Тао Шенг
Тао Шенг (Тао Схенг; 道生 пињин Дàо схēнг; око 360 – 434) је био кинески будистички филозоф и монах.
Тао Шенг је повезао таостички појам неделања са будистичким појмом делања, односно карме.[1] Друга Тао-шенгова теорија јесте да се будинство постиже наглим просветљењем.[1]
Његови ставови су значајно утицали на развој ч'ан будизма, а неки сматрају да је Тао-шенг »прави оснивач зена«.[2]
Живот уреди
Тао Шенг је рођен у Пенченгу, у северном делу данашње покрајине Кјангсу.[1]
Образовао се прво у будистичком манастиру Лушан, а потом је отишао на север у Чанг'ан где је од 405. до 406. био ученик знаменитог Кумарађиве. Након што је Кумарађиви помагао у преводима будистичких сутри на кинески око 408. се повукао натраг у манастир Лушан, у данашњој покрајини Кјангси. Био је монах широког знања, сјајног ума и речитости, за кога се причало да кад говори чак и камење око њега одобрава.[1]
Симбол служи изражавању неке идеје и треба га одбацити чим је идеја схваћена. Речи служе да објасне мисао и треба их ућуткати кад су мисли усвојене . .. Само они који су кадри да ухвате рибу, а одбаце мрежу, квалификовани су да траже истину.[1]
— Тао Шенг
Током позних година живота, поучавао је у Лушану, који је био средиште будистичке учености тог времена и место где су предавали велики калуђери као што су Тао-ан и Хуј-јиан. Тао-Сенг је изнео многе теорије, толико нове и револуционарне да су га конзервативни калуђери једном јавно прогнали из Нанкинга.[1]
Тао Шенг је био познат по томе што тврдио да и заблуђени имају Будину природу, на основу кратке верзије Нирвана Сутре. Тај су став сви тадашњи кинески будисти одбацили, па је Тао Шенг око 428/29. избачен из будистичке заједнице. Међутим, нова, дужа верзија Нирвана сутре коју је око 430. превео Дармакшема је потврдила Тао Шенгове ставове, па су га поновно почели уважавати.
Његов биограф Хуи-чиао пише: »Пошто је његово тумачење о заблуђенима потврђено доказом Светих текстова, његове теорије о наглом просветљењу и о томе да добро дело не повлачи последицу такође су почели веома да поштују будисти тог времена» (Као-сенг Цхуан, или Животописи истакнутих калуђера, књига 7).
Литература уреди
- Ју-Лан, Фунг (1977). Историја кинеске филозофије. Београд: НОЛИТ.
- Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.