Структурна системска анализа

Структурна системска анализа (ССА) је једна од најпознатијих метода за анализу система и захтева корисника. Друга је ИДЕФ0 (енгл. Integration Definition for Function Modeling), koja je standard vlade SAD-a. SSA je jedna potpuna samosvojna metoda za analizu i funkcionalnu specifikaciju informacionog sistema (softvera).

Istorijat

уреди

Metoda SSA je razvijena u okviru Yourdon Inc. Један од њених твораца је и сам E. Yourdon. Друга позната и још увек коришћена метода функционалне спецификације система је САДТ (енгл. Structured Analysis and Design Technique). На њој је заснован ИДЕФ0 стандард државних органа САД.

Основни концепти

уреди

ССА посматра ИС као функцију (односно процес), која на основу улазних података и складишта података генерише излазне податке, третира се као методолошки поступак декомпозиције неког система на подсистеме.

Ток података може се посматрати као покретна трака која преноси податке (папирни документ који човек преко тастатуре уноси и сл). Ентитети са којима информациони систем комуницира (извори улазних и понори излазних токова података) називају се интерфејси. Складишта податка се посматрају као "токови у мировању".

Основни концепти за спецификацију информационог система у ССА су функције, токови података, складишта података и интерфејси. Њихов међусобни однос приказује се преко дијаграма тока података. Дијаграм тока података на врху хијерархије који садржи само једну функцију назива се дијаграм контекста, а функције које се не могу даље декомпоновати - примитивне функције. Примитивне функције обављају једну "логичку јединицу посла", атомску трансакцију. Описују се користећи неку врсту структурног природног језика (псеудокода), а овај опис се назива Спецификација логике примитивних процеса.

Поред функција декомпоновати се могу и складишта и токови, што се приказује у Речнику података.

Спецификација ИС у методи ССА

уреди

Потпуну спецификацију информационог система у методи Структурне системске анализе чине:

Графички симболи

уреди
  • круг (елипса) представља функцију
  • правоугаоник представља интерфејс
  • усмерена линија представља ток податка
  • две паралелене линије представљају складиште података

Дијаграми тока података

уреди

Правила:

  • Ток података не може да везује два интерфејса
  • Ток података не може да везује интерфејс и складиште
  • Сваки процес мора да има барем један улазни и барем један излазни ток података
  • Свако складиште мора да има најмање један улазни и најмање један излазни ток података. Ако складиште нема улазни ток сматра се да је то извор података изван система, а који посматрани ИС користи. Ако складиште нема излазни ток оно представља извор података за неки други ИС.
  • Сваки интерфејс мора да има најмање један (било улазни било излазни) ток

Речник података

уреди

У речнику података се описује структура и садржај токова и складишта података. Ако је потребно приказује се и њихова декомпозиција. Синтакса:

назив_структуре::=<листа_компоненти>
листа_компоненти::=компонента | компонента, листа_компоненти
компонента::=сложена | поље
сложена::=агрегација | специјализација |скуп
поље::=назив_поља : домен_поља [ограничење]
агрегација::=<листа_компоненти> | назив_агрегације <листа_компоненти>
специјализација::=[листа_компоненти] | назив_специјализације [листа_компоненти]
скуп::={листа _компоненти} | назив_скупа {листа _компоненти}

Методологија моделовања

уреди

Успех у моделовању зависи од доброг познавања реалног система, познавања метода и техника које се користе.

Такође и од искуства и способности аналитичара, времена којим располажемо, организованости система који се анализира, комуникације са корисницима и сл.

Види још

уреди

Литература

уреди
  • Б. Лазаревић, З. Марјановић, Н. Аничић, С. Бабарогић: Базе података, Факултет организационих наука, Београд, 2006.
  • Constantine L., Yourdon E.: Structured Design, , Yourdon Inc., Yourdon Press, 1975.