Светска финансијска криза 2007.
Светска финансијска криза 2007–2008, такође позната као глобална финансијска криза и финансијска криза 2008, према становишту многих економиста је била најозбиљнија финансијска криза од времена Велике депресије из 1930-их.[1][2][3][4]
Почела је 2007. са кризом на тржишту субстандардних хипотека у Сједињеним Државама, и развила се у пуну међународну банкарску кризу са колапсом инвестиционе банке Лехман Бродерс дана 15. септембра 2008.[5] Претјерано предузимање ризика банака, као што је Лехман Бродерс, помогло је да се глобални финансијски утицај увећа.[6] Користиле су се масивне санације финанцијских институција и друге палијативне монетарне и фискалне политике како би се спречио могући колапс светског финансијског система. Упркос тога дошло је до глобалне економске кризе, велике рецесије. Европска дужничка криза, криза банкарског система европских земаља која користе евро, уследила је касније.
Године 2010, након кризе је усвојен закон Дода-Франка у САД да би се „промовисала финансијска стабилност Сједињених Држава”.[7] Базел III стандарде капитала и ликвидности су усвојиле земље широм света.[8]
Настанак уреди
Ова криза се изражава у глобалним губицима и стечајима предузећа из финансијског сектора, а од краја 2008, и великог броја стечаја у реалној привреди. Узрок кризе је углавном био брзи пад цена некретнина у САД, које су се након дугог раздобља раста цена развиле у нереалним размерима. Истодобно све више и више дужника нису више били у стању да подмире обавезе кредита: делимично због раста каматне стопе и делом због мањка прихода. Услед на препродаје кредита (секјуритизација) банкама у целом свету, криза се проширила у глобалну финансијску кризу.
У почетку су тим проблемима били погођени углавном субстандардни кредити, који су били намењени за кредитирање особа с ниским дохотцима и ниским бонитетом. Мада проблем са овим типом кредитирања није узрок кризе, он је означио њен почетак и присилио је власт САД-а за преузимање контролу на двема највећим хипотекарним банкама државе. У јануару 2009. године међународни монетарни фонд је проценио да је свота коју треба отписати као губитак банкарског система на кредите хартија од вредности у САД-у износила 2,2 милијарде долара.
Каматне стопе уреди
Кризи је претходило дуго раздобље релативно ниских реалних и номиналних каматних стопа. Међутим треба напоменути да су каматне стопе из 80-их година у свету веће од стопе раста бруто домаћег производа, што је могло придонети изузетно динамичним развоју глобалних финансијских тржишта.
Велика новчана штедња у великом делу света тражила је могућност исплативог углагања на финанцијским тржиштима и то је довело до (из данашњег угла гледања), подцењивања ризика улагања повезаног с хипотекарним кредитима. Након великог пада вредности деоница током настанка дотком кризе средишња америчка банка је ради стимулације америчке привреде снизила каматне стопе на врло низак ниво. С тим ниским каматама почео је убрзани раст цена некретнина у САД. Додатно је деловао и спољнотрговински дефицит у САД који је био финансиран новчаним средствима тржишта капитала.
Кина је значајне делове вишка прихода од извоза улагала у хартије од вредности Сједињених Држава, што је снизило ефективну годишњу каматну стопу државних хартија од вредности. Политика ниских каматних стопа је спроведена такође у великом делу других индустријски развијених земаља.
Проширење кредитирања уреди
Због ниске каматне стопе особама с нижим приходима било је омогућено да приуште куповину куће. Бодрене таквом политиком, банке су одобравале кредите са промењивом каматном стопом зајмопримцима с умереним рејтингом. Због ниске каматне стопе, рате су у почетку биле мале. Ризик од повишења каматне стопе сносили су дужници, чега они често нису били свесни при дизању кредита.
Због раста потражње, расле су цене некретнина. Банке су користиле тај развој да би дужницима нудиле додатне кредите. Уз стални раст цена некретнина, у случају несолвентности дужника, кредит је банка могла намирити из продаје имовине уз вишу тржишну вредност. Банке су се осећале сигурнима, а уз раст цена дужници су веровали, да у хитним случајевима могу препродати некретнину са добитком и вратити дуг хипотеке.
Градња великога броја некретнина довела је до препорода грађевинарства и раста потрошачке потражње.
Пад вредности некретнина уреди
Успоравање привреде САД-а од 2005. године, те накнадно повећање каматне стопе средишње америчке банке на до 5,25% у јуну 2006 је изазвало ланчану реакцију. Зајмопримаоци са ниским доходцима након повећаних стопа промењивих кредита нису више могли да врате хипотеке и морали су да продају своје куће. Растући број некретнина у продаји, који је кулминирао у јулу 2006, довео је до пада вредности некретнина. Несолвентност дужника је тада довела банке и инвеститоре до губитака. У пролеће 2007. у Сједињеним Државама неколико десетака банака, које су биле специјализоване за финансирање ове врсте кредита некретнина, предале су захтев за стечај.
Криза поверења на међународним тржишту капитала уреди
Стечај предузећа Лехман Бродерс 15. септембру 2008. године је довео до врсте парализе светског међубанковног тржишта.
Координирани одговор средишњих банака уреди
Од децембра 2007. године Европска средишња банка је понудила више од 180 милијарди долара за ублажавање финансијских напетости. Дана 8. октобра 2008. седам од водећих банака, укључујући Банку Енглеске и Швајцарску националну банку смањиле су каматне стопе. Европска средишња банка смањила је 6. новембра 2008. каматну стопу на 3,25%.
Предлози за реформе држава Г-20 уреди
Дана 14. новембра 2008. одржан је у Вашингтону први састанак на врху (плус Холандија и Шпанија)са сврхом саветовања о утврђивању основа за реформу међународног финансијског тржишта. Сматрало се да је у заједничком интересу да се проналађу међународних прописи путем којих би се избегло понављања такве кризе. Каталог са приближно 50 појединачних мера је усвојен. Сет од 28 тих појединачних предлога је усвојен 31. марта 2009. Учесници су се залагали за начела слободног тржишта, те отворено и делотворно регулисано пословање на финансијским тржиштима. Између осталог договорене су следеће мере:
- Већи надзор агенција за рејтинг,
- Већу регулацију спекулативних хеџ фондова и других претходно неуређених финансијских производа,
- Дефиниција евалуације стандарда за сложене финансијске производе,
- Повећање тампон капитала финанцијске институције
- Усклађивање и ревизија рачуноводствених правила,
- Заштита од нелојалне конкуренције у порезним оазама,
- Оснаживање Међународног монетарног фонда
- Боља заштита потрошача кроз транспарентне информације.
Свака земља учесница пристаје да пренесе мере у национално законодавство.
Последице за каснији економски раст уреди
„Напредне” економије су предводиле глобални економски раст пре финансијске кризе, док су „настајуће” и „развијајуће” економије заостале за њима. Криза је преокренула овај однос.[9] Међународни монетарни фонд је утврдио да су „напредне” економије чиниле само 26,5% глобалног раста ГДП (ППП) док су преостале економије сачињавале 73,5% глобалног раста ГДП (ППП) од 2007. до 2017.[10]
У табели су имена настајућих и развијајућих економија приказана задебљаним фонтом, док су имена развијених економија написана нормалним фонтом.
| Економија | Инкрементални ГДП (милијарди у УСД)
| ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
(01)  Кина
|
14.147
| ||||||||
(02)  Индија
|
5.348
| ||||||||
(03)  Сједињене Државе
|
4.913
| ||||||||
(—)  Европска Унија
|
4.457
| ||||||||
(04)  Индонезија
|
1.632
| ||||||||
(05)  Турска
|
1.024
| ||||||||
(06)  Јапан
|
1.003
| ||||||||
(07)  Немачка
|
984
| ||||||||
(08)  Русија
|
934
| ||||||||
(09)  Бразил
|
919
| ||||||||
(10)  Јужна Кореја
|
744
| ||||||||
(11)  Мексико
|
733
| ||||||||
(12)  Саудијска Арабија
|
700
| ||||||||
(13)  Уједињено Краљевство
|
671
| ||||||||
(14)  Француска
|
566
| ||||||||
(15)  Нигерија
|
523
| ||||||||
(16)  Египат
|
505
| ||||||||
(17)  Канада
|
482
| ||||||||
(18)  Иран
|
462
| ||||||||
(19)  Тајланд
|
447
| ||||||||
(20)  Филипини
|
440
| ||||||||
|
Двадесет највећих економија по њиховом доприносу расту глобалног ГДП (ППП) (2007–2017)[11] | |||||||||
Референце уреди
- ^ „Тwо топ ецономистс агрее 2009 wорст финанциал црисис синце греат депрессион; рискс инцреасе иф ригхт степс аре нот такен”. Реутерс. 27. 2. 2009. Архивирано из оригинала 12. 2. 2010. г. Приступљено 10. 11. 2015.
- ^ Еигнер, Петер; Умлауфт, Тхомас С. (1. 7. 2015). „Тхе Греат Депрессион(с) оф 1929–1933 анд 2007–2009? Параллелс, Дифференцес анд Полицy Лессонс”. МТА-ЕЛТЕ Црисис Хисторy Wоркинг Папер Но. 2: Хунгариан Ацадемy оф Сциенце. ССРН 2612243
.
- ^ Еицхенгреен; О'Роурке. „А тале оф тwо депрессионс: Wхат до тхе неw дата телл ус?”. ВоxЕУ.орг. Приступљено 22. 2. 2016.
- ^ Темин, Петер (2010). „Тхе Греат Рецессион & тхе Греат Депрессион”. Даедалус. 139 (4): 115—124. дои:10.1162/ДАЕД_а_00048.
- ^ Wиллиамс, Марк (12. 4. 2010). Унцонтроллед Риск. МцГраw-Хилл Едуцатион. ИСБН 978-0-07-163829-6.
- ^ Wиллиамс, Марк (12. 4. 2010). Унцонтроллед Риск. МцГраw-Хилл Едуцатион. стр. 213. ИСБН 978-0-07-163829-6.
- ^ Пуб.L. 111–203
- ^ „Мониторинг адоптион оф Басел стандардс”. Банк фор Интернатионал Сеттлементс. Приступљено 2. 2. 2016.
- ^ Хасматх, Реза, ур. (2015). Инцлусиве Гроwтх, Девелопмент анд Wелфаре Полицy: А Цритицал Ассессмент. Роутледге. ИСБН 978-1-138-84079-9.
- ^ „Интернатионал Монетарy Фунд, Wорлд Ецономиц Оутлоок Датабасе, Април 2018: ГДП лист оф цоунтриес. Дата фор тхе yеар 2007-2017”. Имф.орг. Приступљено 30. 8. 2018.
- ^ Фигурес фром тхе Април 2018 упдате оф тхе Интернатионал Монетарy Фунд'с Wорлд Ецономиц Оутлоок Датабасе. Фигуре фор ЕУ, аццессед Аугуст 30, 2018. Фигурес фор тхе цоунтриес оф тхе wорлд, аццессед Аугуст 30, 2018.
Литература уреди
- Сwисс Натионал Банк: Qуарталсхефт 3/2008
- Уједињени народи: Тхе Интерацтиве Панел оф тхе Унитед Натионс Генерал Ассемблy он тхе Глобал Финанциал Црисис. Унитед Натионс Хеадqуартерс, 30. Октобер 2008.
- Међународни монетарни фонд: Wорлд Ецономиц Оутлоок Април 2008, Хоусинг анд тхе Бусинесс Цyцле. (ПДФ, енглисцх)
- ОЕЦД Финанциал Маркет Трендс: Тхе Субприме Црисис: Сизе, Делеверагинг анд Соме Полицy Оптионс. 2008, ИССН 0378-651X
- Мерцилле, Ј. & Мурпхy, Е., 2015, Деепенинг неолибералисм, аустеритy, анд црисис: Еуропе'с треасуре Иреланд, Палграве Мацмиллан, Басингстоке.
- Фриед, Јосепх, Wхо Реаллy Дрове тхе Ецономy инто тхе Дитцх? . . New York: Algora Publishing. 2012. ISBN 978-0-87586-942-1..
- Wаллисон, Петер, Бад Хисторy, Wорсе Полицy (Wасхингтон, D.C.: АЕИ Пресс). 2013. ISBN 978-0-8447-7238-7..
- Аwастхи, Схарад (2012). Тхе Глобал Финанциал Црисис ис НОТ Финанциал: Qуалитy оф Информатион ин Qуестион. ИСБН 978-1479312818..
- Коллер, Цyнтхиа А. (2012). Wхите Цоллар Цриме ин Хоусинг: Мортгаге Фрауд ин тхе Унитед Статес. Ел Пасо, ТX: ЛФБ Сцхоларлy. ИСБН 978-1593325343..
- Котз, Давид M. Тхе Рисе анд Фалл оф Неолиберал Цапиталисм. Харвард Университy Пресс. 2015. ISBN 9780674725652..
- Patterson, Laura A., & Koller, Cynthia A. Koller "Diffusion of Fraud Through Subprime Lending: The Perfect Storm." In Mathieu Deflem (ed.) Economic Crisis and Crime (Sociology of Crime Law and Deviance, Volume 16). . Emerald Group Publishing. 2011. pp. 25-45. ISBN 9780857248022.
- Пеззуто, Иво Предицтабле анд Авоидабле: Репаиринг Ецономиц Дислоцатион анд Превентинг тхе Рецурренце оф Црисис, Публисхер: Гоwер Пуб Цо; Неw едитион. 2013. ISBN 978-1-4094-5445-8..
- Конецнy Ладис, Стоцкс анд Еxцханге – тхе онлy Боок yоу неед. 2013. ISBN 9783848220656., "Греат финанциал црисис 2007–2009", цхаптер 17.
- Принс, Номи (2018). Цоллусион: Хоw Централ Банкерс Риггед тхе Wорлд. Натион Боокс. ИСБН 978-1568585628.
Спољашње везе уреди
- Financial crisis of 2007–2008
- Suntheim, Felix, "Managerial Compensation in the Financial Service Industry"
- A Recipe for the Financial Crisis – An explanation of the factors that caused the 2008 Financial Crisis, including a Timeline of Events from 2000.
- US Financial Crisis Inquiry Commission
- US Senate – Anatomy of a financial collapse Архивирано на сајту Wayback Machine (18. април 2011)- an Investigations Subcommittee report on the mortgage market
- Times of Crisis – Reuters: Multimedia interactive charting the year of global change
- "Inside the Meltdown" – PBS Frontline documentation including additional background article and in depth interviews
- "Money, Power & Wall Street" – PBS Frontline documentation including additional background article and in depth interviews
- Stewart, James B., "Eight Days: the battle to save the American financial system", The New Yorker magazine, September 21, 2009. pp. 58–81. Summarizing September 15–23, 2008, with interviews of Paulson, Bernanke, and Geithner by James Stewart
- Credit Crisis—The Essentials topic page from The New York Times
- How nations around the world are responding to the global financial crisis from PBS
- In depth: Global financial crisis from the Financial Times
- Timeline: Global credit crunch Published in BBC News on October 6, 2008.
- Financial Crisis-IMF
- Global Financial Crisis impact on insurance industry (infographic) Архивирано на сајту Wayback Machine (6. новембар 2012)
- Financial Crisis-World Bank Group
- -{Тхе Глобал Ецономиц Црисис: Цхалленгес фор Девелопинг Асиа анд АДБ'с Респонсе – Асиан Девелопмент Банк в
- "Wхат Цаусед тхе Црисис": А цоллецтион оф паперс ат тхе Федерал Ресерве Банк оф Ст. Лоуис
- Лецтурес бy Бен Бернанке то ан ецономицс цласс ат Георге Wасхингтон Университy Марцх 2012
- "Цхаирман Бен Бернанке Лецтуре Сериес Парт 1" Рецордед ливе он Марцх 20, 2012 10:35 ам МСТ
- "Цхаирман Бен Бернанке Лецтуре Сериес Парт 3" Рецордед ливе он Марцх 27, 2012 10:38 ам МСТ
- "Тхрее мyтхс тхат сустаин тхе ецономиц црисис" блог бy Тхе Гуардиан'с ецономицс едитор
- Федерал Ресерве Банк оф Ст. Лоуис' Финанциал Црисис Тимелине оф кеy евентс анд ацтионс сурроундинг тхе црисис