Светозар Боторић
Светозар Боторић (Опаљеник код Ивањице, 1857 — Нежидер, 27. новембар 1916) био је први власник биоскопа у Београду и филмски продуцент, познат као творац првих играних филмова на подручју бивше Југославије.
| Светозар Боторић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1857. |
| Место рођења | Опаљеник, Ивањица Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 27. новембар 1916. (58/59 год.) |
| Место смрти | Нежидер Аустроугарска |
Живот и рад уреди
Пре бављења филмом је био конобар, потом власник трговачке радње, па кафане на Теразијама. Након што је закупио хотел „Париз“, у њему је отворио позориште под називом „Орфеум“, а од 1908. су се тамо одржавале редовне биоскопске представе. Отворио је свој самостални биоскоп, односно кинематографско позориште 1909 у сарадњи са француском фирмом „Пате“ дајући, углавном, њихове филмове. Године 1911. је почео сарађивати са мађарским фотографом Лујем де Беријем, као и са Илијом Станојевићем-Чичом, који му је режирао два играна филма - Улрих Цељски и Владислав Хуњади и Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа. За време Првог светског рата су га аустро-угарске власти интернирале у логор Нежидер, где је и умро.[1]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Биографски Лексикон Златиборског округа, Београд 2006“. Издавач: Удружење Ужичана у Београду, главни и одговорни уредник: Милија Ј Кнежевић.
Спољашње везе уреди
- Светозар Боторић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Светозар Боторић нам је донео филм, Вечерње новости, 5.3.2015.
- Трагична судбина породице Боторић („Политика”, 28. фебруар 2018)
