Википедија

Florijan Znanjecki

Florijan Vitold Znanjecki (15. januar 1882 – 23. mart 1958), bio je poljski filozof i sociolog koji je predavao i pisao u Poljskoj i Sjedinjenim Američkim Državama.

Florijan Znanjecki
Lični podaci
Datum rođenja(1882-01-15)15. januar 1882.
Mesto rođenjaŚwiątniki, Włocławek County,
Datum smrti23. mart 1958.(1958-03-23) (76 god.)
Mesto smrtiUrbana, SAD
NacionalnostPoljska
ObrazovanjeJagelonski univerzitet
Naučni rad
Poljesociologija
Poznat po„Poljski seljak u Evropi i Americi“

Tokom svog rada prešao je iz polja filozofije u polje sociologije. Ostaje značajna figura u istoriji američke i poljske sociologije. Osnivač Poljske akademije sociologije kao i čitave škole misli u sociologiji.[1] Dobio je internacionalnu slavu kao koautor sa Viljamom I Tomasom u istraživanju „Poljski seljak u Evropi i Americi“ (1918—1920), koja se smatra osnovom za modernu emiprijisku socilogiju. Takođe je dao veliku doprinos teoriji sociologije, uvodeći pojmove kao ljudski koeficijent i kultularizam.

Empirijska sociologija uredi

Delo nastalo pod uticajem i bliskom saradnjom Viljamom I Tomasom .[2] „Poljski seljak u Ebropi i Americi" The Polish Peasant in Europe and America (1918–20), smatra se temeljnom knjigom koja istražuje proces asimilacije i „amerikanizacije“ novih imigranata [3]

Sociologija: teorija i definicija uredi

U razvoju posebnih definicija pokušava da utemelji veliku sociološku teoriju koja će premostiti jaz empirijske soociologije i teorijskih pristupa.[4]Sintetičkim promišljanjem daje definiciju sociologije kao „kulturalne nauke čija je funkcija proučavanje sistema društvene interakcije utemeljene na obrascima vrednosti i normi ponašanja, korišćenjem humanističkog koeficijenta, ili jednostavnije "istraživanje organizovanih, međuzavisnih interakcija među ljudskim bićima“.[5] Interpretatori rada Znanieckog nisu došli do konsenzusa o suštini njegovih promišljanja. Prema mišljenju Šackog, Znanecki je smatrao da sociologija koristi metode slične prirodnim naukama [6]. Helena Znaniecki Lopata (ćerka Znanieckog) suprotstavlja se ovom tumačenju tvrdnjom da je , prema mišljenju njenog oca „ sociologija nauka čija tema istraživanja zahteva metod različit od metoda prirodnih nauka“ ([5]). Teorije Znanieckog okrenute su, opšte posmatrano, ka definisanju društvenih nauka kao naučne oblasti striktno odeljene od prirodnih nauka.[7] tako i mapiranju osnova humanističke sociologije .[8] Okrenute proučavanju odnosa, interakcije u društvu tj. kulture .[9] U širem smislu Znaniecki je odredio kulturu ne samo kao ukupnost društvenih odnosa već i kao oblast čiju suštinu čine društveni konsturiasani predmeti.[1] , pa je bio pionir u pročavanju ličnih dokumenata (pisama, dnevnika, autobiografija) i procesu istraživanja određene teme. [10] što je i postavio kao važan metod humanističkog keoficijenta [1]

Četiri društvena sistema uredi

Socilogija se deli kao proučavanje četiri dinamična socijalna sistema: teorija društvene akcije, teorija društvenih odnosa, teorija društvenih aktera i teorija društvenih grupa [11] Ova podela prvi put je objavljena u delu iz 1934. godine Metoda sociologije, da bi 1958. godine je reformulisao kao kao podelu na: društvene odnose, društvene uloge, društvene grupe i društva. [5][12]

Sociologija kulture uredi

Ključni pojam humanistički koeficijent Znaninecki je odredio kao metod analize podataka koja naglasak stavlja na učesnikovo opaženje/percpeciju iskustva koje analizira [13]. Na taj način tvorac svih društvenih činjenica su društveni akteri i načini na koji oni vide i dožiljavaju svet.[14] <Iako metod deluje veoma subjektivistički, >Znanienci se deklarisao kao anti subjektivista jer je smatrao da društvene činjenice postoje kao kulturni sistem čak i kada ih niko ne opaža.[15] Kulturne vrednosti su predmet proučavanja društvenih nauka. [15] Stoga, pored idealizam i realizma predlaže i treći model promišljanja sveta, kulturalizam koji je jedna od temeljnih ideja moderne sociologije.[14]

Dela uredi

Od 1920. godine dela ovog autora su pre svega pripadajuća sociologiji.[16] The Polish Peasant in Europe and America (1918–20). Iako je bio izuzetno dobro upoznat sa trendovima sociologije u njegovom radu jasno je zbunjujuće odsustvo referenci na dela nekih od vodećih sociologha poput Maksa Vebera, Geroga Simela ili Emila Dirkajma. [17]. Dva značajna dela objavio je 1952. godine „Moderne nacionalnosti“ kao studiju evolucije društva nacionalnih kultura odnosno „Kulturalne nauke“ koja teorijski razmatra odnos sociologije i drugih nauka.



Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v Sztompka, Piotr (2002). Socjologia: Analiza społeczeństwa. Znak. str. 52—53. ISBN 978-83-240-0218-4. 
  2. ^ Szacki, Jerzy (2002). Historia mysli sociologicznej. Panstwowe wydawnictwo naukowe. str. 752. ISBN 83-01-13844-0. 
  3. ^ Dulczewski, Zygmunt (1984). Florian Znaniecki: życie i dzieło (na jeziku: Polish). Wydawnictwo Poznańskie. str. 175—177. ISBN 978-83-210-0482-2. 
  4. ^ Szacki, Jerzy (2002). Historia mysli sociologicznej. Panstwowe wydawnictwo naukowe. str. 760. ISBN 83-01-13844-0. 
  5. ^ a b v Helena Znaniecki Lopata (1965). Social Relations and Social Roles: The Unfinished Systematic Sociology. Ardent Media. str. 16. GGKEY:ZNTB80GRBQ4. 
  6. ^ Szacki, Jerzy (2002). Historia mysli sociologicznej. Panstwowe wydawnictwo naukowe. str. 772—773. ISBN 83-01-13844-0. 
  7. ^ Dulczewski, Zygmunt (1984). Florian Znaniecki: życie i dzieło (na jeziku: Polish). Wydawnictwo Poznańskie. str. 250—252. ISBN 978-83-210-0482-2. 
  8. ^ Szacki, Jerzy (2002). Historia mysli sociologicznej. Panstwowe wydawnictwo naukowe. str. 753. ISBN 83-01-13844-0. 
  9. ^ Szacki, Jerzy (2002). Historia mysli sociologicznej. Panstwowe wydawnictwo naukowe. str. 766. ISBN 83-01-13844-0. 
  10. ^ Szacki, Jerzy (2002). Historia mysli sociologicznej. Panstwowe wydawnictwo naukowe. str. 775. ISBN 83-01-13844-0. 
  11. ^ Szacki, Jerzy (2002). Historia mysli sociologicznej. Panstwowe wydawnictwo naukowe. str. 766—767. ISBN 83-01-13844-0. 
  12. ^ Helena Znaniecki Lopata (1965). Social Relations and Social Roles: The Unfinished Systematic Sociology. Ardent Media. str. 19. GGKEY:ZNTB80GRBQ4. 
  13. ^ [1]._Archived_2007-12-19,_retrieved_2008-11-01/{{{url}}} Kopija arhive] na sajtu Wayback Machine
  14. ^ а б Sztompka, Piotr (2002). Socjologia: Analiza społeczeństwa. Znak. стр. 2425. ISBN 978-83-240-0218-4. Приступљено 14. 2. 2013. 
  15. ^ а б Szacki, Jerzy (2002). Historia mysli sociologicznej. Panstwowe wydawnictwo naukowe. стр. 762—763. ISBN 83-01-13844-0. 
  16. ^ Szacki, Jerzy (2002). Historia mysli sociologicznej. Panstwowe wydawnictwo naukowe. str. 754. ISBN 83-01-13844-0. 
  17. ^ Szacki, Jerzy (2002). Historia mysli sociologicznej. Panstwowe wydawnictwo naukowe. str. 779781. ISBN 83-01-13844-0. 
 
Florijan Znanjecki na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Флоријан_Знањецки&oldid=27373632”