Светска финансијска криза 2007.

Светска финансијска криза 2007–2008, такође позната као глобална финансијска криза и финансијска криза 2008, према становишту многих економиста је била најозбиљнија финансијска криза од времена Велике депресије из 1930-их.[1][2][3][4]

Тхе ТЕД раскорак (црвено) се знатно повећао током финансијске кризе, што се одразило на повећање спознајног кредитног ризика
Мапа света приказује стопе реалног раста ГДП за 2009 (земље приказане браон бојом су у рецесији)
Реклама мешетара за хипотекарне кредите намењене особама са малим доходцима или ниским бонитетом.

Почела је 2007. са кризом на тржишту субстандардних хипотека у Сједињеним Државама, и развила се у пуну међународну банкарску кризу са колапсом инвестиционе банке Лехман Бродерс дана 15. септембра 2008.[5] Претјерано предузимање ризика банака, као што је Лехман Бродерс, помогло је да се глобални финансијски утицај увећа.[6] Користиле су се масивне санације финанцијских институција и друге палијативне монетарне и фискалне политике како би се спречио могући колапс светског финансијског система. Упркос тога дошло је до глобалне економске кризе, велике рецесије. Европска дужничка криза, криза банкарског система европских земаља која користе евро, уследила је касније.

Године 2010, након кризе је усвојен закон Дода-Франка у САД да би се „промовисала финансијска стабилност Сједињених Држава”.[7] Базел III стандарде капитала и ликвидности су усвојиле земље широм света.[8]

Настанак уреди

Ова криза се изражава у глобалним губицима и стечајима предузећа из финансијског сектора, а од краја 2008, и великог броја стечаја у реалној привреди. Узрок кризе је углавном био брзи пад цена некретнина у САД, које су се након дугог раздобља раста цена развиле у нереалним размерима. Истодобно све више и више дужника нису више били у стању да подмире обавезе кредита: делимично због раста каматне стопе и делом због мањка прихода. Услед на препродаје кредита (секјуритизација) банкама у целом свету, криза се проширила у глобалну финансијску кризу.

У почетку су тим проблемима били погођени углавном субстандардни кредити, који су били намењени за кредитирање особа с ниским дохотцима и ниским бонитетом. Мада проблем са овим типом кредитирања није узрок кризе, он је означио њен почетак и присилио је власт САД-а за преузимање контролу на двема највећим хипотекарним банкама државе. У јануару 2009. године међународни монетарни фонд је проценио да је свота коју треба отписати као губитак банкарског система на кредите хартија од вредности у САД-у износила 2,2 милијарде долара.

Каматне стопе уреди

 
Каматне стопе у односу на економски раст

Кризи је претходило дуго раздобље релативно ниских реалних и номиналних каматних стопа. Међутим треба напоменути да су каматне стопе из 80-их година у свету веће од стопе раста бруто домаћег производа, што је могло придонети изузетно динамичним развоју глобалних финансијских тржишта.

Велика новчана штедња у великом делу света тражила је могућност исплативог углагања на финанцијским тржиштима и то је довело до (из данашњег угла гледања), подцењивања ризика улагања повезаног с хипотекарним кредитима. Након великог пада вредности деоница током настанка дотком кризе средишња америчка банка је ради стимулације америчке привреде снизила каматне стопе на врло низак ниво. С тим ниским каматама почео је убрзани раст цена некретнина у САД. Додатно је деловао и спољнотрговински дефицит у САД који је био финансиран новчаним средствима тржишта капитала.

Кина је значајне делове вишка прихода од извоза улагала у хартије од вредности Сједињених Држава, што је снизило ефективну годишњу каматну стопу државних хартија од вредности. Политика ниских каматних стопа је спроведена такође у великом делу других индустријски развијених земаља.

Проширење кредитирања уреди

Због ниске каматне стопе особама с нижим приходима било је омогућено да приуште куповину куће. Бодрене таквом политиком, банке су одобравале кредите са промењивом каматном стопом зајмопримцима с умереним рејтингом. Због ниске каматне стопе, рате су у почетку биле мале. Ризик од повишења каматне стопе сносили су дужници, чега они често нису били свесни при дизању кредита.

 
Каматне стопе средишње банке

Због раста потражње, расле су цене некретнина. Банке су користиле тај развој да би дужницима нудиле додатне кредите. Уз стални раст цена некретнина, у случају несолвентности дужника, кредит је банка могла намирити из продаје имовине уз вишу тржишну вредност. Банке су се осећале сигурнима, а уз раст цена дужници су веровали, да у хитним случајевима могу препродати некретнину са добитком и вратити дуг хипотеке.

Градња великога броја некретнина довела је до препорода грађевинарства и раста потрошачке потражње.

Пад вредности некретнина уреди

Успоравање привреде САД-а од 2005. године, те накнадно повећање каматне стопе средишње америчке банке на до 5,25% у јуну 2006 је изазвало ланчану реакцију. Зајмопримаоци са ниским доходцима након повећаних стопа промењивих кредита нису више могли да врате хипотеке и морали су да продају своје куће. Растући број некретнина у продаји, који је кулминирао у јулу 2006, довео је до пада вредности некретнина. Несолвентност дужника је тада довела банке и инвеститоре до губитака. У пролеће 2007. у Сједињеним Државама неколико десетака банака, које су биле специјализоване за финансирање ове врсте кредита некретнина, предале су захтев за стечај.

Криза поверења на међународним тржишту капитала уреди

Стечај предузећа Лехман Бродерс 15. септембру 2008. године је довео до врсте парализе светског међубанковног тржишта.

Координирани одговор средишњих банака уреди

Од децембра 2007. године Европска средишња банка је понудила више од 180 милијарди долара за ублажавање финансијских напетости. Дана 8. октобра 2008. седам од водећих банака, укључујући Банку Енглеске и Швајцарску националну банку смањиле су каматне стопе. Европска средишња банка смањила је 6. новембра 2008. каматну стопу на 3,25%.

Предлози за реформе држава Г-20 уреди

Дана 14. новембра 2008. одржан је у Вашингтону први састанак на врху (плус Холандија и Шпанија)са сврхом саветовања о утврђивању основа за реформу међународног финансијског тржишта. Сматрало се да је у заједничком интересу да се проналађу међународних прописи путем којих би се избегло понављања такве кризе. Каталог са приближно 50 појединачних мера је усвојен. Сет од 28 тих појединачних предлога је усвојен 31. марта 2009. Учесници су се залагали за начела слободног тржишта, те отворено и делотворно регулисано пословање на финансијским тржиштима. Између осталог договорене су следеће мере:

  • Већи надзор агенција за рејтинг,
  • Већу регулацију спекулативних хеџ фондова и других претходно неуређених финансијских производа,
  • Дефиниција евалуације стандарда за сложене финансијске производе,
  • Повећање тампон капитала финанцијске институције
  • Усклађивање и ревизија рачуноводствених правила,
  • Заштита од нелојалне конкуренције у порезним оазама,
  • Оснаживање Међународног монетарног фонда
  • Боља заштита потрошача кроз транспарентне информације.

Свака земља учесница пристаје да пренесе мере у национално законодавство.

Последице за каснији економски раст уреди

„Напредне” економије су предводиле глобални економски раст пре финансијске кризе, док су „настајуће” и „развијајуће” економије заостале за њима. Криза је преокренула овај однос.[9] Међународни монетарни фонд је утврдио да су „напредне” економије чиниле само 26,5% глобалног раста ГДП (ППП) док су преостале економије сачињавале 73,5% глобалног раста ГДП (ППП) од 2007. до 2017.[10]

У табели су имена настајућих и развијајућих економија приказана задебљаним фонтом, док су имена развијених економија написана нормалним фонтом.

Двадесет најбрже растућих економија (по повећању ГДП (ППП) од 2007 до 2017)
Економија
Инкрементални ГДП (милијарди у УСД)
(01)   Кина
14.147
(02)   Индија
5.348
(03)   Сједињене Државе
4.913
(—)   Европска Унија
4.457
(04)   Индонезија
1.632
(05)   Турска
1.024
(06)   Јапан
1.003
(07)   Немачка
984
(08)   Русија
934
(09)   Бразил
919
(10)   Јужна Кореја
744
(11)   Мексико
733
(12)   Саудијска Арабија
700
(13)   Уједињено Краљевство
671
(14)   Француска
566
(15)   Нигерија
523
(16)   Египат
505
(17)   Канада
482
(18)   Иран
462
(19)   Тајланд
447
(20)   Филипини
440

Двадесет највећих економија по њиховом доприносу расту глобалног ГДП (ППП) (2007–2017)[11]

Референце уреди

  1. ^ „Тwо топ ецономистс агрее 2009 wорст финанциал црисис синце греат депрессион; рискс инцреасе иф ригхт степс аре нот такен”. Реутерс. 27. 2. 2009. Архивирано из оригинала 12. 2. 2010. г. Приступљено 10. 11. 2015. 
  2. ^ Еигнер, Петер; Умлауфт, Тхомас С. (1. 7. 2015). „Тхе Греат Депрессион(с) оф 1929–1933 анд 2007–2009? Параллелс, Дифференцес анд Полицy Лессонс”. МТА-ЕЛТЕ Црисис Хисторy Wоркинг Папер Но. 2: Хунгариан Ацадемy оф Сциенце. ССРН 2612243 . 
  3. ^ Еицхенгреен; О'Роурке. „А тале оф тwо депрессионс: Wхат до тхе неw дата телл ус?”. ВоxЕУ.орг. Приступљено 22. 2. 2016. 
  4. ^ Темин, Петер (2010). „Тхе Греат Рецессион & тхе Греат Депрессион”. Даедалус. 139 (4): 115—124. дои:10.1162/ДАЕД_а_00048. 
  5. ^ Wиллиамс, Марк (12. 4. 2010). Унцонтроллед Риск. МцГраw-Хилл Едуцатион. ИСБН 978-0-07-163829-6. 
  6. ^ Wиллиамс, Марк (12. 4. 2010). Унцонтроллед Риск. МцГраw-Хилл Едуцатион. стр. 213. ИСБН 978-0-07-163829-6. 
  7. ^ Пуб.L. 111–203
  8. ^ „Мониторинг адоптион оф Басел стандардс”. Банк фор Интернатионал Сеттлементс. Приступљено 2. 2. 2016. 
  9. ^ Хасматх, Реза, ур. (2015). Инцлусиве Гроwтх, Девелопмент анд Wелфаре Полицy: А Цритицал Ассессмент. Роутледге. ИСБН 978-1-138-84079-9. 
  10. ^ „Интернатионал Монетарy Фунд, Wорлд Ецономиц Оутлоок Датабасе, Април 2018: ГДП лист оф цоунтриес. Дата фор тхе yеар 2007-2017”. Имф.орг. Приступљено 30. 8. 2018. 
  11. ^ Фигурес фром тхе Април 2018 упдате оф тхе Интернатионал Монетарy Фунд'с Wорлд Ецономиц Оутлоок Датабасе. Фигуре фор ЕУ, аццессед Аугуст 30, 2018. Фигурес фор тхе цоунтриес оф тхе wорлд, аццессед Аугуст 30, 2018.

Литература уреди

Спољашње везе уреди