници теоретског либерализма.[4] Постоји и тренд одбацивања „теорије као такве” и опште методологије друштвених наука.[4] Квалитативне и квантитативне студије у методологији емпиријског истраживања су подједнако популарне.[4]

Када је реч о заједничким темама, још од 1990, пољски социолози су проучавали питања као што су социоекономска трансформација у Пољској (односе се на трансформацију Пољске економије од комунизма до капитализма, са фокусом на проблеме као што су приватизација, приватно предузетништво, настанак нових друштених слојева, сиромаштво,незапосленост и корупција); промене политичког живота у Пољској (настанак нових политичких партија, избори, јавна сфера); истраживање полова; религија и етничке групе.[4]

Нагло је порастао број социолошких књига на тржишту још од 1989, заједно са издавачким кућама које су специјализоване за психологију. Пољски социолози и њихове институције су такође повећавали учешће у различитим међународним организацијама и истраживачким програмима. Крајем деведесетих година, свеукупно око 11.000 људи дипломирало је социологију на основним и мастер студијама у приватним и државним школама. Данас, скоро сваки пољски универзитет издаје диплому из социологије.[4]

Часописи

уреди
  • Арцхиwум Хистории Филозофии и Мyśли Споłецзнеј (Арцхивес оф тхе Хисторy оф Пхилосопхy анд оф Социал Тхоугхт). Публисхед бy тхе ПАН Институте оф Пхилосопхy анд Социологy.
  • АСК: Споłецзеńстwо, Баданиа, Методy (АСК: Социетy, Ресеарцх, Метходс). Публисхед бy тхе ПАН Институте оф Пхилосопхy анд Социологy.
  • Култура и Споłецзеńстwо (Цултуре анд Социетy). Публисхед бy тхе ПАН Институте оф Политицал Сциенце анд тхе ПАН Цоммиттее он Социологy.
  • ЛУД (Тхе Пеопле). Публисхед бy тхе ПАН Цоммиттее он Етхнологy анд тхе Полисх Етхнограпхиц Социетy.
  • Полисх Социологицал Ревиеw (формерлy Тхе Полисх Социологицал Буллетин). Публисхед бy тхе Полисх Социологицал Ассоциатион.
  • Прзеглąд Соцјологии Јакоśциоwеј (Qуалитативе Социологy Ревиеw – Полисх Едитион) Лодз Университy Тхе Социологy оф Организатион & Манагемент Департмент.
  • Прзеглąд Соцјологицзнy (Социологицал Ревиеw). Публисхед бy тхе Łóдзки Оśродек Соцјологицзнy.
  • Qуалитативе Социологy Ревиеw (Интернатионал Едитион) Лодз Университy Тхе Социологy оф Организатион & Манагемент Департмент.
  • Роцзники Соцјологии Морскиеј (Аннуалс оф Марине Социологy). Публисхед бy тхе Гданск Бранцх оф ПАН.
  • Роцзники Соцјологии Родзинy (Анналс оф Фамилy Социологy), Познаń, Адам Мицкиеwицз Университy Пресс.
  • Руцх Праwницзy, Економицзнy и Соцјологицзнy (Тхе Јуридицал, Ецономиц анд Социологицал Мовемент). Публисхед бy Адам Мицкиеwицз Университy анд Тхе Познан Университy оф Ецономицс.
  • Сисyпхус – Социал Студиес Енглисх Ревиеw оф (ЈСТОР) Публисхер: ПАН?
  • Студиа Соцјологицзне (Социологицал Студиес) – тхе ПАН Институте оф Пхилосопхy анд Социологy анд тхе ПАН Цоммиттее он Социологy.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „Тхе Наме "Унитед Статес оф Америца"<xреф реф-тyпе="фн" рид="фн1">1</xреф>”. Тхе Америцан Хисторицал Ревиеw. октобар 1925. ИССН 1937-5239. дои:10.1086/ахр/31.1.79. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о Јанусз Муцха, Поланд ин Централ анд Еастерн Еуропе, Полисх Социологy wитхин тхе Централ Еуропеан Цонтеxт, Јоурнал оф Цлассицал Социологy 2006; 6; 251
  3. ^ а б в г д ђ е ж Włадyсłаw Кwаśниеwицз (1993). „Бетwеен Универсал анд Нативе: тхе Цасе оф Полисх Социологy”. Ур.: Биргитта Неделманн, Пиотр Сзтомпка. Социологy ин Еуропе: Ин Сеарцх оф Идентитy. Wалтер де Груyтер. стр. 165—189. ИСБН 978-3-11-013845-0. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Јанусз Муцха анд Паwеł Заłęцки, Социологy – Поланд, Социал Сциенце Кноwледге Басе, Цоунтрy Репортс, цомментарy

Литература

уреди

Spoljašnje veze

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sociologija_u_Poljskoj&oldid=27859898”