Театар Лево
Театар Лево је аматерско позориште из Београда, део АКУД Иво Лола Рибар. Позориште у Лоли има велику традицију и дубоке корене и постоји колико и сама Лола – од 1944. године.
Позориште у Лоли
уредиОмладинско позориште
У почетку је Омладинско позориште водила Соја Јовановић, прва српска редитељка и аутор првог српског дугометражног филма у боји.
У њему су деловали изванредни уметници, као што су: Оливера и Раде Марковић, Миодраг Петровић Чкаља, Мија Алексић, Радивоје Лола Ђукић, Мића Томић, Драгутин Гута Добричанин, Љубиша Бачић, Душан Јакшић, Михајло Бата Паскаљевић, Љиљана Крстић, Зоран Лонгиновић, и многи други.
Сатирични кабаре „Комарац“
Године 1962. Небојша Комадина, редитељ, оснива Сатирични кабаре „Комарац“, који је изнедрио уметнике изванредних глумачких достигнућа: Зоран Радмиловић, Петар Краљ, Сека Саблић, Драган Николић, Дејан Ђуровић, Ђурђија Цветић, Југослав Пантић, Миња Вујовић, и многи други.
Театар Лево
уредиСа групом позоришних ентузијаста, редитељ Јован Ристић-Рица 1965. године оснива Театар Лево.
Прву представу, „Човек број један", написао је Милован Илић - Минимакс, а режирао Јован Ристић.
Већ следеће године Театар Лево гостује на фестивалу у Ерлангену, Немачка. Убрзо, прву улогу у животу добија Петар Божовић, у Јонесковом комаду „Ћелава певачица", а Владимир Јевтовић и Предраг Ејдус играју у Олбијевом комаду „Зоолошка прича".
Почетак Театра Лево у више наврата је описао Владимир Јевтовић, а најбоље у својој књизи „Узбудљиво позориште".[1][2]
Почетком 1976. уметнички руководилац Театра Лево постаје Милан Вукотић и до 1992. га обележава снажним рукописом. Позориште производи 16 премијера, учествује на 36 међународних фестивала, убира награде, и, што је најважније, мења устаљене начине и навике драмског стварања и перцепције.
Театар Лево су обележила и даље обележавају култна имена. Мирјана Карановић, Ана Софреновић, Жика Миленковић (група Бабе), Ненад Момчиловић, Драгољуб Његру - Књале, Ненад Јовић - Талични, Снежана Здравковић - Жана, Милан Пјевић - Чупа.
Генерације памте представе :
- „Растибуђилизоване Клејбезабле“ (1976) – представа са највећим бројем извођења на Балкану, па и у Европи (преко 1400)
- „Томас Мор или 7 смртних грехова Утопије” (1984)
- „Орфеј и Еуридика” (1987)
- „Пикова дама“ (1990)
- „Инструкција“ Ежена Јонеска (1994)
- „Рапидна регресија риме” (2000)
У новијем периоду, репертоар Театра Лево заснива се на текстовима афирмисаних српских и светских аутора и сублимира традицију коју театар у Лоли има од свог оснивања.
Назив
уредиНазив „Театар Лево” настао потпуно спонтано и нема везе са политичким или било каквим другим опредељењем. Наиме, већина гледалаца је у почетку, у потрази за представом, улазила на главни улаз АКУД Лола. Лево од главног улаза, низ степенице, налазила се, као и сада, тада још недовољно позната камерна сцена Лолиног Театра. Сналажљиви чланови позоришта, како би избегли даљу конфузију, поставили су на главном улазу таблу на којој је писало "театар лево". Остало је историја.
