Википедија

Флоријан Знањецки

(преусмерено са Florian Znaniecki)

Флоријан Витолд Знањецки (15. јануар 1882 – 23. март 1958), био је пољски филозоф и социолог који је предавао и писао у Пољској и Сједињеним Америчким Државама.

Флоријан Знањецки
Лични подаци
Датум рођења(1882-01-15)15. јануар 1882.
Место рођењаŚwiątniki, Włocławek County,
Датум смрти23. март 1958.(1958-03-23) (76 год.)
Место смртиУрбана, САД
НационалностПољска
ОбразовањеЈагелонски универзитет
Научни рад
Пољесоциологија
Познат по„Пољски сељак у Европи и Америци“

Током свог рада прешао је из поља филозофије у поље социологије. Остаје значајна фигура у историји америчке и пољске социологије. Оснивач Пољске академије социологије као и читаве школе мисли у социологији.[1] Добио је интернационалну славу као коаутор са Виљамом I Томасом у истраживању „Пољски сељак у Европи и Америци“ (1918—1920), која се сматра основом за модерну емипријиску социлогију. Такође је дао велику допринос теорији социологије, уводећи појмове као људски коефицијент и култуларизам.

Емпиријска социологија уреди

Дело настало под утицајем и блиском сарадњом Виљамом I Томасом .[2] „Пољски сељак у Ебропи и Америци" The Polish Peasant in Europe and America (1918–20), сматра се темељном књигом која истражује процес асимилације и „американизације“ нових имиграната [3]

Социологија: теорија и дефиниција уреди

У развоју посебних дефиниција покушава да утемељи велику социолошку теорију која ће премостити јаз емпиријске сооциологије и теоријских приступа.[4]Синтетичким промишљањем даје дефиницију социологије као „културалне науке чија је функција проучавање система друштвене интеракције утемељене на обрасцима вредности и норми понашања, коришћењем хуманистичког коефицијента, или једноставније "истраживање организованих, међузависних интеракција међу људским бићима“.[5] Интерпретатори рада Знаниецког нису дошли до консензуса о суштини његових промишљања. Према мишљењу Шацког, Знанецки је сматрао да социологија користи методе сличне природним наукама [6]. Хелена Знаниецки Лопата (ћерка Знаниецког) супротставља се овом тумачењу тврдњом да је , према мишљењу њеног оца „ социологија наука чија тема истраживања захтева метод различит од метода природних наука“ ([5]). Теорије Знаниецког окренуте су, опште посматрано, ка дефинисању друштвених наука као научне области стриктно одељене од природних наука.[7] тако и мапирању основа хуманистичке социологије .[8] Окренуте проучавању односа, интеракције у друштву тј. културе .[9] У ширем смислу Знаниецки је одредио културу не само као укупност друштвених односа већ и као област чију суштину чине друштвени констуриасани предмети.[1] , па је био пионир у прочавању личних докумената (писама, дневника, аутобиографија) и процесу истраживања одређене теме. [10] што је и поставио као важан метод хуманистичког кеофицијента [1]

Четири друштвена система уреди

Социлогија се дели као проучавање четири динамична социјална система: теорија друштвене акције, теорија друштвених односа, теорија друштвених актера и теорија друштвених група [11] Ова подела први пут је објављена у делу из 1934. године Метода социологије, да би 1958. године је реформулисао као као поделу на: друштвене односе, друштвене улоге, друштвене групе и друштва. [5][12]

Социологија културе уреди

Кључни појам хуманистички коефицијент Знанинецки је одредио као метод анализе података која нагласак ставља на учесниково опажење/перцпецију искуства које анализира [13]. На тај начин творац свих друштвених чињеница су друштвени актери и начини на који они виде и дожиљавају свет.[14] <Иако метод делује веома субјективистички, >Знаниенци се декларисао као анти субјективиста јер је сматрао да друштвене чињенице постоје као културни систем чак и када их нико не опажа.[15] Културне вредности су предмет проучавања друштвених наука. [15] Стога, поред идеализам и реализма предлаже и трећи модел промишљања света, културализам који је једна од темељних идеја модерне социологије.[14]

Дела уреди

Од 1920. године дела овог аутора су пре свега припадајућа социологији.[16] The Polish Peasant in Europe and America (1918–20). Иако је био изузетно добро упознат са трендовима социологије у његовом раду јасно је збуњујуће одсуство референци на дела неких од водећих социологха попут Макса Вебера, Герога Симела или Емила Диркајма. [17]. Два значајна дела објавио је 1952. године „Модерне националности“ као студију еволуције друштва националних култура односно „Културалне науке“ која теоријски разматра однос социологије и других наука.



Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в Sztompka, Piotr (2002). Socjologia: Analiza społeczeństwa. Znak. стр. 52—53. ISBN 978-83-240-0218-4. 
  2. ^ Szacki, Jerzy (2002). Historia mysli sociologicznej. Panstwowe wydawnictwo naukowe. стр. 752. ISBN 83-01-13844-0. 
  3. ^ Dulczewski, Zygmunt (1984). Florian Znaniecki: życie i dzieło (на језику: Polish). Wydawnictwo Poznańskie. стр. 175—177. ISBN 978-83-210-0482-2. 
  4. ^ Szacki, Jerzy (2002). Historia mysli sociologicznej. Panstwowe wydawnictwo naukowe. стр. 760. ISBN 83-01-13844-0. 
  5. ^ а б в Helena Znaniecki Lopata (1965). Social Relations and Social Roles: The Unfinished Systematic Sociology. Ardent Media. стр. 16. GGKEY:ZNTB80GRBQ4. 
  6. ^ Szacki, Jerzy (2002). Historia mysli sociologicznej. Panstwowe wydawnictwo naukowe. стр. 772—773. ISBN 83-01-13844-0. 
  7. ^ Dulczewski, Zygmunt (1984). Florian Znaniecki: życie i dzieło (на језику: Polish). Wydawnictwo Poznańskie. стр. 250—252. ISBN 978-83-210-0482-2. 
  8. ^ Szacki, Jerzy (2002). Historia mysli sociologicznej. Panstwowe wydawnictwo naukowe. стр. 753. ISBN 83-01-13844-0. 
  9. ^ Szacki, Jerzy (2002). Historia mysli sociologicznej. Panstwowe wydawnictwo naukowe. стр. 766. ISBN 83-01-13844-0. 
  10. ^ Szacki, Jerzy (2002). Historia mysli sociologicznej. Panstwowe wydawnictwo naukowe. стр. 775. ISBN 83-01-13844-0. 
  11. ^ Szacki, Jerzy (2002). Historia mysli sociologicznej. Panstwowe wydawnictwo naukowe. стр. 766—767. ISBN 83-01-13844-0. 
  12. ^ Helena Znaniecki Lopata (1965). Social Relations and Social Roles: The Unfinished Systematic Sociology. Ardent Media. стр. 19. GGKEY:ZNTB80GRBQ4. 
  13. ^ [1]._Archived_2007-12-19,_retrieved_2008-11-01/{{{url}}} Копија архиве] на сајту Wayback Machine
  14. ^ а б Sztompka, Piotr (2002). Socjologia: Analiza społeczeństwa. Znak. стр. 2425. ISBN 978-83-240-0218-4. Приступљено 14. 2. 2013. 
  15. ^ а б Szacki, Jerzy (2002). Historia mysli sociologicznej. Panstwowe wydawnictwo naukowe. стр. 762—763. ISBN 83-01-13844-0. 
  16. ^ Szacki, Jerzy (2002). Historia mysli sociologicznej. Panstwowe wydawnictwo naukowe. стр. 754. ISBN 83-01-13844-0. 
  17. ^ Szacki, Jerzy (2002). Historia mysli sociologicznej. Panstwowe wydawnictwo naukowe. стр. 779781. ISBN 83-01-13844-0. 
 
Флоријан Знањецки на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Флоријан_Знањецки&oldid=27373632”