Стидница

Стидница или вулва (лат. vulva) је назив за спољни део женских полних органа, који се налази изван карлице, а укључује Венерин брежуљак (лат. mons Veneri, mons pubis), велике (лат. labia majora pudendi) и мале стидне усмине (лат. labia minora pudendi), клиторис (лат. clitoris), предворје роднице (лат. vestibulum vaginae) са жлијездама (Скенéове жијезде, Бартолинијеве жлијезде) и њиховим изводним каналима.^[1]^[2]^[3]

Вулва је делимично обрасла длакама, које се простиру и на доњи део стомака у облику троугла, чија је база окренута према горе.

Појам „вулва“ се често изједначава са појмом „вагина“, али то је непрецизно, пошто се вагина само завршава вулвом.

Анатомија уреди

Вулва обухвата:

Венерин брежуљак уреди

Стидни брежуљак је избочина која настаје због накупине масног ткива испред стидне кости.

Клиторис уреди

Дражица (лат. clitoris) је богато прокрвљен и инервиран орган који је аналоган пенису. Дуг је 1,5 - 2 cm.

Велике стидне усмине уреди

(лат. Labia majora). Кожни набори које се настављају на Венерин брежуљак према страга и омеђују јајолики отвор. Велике усне аналогне су мошњи код мушкараца. Спољна страна набора, након пубертета постане прекривена длаком.

Мале стидне усне уреди

Мале усне стиднице лат. Labia minora. Меки кожни набори, који се налазе унутар великих усана. На мјесту гдје се спајају предњи дијелови набора налази се клиторис. Мале усне обухватају клиторис на начин да се предњи крај сваког набора прије спајања подијели на два крака, од којих је један изнад, а други испод њега.

Трем вагине уреди

Трем вагине се налази унутар малих усана, а садржава спољни отвор мокраћне цијеви, вагине и изводне канале жлијезда.

Жлијезде уреди

Жлијезде спољног репродуктивног система жене:

Парауретралне (Скенéове) жлијезде (лат. glandulae paraurethrales)
Велике тремне жлезде (лат. glandulae vestibulares majores Bartholini)
Мале тремне жлезде (лат. glandulae vestibulares majores)

Funkcija уреди

U vulvi se završavaju uretra i vagina.

Vulva ima funkciju pri mokrenju, polnom odnosu, menstruaciji i porođaju.

Vidi još уреди

Izvori уреди

^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
^ Марија Михаљ, Даница Обрадовић (2000). Општа анатомија. Нови Сад. ISBN 978-86-489-0276-4.
^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.

Литература уреди

Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.

Спољашње везе уреди

[1] Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.

[2] Марија Михаљ, Даница Обрадовић (2000). Општа анатомија. Нови Сад. ISBN 978-86-489-0276-4.

[Gray's_Anatomy40th-3] Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.

[1]

[2]

[3]