Сулфенамиди су класа органосумпорних једињења са општом формулом РСНР'2, где Р и Р' означавају Х, алкил, или арил.[1] Сулфенамиди су нашли широку примену у вулканизацији гуме користећи сумпор. Они су сродни са оксидованим једињењима сулфинамидима (РС(О)НР'2) и сулфонамидима (РС(О)2НР'2).

Структура сулфенамидне групе

Припрема уреди

Сулфенамиди се обично припремају реакцијом сулфенил хлорида и амина:[2]

РСЦл + Р'2НХ → РСНР'2 + ХЦл

Формирање С-Н везе генерално следи правила стандардне бимолекулске нуклеофилне супституције, при чему је базни центар азота нуклеофил. Формирање примарних сулфенамида се одвија користећи реакцију сулфенил халида са амонијаком. Додатно, примарни као и секундарни и терцијарни амини формирају сулфенамиде путем реакције са, тиолима, дисулфидима, и сулфенил тиоцијанатима.[3] У једној илустративној синтези, трифенилметансулфенил хлорид и бутиламин реагују у бензену на 25 C:

Пх3ЦСЦл + 2БуНХ2 → Пх3ЦСН(Х)Бу + БуНХ3Цл

Познати су многи други путеви формирања сулфенамида, почевши од тиола и дисулфида.[4]

РССР + 2Р'2НХ + Аг+ → РСНР'2 + АгСР + Р'2НХ2+
 
Каптан, фунгицид, комерцијално је важан сулфенамид.

Структура уреди

Сулфенамиди су окарактерисани помоћу рендгенске кристалографије. С-Н веза у сулфенамидима је хирална оса која доводи до формирања дијастереоизомерних једињења. Постојање тих дистинктних стереоизомера је последица формирања парцијалне двоструке везе између било сумпорног или азотног слободног електронског пара и антивезујућих орбитала других атома.[1] Осим тога одбијање гломазне групе супституента и слободног пара може да допринесе интерконверзационом отпору. Резултирајућа торзиона баријера може да буде веома велика и варира у опсегу од 12-20 кцал/мол.[2] Сматра се да интеракције зависе од торзионих преференција (што је исто тако познато као гауцхе ефекат).[1] Атом азота је обично пирамидалан, мада цилични и јако стерно ометени ацикличи сулфенамиди могу да имају планарни аранжман веза око атома азота.

Референце уреди

  1. ^ а б в Цапоззи, Г., Модена, Г., Пасqуато, L. ин "Цхемистрy оф Сулпхенyл Халидес анд Сулфенамидес" Тхе Цхемистрy оф Сулпхениц Ацидс анд тхеир деривативес. Ед. Саул Патаи. Јохн Wилеy & Сонс Лтд. Цхаптер 10. 403-516, 1990. . дои:10.1002/9780470772287.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  2. ^ а б Цраине, Леслие; Рабан, Мортон (1989). „Тхе Цхемистрy оф Сулфенамидес”. Цхемицал Ревиеwс. 89: 669. дои:10.1021/цр00094а001. 
  3. ^ Драбоwицз, Ј., Киелбасински, П., Микоиајцзyк, M. (1990). "Сyнтхесис оф Сулпхенyл Халидес анд Сулпхенамидес". Тхе Цхемистрy оф Сулпхениц Ацидс анд тхеир деривативес. Ед. Саул Патаи. Јохн Wилеy & Сонс Лтд.. Цхаптер 6. 221-292. . дои:10.1002/9780470772287.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  4. ^ I V Ковал' "Сyнтхесис анд Апплицатион оф Сулфенамидес" Руссиан Цхемицал Ревиеwс, 1996, Волуме 65, . дои:10.1070/РЦ1996в065н05АБЕХ000218.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)