Википедија

Стандардбред

Стандардбред је америчка коњска пасмина најбоље позната по својим способностима у тркама чезама, у којима се припадници ове пасмине такмиче у касу или пејсингу. Развијен у Северној Америци, стандардбред је признат широм света, а пасмина може да прати своје крвне лозе до енглеских коња из 18. века. Они су чврсти, добро грађени коњи добре диспозиције. Поред трка чезама, стандардбред коњи се користе за разне коњичке активности, укључујући коњичке представе и јахање ради ужитака, посебно у Средњем западу и Источним Сједињеним Државама и Јужном Онтарију.

Стандардбред
Стандардбред је најпознатији као вучна тркачка пасмина.
Друга именакасач
тркач
Земља пореклаСједињене Државе
Својства
Препознатљиве одликеДобро мишићаво, дуго тело, мало теже од чистокрвниог коња, чврстих ногу и снажних рамена и стражњег дела; способан да каса или брзо трчи у тркама.
Стандарди расе

Историја уреди

 
Хамблетонијан 10

У 17. веку су се у Америци одржавале прве касачке трке, обично на пољима на оседланим коњима. До средине 18. века, трке су се одржавале на званичним стазама, а коњи су били у амовима. Пасмине које су допринеле формирању пасмине Стандардбред обухватале су нарагансет пејсер, канадски коњ, чистокрвни коњ, норфочки касач, хакни и морган.

Основе крвне лозе стандардбреда потичу до чистокрвног коња ождребљеног у Енглеској 1780. године, званог Месинџер.[1] Он је био сиви пастув који је увезен у Сједињене Државе 1788. Он је био отац неколико тркаћих коња, али је најпознатији по свом унуку Хамблтонијану 10, познатом и као Рајсдајков Хамблтонијан, који је ождребљен 1849. године и који се сматрао оснивачким пастувом пасмине и од кога сви стандардбред коњи потичу.[2] Кобилу и ждребе купио је Вилијам Рајсдајк, фармерски помоћник из државе Њујорк, који се успешно натицао са трогодишњим ждребцом против других коња. Тај коњ је каснике као пастув оставио 1.331 потомка, од којих је 40 касало миљу за мање од 2 минута и 30 секунди.[3]

Још један утицајни пастув био је чистокрвни Диомед, рођен 1777. године. Диомедов унук Америчка звезда, ождребљен 1822. године, био је утицајан у развоју пасмине кроз кобиле његовог потомства, при чему је Америчка звезда 14 укрштена са Хамблтонијаном 10.[4][5][6][7] Када је спорт почео да добија на популарности, селективнији узгој је извршен да би се произвео бржи касач.

 
Дан Пач, значајни стандардбред пејсинг пастув, око 1900

Регистар пасмине стандардбред формиран је у Сједињеним Државама 1879. године по иницијативи Националног удружења узгајивача касачких коња.[3] Име је настало због „стандарда” потребног за узгој стока, како би могли да у одређеном временском року одкасају или пејсирају миљу.[1] Сваки стандардбред морао је да пређе миљу за мање од два минута и 30 секунди.[8] У данашње време су многи стандардбред коњи бржи од овог оригиналног стандарда,[9] при чему поједини коњи пејсирају миљи за 1 мин, 50 сец, а касачи су само неколико секунди спорији од пејсера. Донекле другачије крвне лозе су присутне код касачаа у односу на пејсере, мада обе воде порекло од Хамблтонијана 10.

Карактеристике уреди

 
Стандардбред је теже грађе од чистокрвног коња, али ипак показује квалитет и рафинираност

Стандардбред коњи су углавном мишићавији и дужи од чистокрвних коња. Такође су мирније нарави, што погодује коњима чије трке захтевају више стратегије и веће промене брзине од трка чистокрвних коња. Стандардбред се сматрају коњима оријентисаним према људима, којис се лако тренирају.

Они су углавном нешто теже грађе од чистокрвних коња, али имају рафиниране, чврсте ноге и моћна рамена и задње делове. Стандардбред пасмине имају широк распон висина, од 14 до 17 шака (56 до 68 инча, 142 до 173 цм), мада је већина између 15 и 16 шака (60 и 64 инча, 152 и 163 цм).[10] Они су најчешће су дорати, смеђи или црни,[1] иако се виде и друге боје попут кестењасте. Сива и мркосива се такође јављају.[10]

Стандардбред тежи између 360 и 450 кг (800 и 1.000 фунти).[1] Главе су им рафиниране и равне, са широким челом, великим носницама и плитким устима. Типично тело стандардбреда је дугачко, са добро дефинисаним хрбатима, јаким раменима и дугим и тешким мишићима, што помаже у дугим раздаљинама. Врат код стандардбреда је мишићав и благо повијен, од средњег до дугог распона. Ноге су мишићаве и чврсте, са углавном врло жилавим и издржљивим копитима.

Стандардбред коју су улавном касачи или пејсери. Преферентно кретање касача је кас, при чему се ноге коња крећу у дијагоналним паровима; када се десна предња нога помиче напред, у лева задња нога се креће, и обрнуто. Пејс је двотактно латерално кретање; предње ноге се крећу у складу са задњим ногама на истој страни. Међутим, пасмина исто тако има способност извошења других видова кретања коња, укључујући и кантер, мада се тај ход кажњава у тркама чеза.[1]

Способност касања и пејсинга ове пасмине повезана је са мутацијом у једној тачки гена ДМРТ3, која се изражава у И6 потподели неурона кичмене мождине; ово подручје је одговорно за координацију локомоторне мреже која контролише покрете удова. Ова једнонуклеотидна мутација узрокује рани прекид гена, кодирањем стоп-кодона, мењајући на тај начин транскрипциони фактор.[11]

Кас уреди

Пејсери и даље задржавају способност каса и то је регуларна појава; међутим, они су означени ходом којим се тркају. Поред тога, неки касачи су у стању да корачају, али преферирају да се тркају касом. Данашњи стандардбреди се тркају истим ходом током целе своје каријере, са ретким изузецима.[12] Иако су ходови слични, темпо је бржи од каса.[12]

Способност пејсинга је повезана са мутацијом у једној тачки у гену ДМРТ3, која је изражена у И6 подподели неурона кичмене мождине; ово подручје је одговорно за координацију локомоторне мреже која контролише покрете удова. Тачкаста мутација узрокује рани завршетак гена кодирањем за стоп кодон, мењајући тако функцију овог фактора транскрипције.[11] Јединствено, пејсинг и касачки амерички стандардбреди су фиксни за ДМРТ3 варијанту.[13] Ово сугерише да постоји бар једна додатна генетска варијанта која контролише кас и пејсинг у стандардбредима. Међутим, европске стандардне пасмине још увек нису фиксиране за ову ДМРТ3 варијанту, иако хомозиготне јединке имају боље резултате.[13][14]

Узгојне праксе уреди

Приликом оснивања Касачког удружења Сједињених Држава 1939. године, предложена је затворена родословна књига. Родна књига није званично затворена све до 1973. године, међутим, вероватно је да је и раније била ефективно затворена.[15] У 2009. години, у настојању да смањи губитак генетског диверзитета унутар пасмине, Касачко удружење Сједињених Држава ограничило је родовну књигу за све нове ждребце на 140 кобила годишње.[16][15] Ово је одмах ступило на снагу за касачке пастуве, а постепено и за ходајуће пастуве.[16][15]

Данашње стандардне пасмине се обично узгајају према типу ходања, тј. касачи се узгајају за касаче, а пејсери се узгајају за пејсере.[17] Иако је могуће да касачи произведу пејсере, ове праксе узгоја специфичне за ход доводе до тога да се стандардне расе диференцирају у две подпопулације на основу хода, више различите од неких раса.[17][15]

Здравље уреди

Остеокондроза (ОЦ), Остеохондроза дисеканс (ОЦД), и друге сродне развојне ортопедске болести (ДОД) појављују се на високој учесталости у стандардбредима.[18] ОЦ/ОЦД је умерено до високо наследно стање код стандардних раса и сличних раса, а идентификовани су генетски фактори ризика.[19][20] Ови налази сугеришу да би промена у пракси узгоја могла да смањи преваленцију унутар расе; међутим, лезије се могу повући саме или се могу хируршки кориговати.

Референце уреди

  1. ^ а б в г д „Стандардбред”. Интернатионал Мусеум оф тхе Хорсе. Приступљено 24. 6. 2014. 
  2. ^ „Мессенгер”. Тхороугхбред Херитаге. Приступљено 24. 6. 2014. 
  3. ^ а б „Тхе Голден Аге оф тхе Троттинг Хорсе”. Интернатионал Мусеум оф тхе Хорсе. Приступљено 24. 6. 2014. 
  4. ^ Америцан Блоодстоцк
  5. ^ „Америцан Стар”. Архивирано из оригинала 21. 07. 2020. г. Приступљено 08. 07. 2020. 
  6. ^ Дуроц
  7. ^ „Тхе Старс” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 08. 03. 2021. г. Приступљено 08. 07. 2020. 
  8. ^ Тхе Сталлион Плаце Архивирано 2010-06-13 на сајту Wayback Machine Ретриевед 2010-2-8
  9. ^ „А Даy Трип Фор Сир Таурус”. Стандардбред Цанада. 19. 6. 2014. Приступљено 24. 6. 2014. 
  10. ^ а б Лyнгхауг, Оффициал Хорсе Бреед Стандардс Гуиде п. 322
  11. ^ а б Андерссон, Лиса; Лархаммар (29. 8. 2012). „Мутатионс ин ДМРТ3 аффецт лоцомотион ин хорсес анд спинал цирцуит фунцтион ин мице”. Натуре. 488 (7413): 642—646. ПМЦ 3523687  . ПМИД 22932389. дои:10.1038/натуре11399. 
  12. ^ а б Митцхелл, Јамес Б.; Митцхелл, Јохн С.; Нолан, Паул M.; Росс, Мике W. (2011-01-01), Росс, Мике W.; Дyсон, Суе Ј., ур., „Цхаптер 108 - Тхе Нортх Америцан Стандардбред”, Диагносис анд Манагемент оф Ламенесс ин тхе Хорсе (Сецонд Едитион) (на језику: енглески), Саинт Лоуис: W.Б. Саундерс, стр. 1014—1036, ИСБН 978-1-4160-6069-7, Приступљено 2022-03-14 
  13. ^ а б Промеровá, M.; Андерссон, L. С.; Јурас, Р.; Пенедо, M. C. Т.; Реиссманн, M.; Тозаки, Т.; Беллоне, Р.; Дуннер, С.; Хоříн, П.; Имсланд, Ф.; Имсланд, П. (2014-01-21). „Wорлдwиде фреqуенцy дистрибутион оф тхе 'Гаит кеепер' мутатион ин тхеДМРТ3гене”. Анимал Генетицс. 45 (2): 274—282. ИССН 0268-9146. ПМИД 24444049. дои:10.1111/аге.12120. 
  14. ^ Јäдерквист, К.; Андерссон, L. С.; Јоханссон, А. M.; Áрнасон, Т.; Микко, С.; Ерикссон, С.; Андерссон, L.; Линдгрен, Г. (октобар 2014). „Тхе ДМРТ3 'Гаит кеепер' мутатион аффецтс перформанце оф Нордиц анд Стандардбред троттерс”. Јоурнал оф Анимал Сциенце. 92 (10): 4279—4286. ИССН 1525-3163. ПМИД 25085403. дои:10.2527/јас.2014-7803. 
  15. ^ а б в г Есдаиле, Елизабетх; Авила, Фелипе; Беллоне, Ребецца Р (2021-12-10). „Аналyсис оф Генетиц Диверситy ин тхе Америцан Стандардбред Хорсе Утилизинг Схорт Тандем Репеатс анд Сингле Нуцлеотиде Полyморпхисмс”. Јоурнал оф Хередитy. 113 (3): 238—247. ИССН 0022-1503. дои:10.1093/јхеред/есаб070  . 
  16. ^ а б „Тен Yеарс Латер: Хоw Тхе Студ Боок Цап Хас Аффецтед Харнесс Рацинг - Хорсе Рацинг Неwс | Паулицк Репорт”. паулицкрепорт.цом. Приступљено 2022-03-14. 
  17. ^ а б ЦОТХРАН, Е. Г.; МацЦЛУЕР, Ј. W.; WЕИТКАМП, L. Р.; БАИЛЕY, Е. (2009-04-24). „Генетиц дифферентиатион ассоциатед wитх гаит wитхин Америцан Стандардбред хорсес”. Анимал Генетицс. 18 (4): 285—296. ИССН 0268-9146. ПМИД 3481678. дои:10.1111/ј.1365-2052.1987.тб00772.x. 
  18. ^ ЛYККЈЕН, С.; РОЕД, К. Х.; ДОЛВИК, Н. I. (2011-09-06). „Остеоцхондросис анд остеоцхондрал фрагментс ин Стандардбред троттерс: Преваленце анд релатионсхипс”. Еqуине Ветеринарy Јоурнал. 44 (3): 332—338. ИССН 0425-1644. ПМИД 21895752. дои:10.1111/ј.2042-3306.2011.00434.x. 
  19. ^ Лyккјен, С.; Олсен, Х. Ф.; Долвик, Н. I.; Грøндахл, А. M.; Рøед, К. Х.; Клеметсдал, Г. (јануар 2014). „Херитабилитy естиматес оф тарсоцрурал остеоцхондросис анд палмар/плантар фирст пхаланx остеоцхондрал фрагментс ин Стандардбред троттерс”. Еqуине Ветеринарy Јоурнал. 46 (1): 32—37. ИССН 2042-3306. ПМИД 23448227. дои:10.1111/евј.12058. 
  20. ^ МцЦоy, Аннетте M.; Беесон, Самантха К.; Сплан, Ребецца К.; Лyккјен, Сигрид; Ралстон, Сарах L.; Мицкелсон, Јамес Р.; МцЦуе, Моллy Е. (2016-01-12). „Идентифицатион анд валидатион оф риск лоци фор остеоцхондросис ин стандардбредс”. БМЦ Геномицс. 17 (1): 41. ИССН 1471-2164. ПМЦ 4709891  . ПМИД 26753841. дои:10.1186/с12864-016-2385-з. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Стандардбред на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Standardbred&oldid=27676994”