Статини (инхибитори HMG-CoA редуктазе) су класа лекова која се користи за снижавање нивоа холестерола инхибицијом ензима ХМГ-ЦоА редуктаза, који има централну улогу у продукцији холестерола у јетри. Повишени нивои холестерола су повезани са кардиоваскуларним болестима,[1], те се статини користе за спречавање тих болести. Истраживања су показала да су статини ефективнији у третирану кардиоваскуларних болести (секундарна превенција).[2][3] Статини имају ретке али озбиљне нуспојаве, посебно оштећења мишића, и неки лекари сматрају да се превише користе.

Статин
Класа лека
Ловастатин
Ловастатин, ово једињење изоловано из Aspergillus terreus је био први стани на тржишту
Идентификатори класе
УпотребаХиперхолестеролемија
АТЦ кодЦ10АА
Биолошки циљХМГ-ЦоА редуктаза
Клинички подаци
Другс.цомКласе лекова
Спољашње везе
МеСХД019161
На Википодацима

Статин са највећом продајом је аторвастатин, који је на тржишту под именом Липитор (Пфизер) и Торваст. Аторвастатин је 2003. постао лек са највећом продајом у историји.[4] Пфизер је известио да је продаја 2008. била америчких долара 12,4 милијарде.[5] Бројни статини су у продаји (2010): аторвастатин (Липитор и Торваст), флувастатин (Лескол), ловастатин (Мевакор, Алтокор, Алтопрев), питавастатин (Ливало, Питава), правастатин (Правахол, Селектин, Липостат), росувастатин (Крестор) и симвастатин (Зокор, Липекс).[6] Неколико комбинација препарата стататина и неког другог агенса, као што је езетимиб/симвастатин, су такође доступни.

Референце уреди

  1. ^ Леwингтон, С.; Wхитлоцк, Г; Цларке, Р.; et al. (2007). „Блоод цхолестерол анд васцулар морталитy бy аге, сеx, анд блоод прессуре: а мета-аналyсис оф индивидуал дата фром 61 проспецтиве студиес wитх 55,000 васцулар деатхс”. Ланцет. 370 (9602): 1829—39. ПМИД 18061058. дои:10.1016/С0140-6736(07)61778-4. 
  2. ^ Натионал Институте фор Хеалтх анд Цлиницал Еxцелленце (2008). „Липид модифицатион - Цардиовасцулар риск ассессмент анд тхе модифицатион оф блоод липидс фор тхе примарy анд сецондарy превентион оф цардиовасцулар дисеасе - Qуицк референце гуиде” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 08. 04. 2011. г. Приступљено 25. 8. 2010. 
  3. ^ Таyлор, Ф; Wард, К; Мооре, ТХ; et al. (2011). Таyлор, Фиона, ур. „Статинс фор тхе примарy превентион оф цардиовасцулар дисеасе”. Цоцхране Датабасе Сyст Рев (1): ЦД004816. ПМИД 21249663. дои:10.1002/14651858.ЦД004816.пуб4. 
  4. ^ Simons, John. "The $10 billion pill", Fortune magazine, January 20, 2003.
  5. ^ "Доинг Тхингс Дифферентлy" Архивирано на сајту Wayback Machine (12. мај 2013), Пфизер 2008 Аннуал Ревиеw, Април 23, (2009). стр. 15.
  6. ^ Сwеетман, Сеан C., ур. (2009). „Цардиовасцулар другс”. Мартиндале: тхе цомплете друг референце (36тх изд.). Лондон: Пхармацеутицал Пресс. стр. 1155—434. ИСБН 978-0-85369-840-1. 

Литература уреди

  • Сwеетман, Сеан C., ур. (2009). „Цардиовасцулар другс”. Мартиндале: тхе цомплете друг референце (36тх изд.). Лондон: Пхармацеутицал Пресс. стр. 1155—434. ИСБН 978-0-85369-840-1. 

Спољашње везе уреди

  • Statin page at Bandolier, an evidence-based medicine journal