Tamno crveno

Тамно црвено (оригинални назив Профондо росо, познат и као Хачет Мердерс) је италијански ђало филм из 1975. године, у режији Дарија Арђента, а заједно су написали Арђенто и Бернардино Цапони. Објављен је 7. марта 1975. Продуценти филма су Клаудио и Салваторе Арђенто, а музику за филм је написала и изводила група Гоблин. Маша Мерил глуми медијум, а Дејвид Хемингс музичара који истражује серију убистава кој обавља мистериозна фигура у црним кожним рукавицама. Арђенто је касније отворио продавницу филмова у Риму под називом Профондо Росо, коју је годинама водио његов дугогодишњи сарадник Луиђи Коци.

Тамно црвено
Жанр	ђало (италијански трилер и хорор)
Творац	Дарио Арђенто
Режија	Дарио Арђенто
Сценарио	Дарио Арђенто, Бернардино Цапони
Продуцент	Клаудио Арђенто Салваторе Арђенто
Главне улоге	Дејвид Хемингс Дарија Николоди Габријеле Лавија Ђулијана Каландра Клара Каламаи Маша Мерил
Музика	Гоблин Ђорђо Гаслини
Графичка обрада	Луиђи Кувеилер
Монтажа	Франко Фратицели
Издавачка кућа	Риколи Филм Седа Спетаколи
Година	1975.
Трајање	126 минута
Земља	Италија
Језик	италијански
Зарада	3,709,000₤ (Италија) 629,903долара (САД)
IMDb веза

Радња филма

У једној кући за време Божића, две сенковите силуете су виђене како се боре док једна од њих није била избодена до смрти док се у позадини чује врисак детета. Након тога крвави нож пада под ноге детету.

Годинама касније у Риму, психички медијум Хелга Улман (Маша Мерил) држи предавање у позоришту где је осетила да постоји убица у публици али га не може идентификовати. Касније те ноћи док је Хелга била у свом стану неко разваљује врата и убија је са сатаром. Британски џез музичар Маркус Дали (Дејвид Хемингс), који је изашао на пиће са својим геј најбољим пријатељием Карлом (Габријеле Лавија), у повратку је видео кроз прозор стана зграде, у згради у којој је и он сам живео, како се одвија напад на Хелгу, појурио је да помогне али је било прекасно јер је Хелга искрварила до смрти.

Након доласка полиције Маркус схвата да је видео одређену слику међу групама портрета на зидовима стана жртве, које су изгледа као да су нестале. До компликација долази када репортерка Ђана Бреци (Дарија Николоди), која је послата да извештава о убиству, усликава Маркуса, на које он јако протестује, и следећи дан га представља као главног сведока убиства на насловној страни новина.

Те вечери Маркус у свом стану чује музику коју не препознаје и једва побегне убици (која жели да убије "главног сведока") тако што се закљуца у радну собу. Касније пушта песму професору Ђордани (Глауко Маури), који је психијатар и момак Хелге Улман, који тврди да музика има важну улогу у трауматолошким догађајима у прошлости убице. Ђана (која прати Маркуса услед кривице што је случајно наместила да га убица тражи) прича о народним причама о уклетој кући у којој је се чује како пева неко дете праћено са нечијом вриском како бива убијен.

Трагање за песмом и причом води Маркуса и Ђану до приче из књиге коју је написала Аманда Ригети (Ђулијана Каландра), под називом КУЋА ВРИШТЕЋЕГ ДЕТЕТА, која описује давно заборављено убиство. Маркус покушава да пронађе Аманду како би разговарао са њом у вези књиге али убица стижне до Аманде пре њега и убија је тако што је дави у кади напуњеном врелом водом. Аманда успева да напише поруку на упареном зиду пре него што је убица удави. Маркус и Ђана проналазе тело, али у страху да ће полиција мислити да ју је он убио одлазе из њене куће не позивајући икога. Захваљујући слици из књиге Маркус проналази кућу из народне приче и чује од чувара да нико није живео у кући од 1963. године, кад је претходни власник нестао. Маркус тражи да уђе у кућу и након уклањања малтера са зида открива цртеж детета на којем дечак држи крвав нож поред божићне јелке. Након што Маркус излази из собе још малтера отпада откривајући трећег лика на цртежу. Маркус поверава информације које је прикупио свом пријатељу Карлу у нади да ће он можда да се присети нечега о тој народној причи пошто је он италијан, Карло тада постаје агресиван и захтева да престане да тражи одговоре и да оде из града са Ђаном.

Ђордани истражује убиство Аманде Ригети и са слутњом улази у купатило где је убијена и пушта топлу воду у каду, пара која је настала услед топле воде открива последњу поруку коју је написала. Када се Ђордани вратио у своју канцеларију те ноћи, бива ометен механичким кловном играчком коју му је неко непознат оставио. Убица тог тренутка улеће и убада га ножем у врат након што му ломи зубе тако што му набија главу на пећницу. Маркус и Ђана (који су у овом тренутку у вези) откривају траг који су првобитно пропустили са слике напуштене куће из књиге, један прозор недостаје на кући. Маркус се враћа у напуштено кућу по мраку и користећи пајсер како би развалио лажан зид на крају ходника, тада открива тајну собу и којој се налази костур поред јелке. Непозната особа тада долази и ударцем онесвешћује Маркуса након чега пали кућу. Маркус преживљава тако што га Ђана налази и извлачи из куће у пламену.

Након тога Маркус и Ђана одлазе у кућу чувара да позову власти. Тада Маркус открива да је чуварева млада ћерка Олга нацртала идентичан цртеж малог дечака са крвавим ножем у рукама поред жртве. Олга им говори да је цртеж копирала из датотека архиве у својој основној школи. Маркус и Ђана одлазе до школе, и претражују архиву у потрази за цртежом и још доказа. Маркус проналази цртеж на којем је име његовог пријатеља Карла. Након што се окреће да каже Ђани, примећује да је убодена и тог тренутка се појављује Карло који држи пиштољ који је уперен ка Маркусу. Тог тренутка наилази полиција и Карло почиње да бежи у страху и почиње да се пење преко зида, да би на крају пао у приколицу камиона који превози челичну арматуру, где је умро.

Случај бива решен тако сто је Карло оптужен да је убица. Након тога Маркус одлази до рањене Ђане у болницу да је посети. После посете у пролазу свраћа до стана где је Хелга убијена и схвата да Карло није могао да је убије јер је то вече био са њим на пићу. Улази у стан, кад је први пут ушао мислио је да фали једна слика са зида, када је погледао поново увидео је да је то у ствари огледало а не слика и да је видео лице убице те ноћи. Када је погледао поново огледало видео је поново лице убице када је схватио да се налази иза њега. Убица је Карлова луда мајка Марта (Клара Кламаи), тада се у филму пољављује сцена из прошлости где је дете поред божићне јелке које вришти Карло а његова мајка поред њега убада његовог оца, након тога Марта одвози Карла до болнице због трауме коју је претрпео а свог мужа оставља поред јелке и зазидава крај ходника заједно са њим и јелком.

Марта замахује са сатаром у жељи да убије Маркуса, али не успева довољно јако да удари и у том тренутку Маркус рањен успева да побегне из стана. Маркус улази у лифт али не успева да побегне и Марта га прати, на њену несрећу њена огрлица се глави у отвору између зида и лифта и тако окончава.

Улоге

• Дејвид Хемингс као Маркус Дали
• Дарија Николоди као Ђана Бреци
• Маша Мерил као Хелга Улманн
• Клара Каламаи као Марта (Карлова мајка)
• Габријеле Лавија као Карло
• Ерос Пагни као Калкабрини
• Ђулијана Каландра као Аманда Ригети
• Пијеро Мацинги као Барди
• Глауко Маури као Професор Ђордани
• Алдо Бонамано као Карлов отац
• Лана Дел Балзо као Елвира
• Николета Елми као Олга
• Фулвио Мингоци као Агент Мингоци
• Фурио Меницони као Роди
• Џералдин Хупер као Масимо Рици
• Јакопо Маријани као Млади Карло
• Данте Фиорети као Полицијски фотограф
• Лоренцо Пијани као Официр
• Атилио Дотесио као Цвећар

Позадина

Дип Ред је сниман у Торину, Италија, 16 недеља. Даријо Арђенто је изабрао Торино за место снимања јер је у то време то био град где се налазило највише сатаниста него било где у Европи, изостављајући Лион. У почетку име филма је требало да гласи "Сабљозуби тигар". Бернандино Запони је рекао да су им као инспирација за сцене злочина служиле болне повреде на које би публика могла да се повеже, јер је бол убадања/пробадања или пуцања изван искуства већине гледалаца. Кратке снимке руку убице, обучене црним кожним рукавицама, извршио је Дарио Арђенто. Специјалне ефекте филма, који укључују неколико механички управљаних глава и делова тела, направио је и извршио Карло Рамбалди.

Две кључне сцене у овом филму утицале су на режисере каснијих хорор филмова, предвођење познатом сценом експлозивних глава у Скенерима Дејвида Кроненберга моделовано је након парапсихолошке дискусије на почетку Дип Реда, а Рик Росенталова Ноћ вештица 2 садржи смртоносну воду инспирисану смрћу карактера Аманде Ригети из овог филма.

Први утисци

У савременом прегледу, Винсент Канби је у Њујорк тајмсу назвао филм "скуп клишеа свих филмова у којима се убија секиром" и поменуо Дарија Арђента као "режисера неупоредиве неспособности".

Из ретроспективних прегледа, Ким Њуман је написао у Монтли Филм булетину да је Дип Ред прелазни рад за Арђента између његових ранијих детективских радова и натприродних тематских филмова. Њуман је закључио да је Дип Ред "ништа ако није нов систем где камера снима из првог лица у сценама" и "оно што дели Арђента од имитатора као што је Луцио Фулци где је његова комбинација истинског бола и саморугајућем хумору". Тотал Филм је филму дао четири од пет звездица, наглашавајући да Арђентов филм "може бити већ виђен стил и потребно је да се поставите у перспективу режисера хорора да би могло максимално да се ужива у филму". У прегледу је наведено да филм "представља неке упечатљиве визуелне ефекте који га подижу изнад нивоа уобичајених филмова тог жанра", и да је филм "увод у жанр нових хорор филмова".

Филм тренутно поседује 95% рејтинга на веб страници за критике филмова Ротен Томатос, на основу 22 прегледа са просечном оценом од 8.2/10. Резултат сајта гласи: "Кретајући сниматељ и бруталне сцене које су учиниле Дарија Арђента познатим су приказане у пуном сјају, али додавање сјајне и сложене приче чини Дип Ред ремек делом".

Кућна копија филма

Више верзија филма постоје на ДВД и ВХС копијама, у великој мери због тога што је Арђенто уклонио двадесет-шест минута (углавном сцене Маркуса и Ђане) из снимака који никада нису прерађени на енглески језик. Годинама се претпостављало да су амерички дистрибутери филма били одговорни за уклањање поменутих сцена, али недавно издање Блу-рај копије потврдило је да Арђенто надзире и одобрава измене у филму.

Једанаест секунди жестоког насиља над животињама је уклоњено од стране ББФЦ-а 1993. године, та измена је поништена када је филм поново пуштен у 2010.

1999. године Анкор Беј је стекао права да пусти филм на ДВД и ВХС копијама. Њихова верзија је вратила недостајуће снимке, али је задржала америчку кредитну сцену (снимак Хеминга са смрзнутим кадром како гледа у базен крв). Пошто није било синхронизованих верзија недостајућих сцена, сцене (и додатни дијалози изостављени у синхронизованој верзији) приказани су на оригиналном италијанском језику. На ДВД-у су понуђене и аудио и аудио записи на енглеском и италијанском језику.

Блу Андерграунд је 2008. добио права на филм и објављен је као стандардни снимак. Њихово Блу-рај издање, објављено 2011. године, садржи америчку верзију филма (која се назива "Директорс Кат") и у оригиналном едитовању (под називом "Анкат" и садржи опцију за гледање на било ком језику).

Аров Филмс, дистрибутер Уједињеног Краљевства, стекао је права на филм и објавио га 3. јануара 2011. Директорс Кат и биоскопски снимак доступни су на снимку са енглеском и талијанском аудио траком и енглеским титлом. Дана 25. јануара 2016. године, Аров Филмс је издао Дип Ред у ограниченом издању од 3000 примерака. Издање је доступно у новој 4К резолуцији, са новим нарученим радовима ексклузивно од Аров Филмс. На располагању су и оригинална верзија филма, као и снимак за САД, са новим посебним одликама, укључујући и CD са двадесет-осам песама, шест лоби картица, двостраним постером и ограниченом издавачком брошуром коју је написао Микел Џ. Ковен. Бонус одлике из претходног издања су такође укључене. Стандардна верзија ограниченог издања објављена је 30. маја 2016. године у сету са једним диском и садржи само Директорс Кат / оригиналну верзију. Посебне одлике из ових издања су доступне.

6. новембра 2013. године, аустралијски дистрибутер, Амбрела Ентертејнмент омогућио продају директорс ката и оригиналне верзије филма.

Музика

Арђенто је првобитно контактирао џез пијанисте и композитора Ђорђија Гаслинија да направи музику за филм, међутим, био је незадовољан резултатом Гаслинија. Након што није успео да позове Пинк Флојд као замену Гаслинија Арђенто се вратио у Италију и пронашао је групу Гоблин, локални прогресив рок бенд. Њихов лидер Клаудио Симонети је направио две композиције за само једну ноћ. Арђенто је одмах склопио уговор и завршили су са састављањем већине музичког дела филма (три композиције Гаслинија су задржане у завршној верзији). После тога Гоблин је компоновао музику за неколико других филмова Дарија Арђента.

Слике из филма

Ђана Бреци (Дарија Николоди)

Аманда Ригети (Ђулијана Каландра)

Елвира (Лана Дел Балзо)

Алтернативне верзије

• Оригинална италијанска верзија је дуга 126 минута. Већина америчких верзија уклања снимке од 22 минута, укључујући сцене графичког насиља, све хумористичне сцене, скоро све романтичне сцене између Дејвида Хемингса и Дарије Николоди, као и споредну причу у вези са кућом вриштећег детета.
• Америчко видео издање Анкор Беј Ентертејнмент углавном је обновљено, враћајући снимке са крви и изнутрицама и сцене са дијалогом који је био исечен од почетног америчког издања. Било је вероватно да су ове сцене пресечене пре него што је припремљена енглеска синхронизација, тако да сада постоје само са италијанском синхронизацијом (за ове сцене су обезбеђени енглески титлови). У оригиналној сценској верзији, крајњи кредити се приказују изнад снимка Хемингсове рефлексије у кругу крви. Слика се креће (капљање крви испред Хемингса, промене израза на лицу Хемингса, итд.) док се кредити приказују. Издање Анкор Беја садржи кредите над замрзнутим оквиром оригиналног снимка. Осим ове промене, Анкор Беј ВХС / ДВД је потпуна анкат верзија филма.
• Касније ДВД издање из Блу Андерграунда је идентична верзија наведена изнад. Такође, Блу Андерграунд објавио је 17. маја 2011. године на ДВД-у "Енглеску верзију без цензуре". Тај снимак филма траје не више од 105 минута, без уклањања ужасних сцена убијања оригиналне италијанске верзије, али су остали снимци из уређене енглеске верзије поново избачени.
• Необично филм није имао биоскопско издање у Уједињеном Краљевству. Видео снимак из 1993. године је уклонио 11 секунди како би уклонио кратку сцену где је борба паса и сцену живог гуштера набоденог на клин. Издање Платинум ДВД-а из 2005. године било је унапред исечено (да би се избацио снимак гуштера) и убацила сцена са псима (јер је било очигледно да су играли а не борили). Коначно је прошао анкат за Аров ДВД издање 2010. године.
• Италијанска верзија пуне дужине (са енглеским титловима и једним малим резом од стране цензора из Уједињеног Краљевства) доступна је на видео снимку у Уједињеном Краљевству у пан & сцан формату из Редемпшн Филмса. Једино познато вајдскрин издање ове верзије може се наћи у Аустралији и на СБС ТВ-у и на платном телевизијском каналу Ворлд Мовис, потпуно неисеченом. (Имајте на уму да је издање ласерског диска широког екрана на енглеском језику, а режисер Арђенто га је смањио за око 12 минута).
• Неке верзије садрже исечке филма који откривају убицу.

Поновно снимање

2010. године, Џорџа А Ромера је контактирао Клаудио Арђенто са идејом да сними у 3Д технологији Дип Ред, за шта је Клаудио рекао да ће укључити и Дарија у пројекат. Ромеро је показао интересовање за филм, међутим, након контакта са Дариом - који је рекао да не зна ништа о поновном снимању - Ромеро је одбио Клаудиову понуду.

Спољашње везе

• Дип Ред на ИМДБ
• Дип Ред на АллМовие
• Дип Ред на Роттен Томатоес
• Дип Ред је доступано за бесплатно скидање на сајту Интернет Арцхиве
• Критике од стране критичара Мајкла Меккензија Архивирано на сајту Wayback Machine (9. септембар 2013)