Википедија

Софтвер отвореног кода

Отворени софтвер (енг. Open source software) се односи на софтвер чији је изворни код доступан унутар „опен соурце” лиценце свим корисницима који га могу мењати, преправљати и побољшавати његов садржај. То значи да уз „опен соурце” програме долази и читав изворни код у неком програмском језику, што није случај са плаћеним софтвером.

Отворени софтвер је развијан у кооперативном јавном маниру. То је најистакнутији пример развоја отвореног кода, често праћеног у односу са (технички дефинисано) кориснички генерисаним садржајима или (законски дефинисано) покретом отворених садржаја (енг. опен-цонтент мовементс)[1]

Модел отвореног кода и развојна сарадња конкуренције из више независних извора остварили су широк опсег дизајнерских перспектива, више него што би иједна развојна софтверска компанија самостално могла да оствари у дужем периоду. У извештају (енг. Стандисх Гроуп) из 2008. године наводи се да је усвајање модела софтвера отвореног кода довело до уштеда од стране корисника од око 60 милијарди долара на годишњем нивоу.[2][3]

Историјат и карактеристике уреди

Године 1998, група појединаца је представила „опен соурце” термин који би заменио „фрее софтwаре”. Тај потез је означио почетак опен соурце софтвера који се могао слободно преузимати са интернета те у исто време видети и преправљати његов изворни код. Циљ отвореног софтвера је направити програме разумљивијим и доступним.

Данас је све чешћи случај да се од стране заједнице, термини бесплатан софтвер (енг. фрее софтwаре) и софтвер отвореног кода (енг. опен соурце софтwаре) користе као синоними или да се опише заједништво између бесплатног софтвера и софтвера отвореног кода. Једина разлика у употреби између ова два термина настаје у давању предности једном термину у односу на други (отворени код или бесплатан софтвер) којом се даје могућност да се зна на шта се циља. Рицхард Сталлман је у свом чланку Зашто је „слободни софтвер” бољи од „отвореног кода” - енг. Wхy “Фрее Софтwаре” ис беттер тхан “Опен Соурце”[4] то објаснио на следећи начин: „Отворени код је методологија развоја, а бесплатан софтвер је друштвени покрет.”

Са више од 180 000 пројеката отвореног кода који су данас доступни, комплексност одлучивања како управљати коришћењем отвореног кода у оквиру „затворених извора”(енгл. closed-source), комерцијалних предузећа, је драстично порасла.[5]

На основу закључака са Конференције отвореног кода (енг. Опен Соурце Бусинесс Цонференце сурвеy[6]) четири су главна разлога зашто појединци и организације све чешће бирају софтвер отвореног кода: нижа цена, безбедност, отвореност кода и бољи квалитет.

Дефиниција уреди

Дефиниција Иницијативе отвореног кода (енг. Тхе Опен Соурце Инитиативе'с - ОСИ) препозната је као стандардна или де фацто дефиниција за софтвер отвореног кода.[7] Ерик С. Рејмонд и Брус Пиренс су основали ОСИ организацију у фебруару 1998. године. Након 20 година евиденције развоја затвореног и отвореног кода у Интернет условима, Иницијатива отвореног кода - ОСИ је наставила да представља погодности „отвореног кода” комерцијалним предузећима. Њихов нагласак је на приказивању практичних користи бесплатно доступних изворних кодова и жеља да се остваре велики софтверски пројекти и високо-технолошке примене у индустрији са отвореним кодом. Дефиниција је заснована на Дебијанским смерницама за слободан софтвер, које је написао и прилагодио првенствено Перенс.[8][9][10] Перенс није засновао своје писање на „четири слободе“ Фондације за слободни софтвер (ФСФ), које су биле широко доступне тек касније.[11]

ОСИ користе дефиницију отвореног кода (енг. Тхе Опен Соурце Дефинитион) да би детерминисали да се софтверска лиценца може сматрати отвореним кодом. Њихова дефиниција базирана је на смерницама енг. Дебиан Фрее Софтwаре Гуиделинес, које је написао и прилагођавао Бруце Перенс.[12]

По Перенсовој дефиницији отворени код је описан као широк општи тип софтверске лиценце који изворни код чини јавно доступним са опуштеним или непостојећим ограничењима ауторских права. Изричита карактеристика отвореног кода је да он може бити коришћен без икаквих ограничења у употреби и дистрибуцији од стране било које организације или корисника. У принципу овакав начин функционисања гарантује континуирани приступ радовима на софтверу који су у прогресу и оригиналним кодовима готових радова главних сарадника, што оваквим софтверима даје значајну предност.[13]

Док је првобитно иницијално термин "отворени код"(енг. опен соурце)коришћен да се опише изворни код софтвера, данас се овај термин употребљава и у разним другим областима, као што је нпр. екологија, где наилазимо на термин енг.Опен соурце ецологy[14], што је покрет за децентрализацију технологије. Међутим честе су и погрешне примене овог термина у неким областима које имају различите, понекада и супротстављене принципе и које се само делимично преклапају са иницијалним значењем појма.[15]

Упркос томе што га је у почетку прихватио,[16] Ричард Столман из ФСФ-а сада се одлучно противи да се термин „отворени извор” примењује на оно што они називају „слободним софтвером“. Иако се слаже да ова два термина описују „скоро исту категорију софтвера“, Сталман сматра изједначавање појмова нетачним и обмањујућим.[17] Столман се такође противи декларативном прагматизму Иницијативе отвореног кода, јер се плаши да су слободно софтверски идеали слободе и заједнице угрожени компромитовањем идеалистичких стандарда ФСФ-а за слободу софтвера.[18] ФСФ сматра да је бесплатни софтвер подскуп софтвера отвореног кода, а Ричард Столман је објаснио да се ДРМ софтвер, на пример, може развити као отворени код, упркос томе што не даје својим корисницима слободу (ограничава их), а самим тим се не квалификује као слободан софтвер.[19]

Лиценцирање отвореног кода уреди

Опен соурце лиценцирање одређује повластице и ограничења за лиценсора који мора пратити та правила да би користио, мијењао и прослијеђивао опен соурце софтвер.

Лиценца отвореног кода дефинише права и обавезе које давалац лиценце додељује лиценсору - аутору . Лиценца отвореног кода даје носиоцу лиценце право да копира, модификује и дистрибуира изворни код (или др. садржаје). Такође лиценца отвореног кода намеће и одређене обавезе лиценсору, као што је нпр. да модификације кода које се дистрибуирају морају бити доступне у облику изворног кода, а наводи аутора морају бити приписани програмској документацији.

Иницијално аутор стиче право да након стварања дела поседује ауторско право у том делу и надаље задржава власништво над тим делом (ауторством) док му лиценца дозвољава да користи ово право, као право додељено лиценцом, тј. док год он одржава обавезе дефинисане лиценцом према власнику отвореног кода. Аутор такође има права да додели, чак и прода, насупрот правилу слободне лиценце отвореног кода, екслузивна ауторска права на било који део сопственог рада, после чега нови власник контролише права над тим делом. Заправо је власништво ауторског права одвојено од власништва на рад, односно продуцт рада, тако да особа може поседовати део кода, или копију кода без права да га надаље копира, мења или редистрибуира.

Када нпр. неки аутор допринесе коду неког пројекта отвореног кода (нпр. енг. |Апацхе.орг), он то ради под изричитом лиценцом (нпр. Лиценцни уговор Апацхе сарадника) или под имплицитном лиценцом (нпр. лиценца изворног кода под којим је пројекат Апацхе лиценциран). Неки пројекти отвореног кода не узимају доприносе кода под лиценцу, али захтевају зајденичку доделу ауторских права како би прихватили доприносе коду у пројекту. (нпр. ОпенОффице.орг и њихов споразум о удруживање ауторских права.)

Стављање кода (или других садржаја) у јавни домен је начин одрицања аутора (или власника ауторских права) у том делу кода. Лиценца се не додељује и није потребна, да би се овакав рад, редистрибуиран у јавном домену користио, али и копирао, модификовао или дистрибуирао.

Неки примери опен соурце лиценси укључују Апацхе Лиценсе, БСД лиценсе, ГНУ Генерал Публиц Лиценсе, ГНУ Лессер Генерал Публиц Лиценсе, МИТ Лиценсе, Ецлипсе Публиц Лиценсе и Мозилла Публиц Лиценсе.

Покрет отвореног софтвера уреди

Покрет отвореног софтвера је већином подржан од стране великог броја програмера, научника и осталих рачунарских кориника који заговарају неограничен приступ изворном коду неког програма. Слободни софтвер и отворени софтвер су слични али не исти покрети, иако су основани са сличним намјерама. Заговорници отвореног софтвера су мишљења да је њихов начин супериорни од затвореног софтвера, те да су у могућности заједничким и неограниченим радом направити програм бољи него код затворених пројеката. Према опен соурце адвокатима, око 90% рачунарских програмера се слаже с тим да се софтвер не продаје директно, већ да се софтвер осмишљава за друге намјене које би користиле самом кориснику, уосталом вриједност програма се мјери по његовој корисности него по тржишној цијени и успјеху. Према заговорницима опен соурце софтвера то је будућност рачунарства јер би тиме понудили све знање другим постојећим и потенцијалним програмерима.

Примери отвореног софтвера уреди

Данас постоји много отворених софтвера који обухватају скоро сваку врсту софтвера данас као што су обрађивачи текста (ОпенОффице.орг), антивирусни програми (ЦламАВ), интернет претраживачи (Мозилла Фирефоx), емаил клијенте (КМаил), обрађивач филма (ВиртуалДуб), свирачи филма (Медиа Плаyер Цлассиц), 3Д графички програм за моделирање (Блендер 3Д), обрађивачи звука (Аудацитy), програм за сажимање података (7-Зип) као и читави оперативни системи (Линуx, БСД/јуникс итд.)

За детаљнији списак „опен соурце” софтвера погледајте списак отвореног софтвера.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Вертс, Wиллиам Т. (13. 1. 2008). „Опен соурце софтwаре”. Wорлд Боок Онлине Референце Центер. Архивирано из оригинала 1. 1. 2011. г. Приступљено 30. 3. 2015. 
  2. ^ Ротхwелл, Рицхард (5. 8. 2008). „Цреатинг wеалтх wитх фрее софтwаре”. Фрее Софтwаре Магазине. Архивирано из оригинала 8. 9. 2008. г. Приступљено 8. 9. 2008. 
  3. ^ „Стандисх Неwсроом — Опен Соурце” (Саопштење). Бостон. 16. 4. 2008. Архивирано из оригинала 18. 1. 2012. г. Приступљено 8. 9. 2008. 
  4. ^ „Wхy "Фрее Софтwаре" ис беттер тхан "Опен Соурце"”. 
  5. ^ Андреw Т. Пхам, Веринт Сyстемс Инц. анд Маттхеw Б. Wеинстеин анд Јамие L. Рyерсон. "Еасy ас АБЦ: Цатегоризинг Опен Соурце Лиценсес Архивирано на сајту Wayback Machine (8. новембар 2012)"; www.IPO.org. June 2010.
  6. ^ Irina Guseva (@irina_guseva) (26. 3. 2009). „Bad Economy Is Good for Open Source”. Cmswire.com. Приступљено 25. 3. 2012. 
  7. ^ „International Authority & Recognition”. Opensource.org. 21. 4. 2015. Архивирано из оригинала 23. 7. 2019. г. Приступљено 7. 12. 2017. 
  8. ^ Perens, Bruce. Open Sources: Voices from the Open Source Revolution Архивирано 15 септембар 2014 на сајту Wayback Machine. O'Reilly Media. 1999.
  9. ^ Dibona, Chris; Ockman, Sam (јануар 1999). The Open Source Definition by Bruce Perens. O'Reilly. ISBN 978-1-56592-582-3. 
  10. ^ „The Open Source Definition”. 7. 7. 2006. Архивирано из оригинала 15. 10. 2013. г. Приступљено 24. 8. 2008. , The Open Source Definition according to the Open Source Initiative
  11. ^ „How Many Open Source Licenses Do You Need? – Slashdot”. News.slashdot.org. 2009-02-16. Архивирано из оригинала 17. 7. 2013. г. Приступљено 2012-03-25. 
  12. ^ Perens, Bruce. Open Sources: Voices from the Open Source Revolution. O'Reilly Media. 1999.
  13. ^ Open Source Initiative (24. 7. 2006). „The Open Source Definition (Annotated)”. opensource.org. Архивирано из оригинала 5. 5. 2021. г. Приступљено 22. 7. 2016. 
  14. ^ The Open Source Definition by Bruce Perens. 1999. ISBN 978-1-56592-582-3. 
  15. ^ Feller, Joseph; Fitzgerald, Brian; Hissam, Scott; Lakhani, Karim R. (2005). „Introduction”. Perspectives on Free and Open Source Software. Cambridge, MA: The MIT Press. стр. xvii. ISBN 0-262-06246-1. 
  16. ^ Tiemann, Michael. „History of the OSI”. Open Source Initiative. Архивирано из оригинала 24. 9. 2006. г. Приступљено 13. 5. 2014. 
  17. ^ Stallman, Richard (16. 6. 2007). „Why "Open Source" misses the point of Free Software”. Philosophy of the GNU Project. Free Software Foundation. Архивирано из оригинала 4. 8. 2011. г. Приступљено 23. 7. 2007. „As the advocates of open source draw new users into our community, we free software activists have to work even more to bring the issue of freedom to those new users' attention. We have to say, 'It's free software and it gives you freedom!'—more and louder than ever. Every time you say 'free software' rather than 'open source,' you help our campaign.” 
  18. ^ Stallman, Richard (19. 6. 2007). „Why "Free Software" is better than "Open Source"”. Philosophy of the GNU Project. Free Software Foundation. Архивирано из оригинала 27. 3. 2021. г. Приступљено 23. 7. 2007. „Sooner or later these users will be invited to switch back to proprietary software for some practical advantage. Countless companies seek to offer such temptation, and why would users decline? Only if they have learned to value the freedom free software gives them, for its own sake. It is up to us to spread this idea—and in order to do that, we have to talk about freedom. A certain amount of the 'keep quiet' approach to business can be useful for the community, but we must have plenty of freedom talk too.” 
  19. ^ Stallman, Richard (16. 6. 2007). „Why "Open Source" misses the point of Free Software”. Philosophy of the GNU Project. Free Software Foundation. Архивирано из оригинала 4. 8. 2011. г. Приступљено 23. 7. 2007. „Under the pressure of the movie and record companies, software for individuals to use is increasingly designed specifically to restrict them. This malicious feature is known as DRM or Digital Restrictions Management (see DefectiveByDesign.org), and it is the antithesis in spirit of the freedom that free software aims to provide. [...] Yet some open source supporters have proposed 'open source DRM' software. Their idea is that by publishing the source code of programs designed to restrict your access to encrypted media, and allowing others to change it, they will produce more powerful and reliable software for restricting users like you. Then it will be delivered to you in devices that do not allow you to change it. This software might be 'open source,' and use the open source development model; but it won't be free software since it won't respect the freedom of the users that actually run it. If the open source development model succeeds in making this software more powerful and reliable for restricting you, that will make it even worse.” 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди

 
Softver otvorenog koda na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Softver_otvorenog_koda&oldid=27551709”