Списак наука о животу

Природне науке сачињавању гране науке којима су обухваћена научна изучавања организама – као што су микроорганизми, биљке, и животиње уклучујући људска бића – као и сродна разматрања као што је биоетика. Док биологија остаје на централном месту наука о животу, технолошки напреци у молекуларној биологији и биотехнологији су довели до развоја специјализација и интердисциплинарних поља.

Симулације флуоресценције различитих флуоросцентних протеина

Неке науке о животу имају фокус на специфичном типу живота. На пример, зоологија је изучавање животиња, док је ботаника изучавање биљака. Друге науке о животу имају фокус на аспектима који су заједнички за све или већину животних форми, као што су анатомија и генетика. Друга поља се баве технолошким напрецима у којима учествују жива бића, као што је биоинжењеринг. Једна друга главна, мада специфичнија, грана наука о животу је она која обухвата разумевање ума, неуронаука.

Науке у животу помажу у побољшању квалитета и стандарда живота. Оне су нашле примену у здравству, пољопривреди, медицини, и у фармацеутској и прехрамбеној индустрији. Постоји знатно преклапање у многим темама изучавања међу наукама о животу.

Биологија и њене гране

Биологија – еклектично поље, састављено од многих грана и поддисциплина. Међутим, упркос широког опсега биологије, постоје одређени општи и уједињавајући концепти који важе за све гране изучавања и истраживања, консолидирајући их у јединствено, кохерентно поље. Генерално, биологија препознаје ћелије као основне јединице живота, гене као основне јединице наслеђивања, и еволуцију као машину која покреће синтезу и настанак нових врста. У данашње време је исто тако прихваћено да сви организми опстају путем конзумације и трансформације енергије, као и регулације своје унутрашње средине ради одржавања стабилних и виталних услова. Ово су неке од главних грана биологије:

• Анатомија – изучавање форме и функције, код биљки, животиња, и других организама, или специфично код људи
• Биохемија – изучавање хемијских реакција неопходних за постојање и функционисање живота, обично са фокусом на ћелијском нивоу
• Биоинжењерство – изучавање биологије користећи инженерски приступ са нагласком на примени знања, посебно у контексту биотехнологије
• Биоинформатика – интердисциплинарно научно поље које развија методе за чување, приступ, организацију и анализу биолошких података. Главна активност у биоинформатици је развој софтверског оруђа за генерисање корисног биолошког знања.
• Биолингвистика – изучавање биологије и еволуције језика
• Биолошка антропологија – изучавање биолошке основе људи, других примата, и хоминина; она је потпоље антропологије. Такође је позната као физичка антропологија
• Биоматематика – математичка репрезентација, третман и моделовање биолошких процеса, користећи технике и оруђа примењене математике
• Биомеханика – изучавање механике живих бића
• Биомедицинска исраживања – изучавање здравља и болести
• Биофизика – изучавање биолошких процеса применом теорија и метода који су традиционално кориштени у физичким наукама
• Биотехнологија – изучавање манипулација живе материје, укључујући генетичке модификације и снтетичку биологију
• Ботаника – изучавање биљки
• Цитологија – изучавање ћелија као комплетних јединица, и молекуларних и хемијских интеракција које се одвијају унутар живих ћелија
• Биологија развића – изучавање процеса путем којих се формира организам, од зигота до пуне структуре
• Екологија – изучавање интеракција живих организама једних са другима и са неживим елементима њиховог окружења
• Ентомологија – изучавање инсеката
• Епидемиологија – главна компонента истраживања јавног здравља, изучавање фактора који утичу на здравље популација
• Етологија – изучавање животињског понашања
• Еволуциона биологија – изучавање порекла и примена врста током времена
• Еволуциона биологија развића – изучавање еволуционог развића укључујући молекуларну контролу
• Генетика – изучавање гена и наслеђивања
• Хематологија – изучавање крви и органа који формирају крв
• Биологија мора – изучавање океанских екосистема, биљки, животиња, и других живих створења
• Микробиологија – изучавање микроскопских организама (микроорганизама) и њихових интеракција са другим живим организмима
• Молекуларна биологија – изучавање биологије и биолошких функција на молекуларном нивоу. Она се у знатној мери поклапа са биохемијом, генетиком и микробиологијом
• Неуронаука– изучавање нервног система
• Физиологија – изучавање функционисања живих организама, и органа и делова живих организама
• Популациона биологија – изучавање група организама
• Социобиологија – изучавање биолошке основе социологије
• Структурна биологија – грана молекуларне биологије, биохемије, и биофизике која се бави молекуларним структурама биолошких макромолекула
• Синтетичка биологија – дизајн и конструкција нових биолошких ентитета као што су ензими, генетичка кола и ћелије, или редизајнирање постојећих биолошких система
• Системска биологија – изучавање интеграције и зависности разних компоненти унутар биолошких система, са посебним фокусом на улози метаболичких путева и стратегија ћелијске сигнализације у физиологији
• Токсикологија – изучавање ефеката хемикалија на живе организме
• Зоологија – изучавање животиња, укључујући класификацију, физиологију, развиће, и понашање
• Зимологија – изучавање ферментације и њене практичне примене

Литература

• Magner, Lois N. (2002). A history of the life sciences (rev. i prošireno 3. izd.). New York: M. Dekker. ISBN 0-8247-0824-5.