Спој у машинству може бити растављиви спој или нерастављиви спој. Растављиви спој је такав спој који се може раставити без разарања или оштећења, а затим поново саставити.[1] Нерастављив спој је такав спој гдје се састављени дијелови не могу раставити без разарања или оштећења.[2][3] Заваривање је пример креирања перманентног споја. Челични спојеви су обично направљени од нерђајући челика, угљеничног челика, или легираних челика.

Вијак спада у растављиви спој.
Вијчани спој.
Сирова заковица.
Растављиви болт и вилица болта осигурани чивијом.
Завар спада у нерастављиве спојеве.
Разне врсте подлошки.
Детаљ жлебљеног споја.

За спајање делова при изради различитих производа могу се применити многобројне врсте спојева од којих треба изабрати најпогоднији. Конструктори и технолози одлучују се за онај спој који ће у довољној мери бити поуздан и трајан, а истодобно јефтин, једноставан и лак за примену.[4] Други алтернативни методи спајања материјала су: набирање, заваривање, лемљење, тврдо лемљење, лепљење траком, лепљење, цементирање, или употреба другог адхезива. Сила се исто тако може користити, као што је случај са магнетима, вакуумом (попут сакционих чаша), или чак фрикција (нпр лепљиви улошци). Неки типови спојница за дрвене елементе могу да користе засебна унутрашња ојачања, као што су чивије или бискити, који се могу сматрати спојевима у оквиру спојног система, мада сами по себи они нису спојнице опште намене.

Намештај који се испоручује у таквом облику да је потребна монтажа често користи чивије које се закључавају резом, такође познате као конформатне спојнице. Спојеви се исто тако могу користити за затварање контејнера као што су кесе, кутије, или коверте; или могу укључивати држање заједно страна отвора од флексибилног материјала, причвршћујући поклопац за контејнер, етц. Исто тако постоје уређаји за затварање посебне намене, е.г. спојнице врећа са хлебом.

Ставке попут канапа, ужета, жице, кабла, ланца, или пластичног омота се могу користити за механичко спајање објеката; мада се оне генерално не категоришу као спојнице, јер имају уобичајене додатне примене. Слично томе, шарке и опруге могу да спајају објекте, али се обично не сматрају спојницама, јер њихова примарна сврха је да се омогући кретање, пре него круто фиксирање.

Индустрија уреди

Процењује се да је 2005. године у Сједињеним Државама индустрија спојница обухватала око 350 производних постројења и запошљавала око 40.000 радника. Ова индустрија је блиско повезана са продукцијом аутомобила, авиона, апарата, пољопривредних машина, комерцијалном изградњом и инфраструктуром. Више од 200 милијарди спојева се употреби годишње у САД, од чега 26 милијарди у аутомобилској индустрији. Највећи дистрибутер машинских спојева у Северној Америци је компанија Фастенал.[5]

При одабиру спојница за индустријску примену важно је да се узму у обзир различити фактори. Величина урезаног навоја, примењено оптерећење на спој, крутост споја и број потребних спојева, су неки од тих фактора.[6] У наставку погледајте разматрање о материјалима.

Материјали индустријских спојева

Постоје три главне врсте челика које се користе у индустрији за израду спојева: нерђајући челик, угљенични челик и легирани челик. Главне класе које се користе у спојним елементима од нерђајућег челика су: 200 серија, 300 серија и 400 серија. Титанијум, алуминијум и разне легуре су такође уобичајени материјали конструкција за металне спојеве. У многим случајевима, специјални премази или оплата се могу применити на металне спојнице да би се побољшале њихове карактеристике перформанси, на пример, повећање отпорности на корозију. Уобичајени премази / облоге укључују цинк, хром и вруће галванизирање.[7]

При избору споја за дати вид примене, важно је да се познају спецификације дате апликације да би се изабрао одговарајући материјал за жељену намену. Фактори који се требају имати у виду су:

  • Доступност
  • Окружење, укљчујући температуру, изложеност води, и потенцијално корозивним елементима
  • Процес инсталације
  • Материјали који се спајају
  • вишекратна употреба
  • Тежинска ограничења[8]

Подела уреди

Велики се број поступака и начина спајања ради прегледности и разврставања дели обично на три начина:

  • спојеви према могућности растављања спојених делова,
  • спојеви према употреби делова за спајање,
  • спојеви према начелу постизања.

Спојеви према могућности растављања спојених делова уреди

Спојеви према могућности растављања спојених делова се деле на:

  • растављиви спојеви,
  • нерастављиви спојеви,
  • делимично растављиви спојеви.

Растављиви спојеви уреди

Растављиви су спојеви они који се могу релативно лако раставити и поновно спојити. У растављиве спојеве спадају:

Нерастављиви спој уреди

Нерастављиви су спојеви они код којих при покушају растављања наступа оштећење или уништење делова за спајање или спојних делова. У нерастављиве спојеве спадају:

Делимично растављиви спојеви уреди

Деломично су растављиви спојеви код којих је растављање могуће, али није сигурно да при томе неће настати оштећење или лом делова за спајање и обично је ограничено на врло мали број успешних растављања и поновних спајања.

Спојеви према употреби делова за спајање уреди

Спојеви према употреби делова за спајање могу бити:

  • посредни спојеви и
  • непосредни спојеви.

Посредни спојеви уреди

Посредни су спојеви они код којих се делови спајају нормираним или типизираним деловима за спајање, као што су заковице, вијци и матице, затици, клинови, копче.

Непосредни спојеви уреди

Непосредни су спојеви постигнути одређеним поступком преобликовања спојних делова на месту споја, на пример спојеви постигнути: упресавањем, порубљивањем, утискивањем, прегибањем, преклапањем, непосредним закивањем и слично.

Спојеви према начелу постизања уреди

Спојеви према начелу постизања могу бити:

  • спојеви постигнути променом материјала,
  • спојеви постигнути пластичном деформацијом,
  • спојеви постигнути еластичном деформацијом.

Ова подела спојева је уобичајена за прецизну механику.

Спојеви постигнути променом материјала уреди

Спојеви постигнути променом материјала настају када се при поступку спајања догоде физикалне, а каткад и хемијске промене материјала спојних делова и материјала за спајање (ако се он употребљава). Чврстоћа и сигурност тих спојева заснивају се на молекуларним силама. Ти су спојеви редовно нерастављиви.

Спојеви постигнути пластичном деформацијом уреди

Спојеви постигнути пластичном деформацијом постижу се пластичном (трајном) деформацијом спојних делова на месту споја (непосредни спојеви) или делова за спајање (посредни спојеви). Чврстоћа и сигурност тих спојева темеље се на облику и димензијама делова за спајање или делова који се пластично деформирају. Такви спојеви могу бити нерастављиви и деломично растављиви.

Спојеви постигнути еластичном деформацијом уреди

Спојеви постигнути еластичном деформацијом темеље се на еластичној (привременој) деформацији која је последица разлика димензија и еластичности материјала делова за спајање. Такви су спојеви растављиви.

Референце уреди

  1. ^ Стонецyпхер, Ламар. „Фастенерс - Тхеир Неедс анд Тyпес”. Бригхт Хуб Енгинееринг. 
  2. ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (28. фебруар 2017) "Конструкцијски елементи I", Технички факултет Ријека, Божидар Крижан и Саша Зеленика, 2011.
  3. ^ [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (31. јануар 2012) "Елементи стројева", Факултет електротехнике, стројарства и бродоградње Сплит, Проф. др. сц. Дамир Јеласка, 2011.
  4. ^ Анђелка Ређеп: Финомеханика, уџбеник за средње струковне школе, "Школска књига", Загреб, 2009.
  5. ^ Тхе Нортх Америцан фастенер индустрy - Тхе индустрy тодаy, Архивирано из оригинала 13. 6. 2008. г., Приступљено 8. 2. 2009. 
  6. ^ „"Wхат аре фастенерс?". Qуора. 
  7. ^ „Материалс & Цоатингс”. Фастенер Солутионс. Архивирано из оригинала 16. 8. 2017. г. Приступљено 3. 4. 2019. 
  8. ^ „Материал Финисхес”. ААЛЛ Америцан Фастенерс. Архивирано из оригинала 03. 04. 2019. г. Приступљено 03. 04. 2019. 
  9. ^ УјјwалРане (8. 7. 2010). „Кинематицс wитх МицроСтатион - Цх02 Ј Хоокес Јоинт”. Архивирано из оригинала 11. 3. 2016. г. Приступљено 4. 5. 2018 — преко YоуТубе. 
  10. ^ сее: "Универсал Јоинт - Инвентед бy Героламо Цардано" „Универсал Јоинт,Универсал Јоинт инвенторс”. Архивирано из оригинала 2017-04-22. г. Приступљено 2017-04-21. 
  11. ^ УС патент 1979768, Пеарце, Јохн W.Б., "Доубле Универсал Јоинт", иссуед 1934-11-06 
  12. ^ Рзеппа Цонстант Велоцитy (CV) Јоинт Архивирано 2009-02-05 на сајту Wayback Machine
  13. ^ US patent 2947158, King, Kenneth K., "Universal Joint Centering Device", issued 1960-08-02, assigned to General Motors Corporation 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди