Технолошки детерминизам
Технолошки детерминизам је редукционистичка теорија која претпоставља да технологија друштва одређује развој његове социјалне структуре и културних вредности. Верује се да тај термин потиче од Торстена Веблена (1857–1929), америчког социолога и економисте. Најрадикалнији технолошки детерминиста у Сједињеним Државама у 20. веку био је највероватније Клеренс Ерс који је био следбеник Торстена Веблена и Џон Дјуиа. Вилијам Огборн је такође био познат по свом радикалном технолошком детерминизму.
Прва велика разрада технолошког детерминистичког погледа на социоекономски развој потекла је од немачког филозофа и економисте Карла Маркса, који је тврдио да су промене у технологији, а посебно у производној технологији, примарни утицај на људске друштвене односе и организациону структуру, те да се друштвени односи и културне праксе ултиматно окрећу око технолошке и економске базе датог друштва. Марксово становиште је постало уткано у савремено друштво, где је свеприсутна идеја да технологије које брзо еволуирају, мењају људске животе.[1] Иако многи аутори Марксовим увидима приписују технолошки одређен поглед на људску историју, нису сви марксисти технолошки детерминисти, и неки аутори доводе у питање у којој је мери сам Маркс био детерминиста. Осим тога, постоји више облика технолошког детерминизма.[2]
Порекло
уредиСматра се да је овај термин осмислио Торстен Веблен (1857–1929), амерички научник из области друштвених наука. Вебленов савременик, популарни историчар Чарлс А. Бирд пружио је овај прикладни детерминистички приказ: „Технологија маршира у чизмама од седам лига, од једног безобзирног, револуционарног освајања до другог, рушећи старе фабрике и индустрије, уздижући нове процесе застрашујућом брзином.”[3] Што се тиче значења, то је описано је као приписивање машинама „моћи” које немају.[4] Веблен је, на пример, тврдио да „машина избацује антропоморфне мисаоне навике.”[5] Постоји и случај Карла Маркса који је очекивао да ће изградња железничке пруге у Индији довести до разградње кастног система.[1] Према Роберту Хајлбронеру, општа идеја је да технологија путем својих машина може проузроковати историјске промене променом материјалних услова људског постојања.[6]
Један од најрадикалнијих технолошких детерминиста био је човек по имену Клеренс Ерс, који је био следбеник Вебленове теорије у 20. веку. Ерс је најпознатији по развоју економске филозофије, али је такође блиско сарађивао са Вебленом који је сковао теорију технолошког детерминизма. Он је често је говорио о борби између технологије и церемонијалне структуре. Једна од његових најзапаженијих теорија укључивала је концепт „технолошког повлачења”, где он објашњава технологију као самогенеришући процес, а институције као церемонијалне, и из тог контекста настаје технолошки прекомерни-детерминизам.[7]
Објашњење
уредиТехнолошки детерминизам настоји да прикаже технички развој, медије или технологију у целини, као кључни покретач историје и друштвених промена.[8] То је теорија коју подржавају „хиперглобалисти” који тврде да је убрзана глобализација неизбежна као последица широке доступности технологије. Стога технолошки развој и иновације постају главни покретач друштвених, економских или политичких промена.[9]
Референце
уреди- ^ а б Смитх & Марx, Меррит Рое & Лео (јун 1994). Доес Тецхнологy Дриве Хисторy? Тхе Дилемма оф Тецхнологицал Детерминисм. Тхе МИТ Пресс. ИСБН 978-0262691673.
- ^ Бимбер, Бруце (мај 1990). „Карл Марx анд тхе Тхрее Фацес оф Тецхнологицал Детерминисм”. Социал Студиес оф Сциенце. 20 (2): 333—351. С2ЦИД 144204186. дои:10.1177/030631290020002006.
- ^ Беард, Цхарлес А. (фебруар 1927). „Тиме, Тецхнологy, анд тхе Цреативе Спирит ин Политицал Сциенце”. Тхе Америцан Политицал Сциенце Ревиеw. 21 (1): 1—11. ЈСТОР 1945535. дои:10.2307/1945535.
- ^ Смитх, Мерритт; Марx, Лео (1994). Доес Тецхнологy Дриве Хисторy?: Тхе Дилемма оф Тецхнологицал Детерминисм. Цамбридге: МИТ Пресс. стр. 70. ИСБН 978-0262193474.
- ^ Хеилбронер, Роберт (1999). Тхе Wорлдлy Пхилосопхерс: Тхе Ливес, Тимес Анд Идеас Оф Тхе Греат Ецономиц Тхинкерс
. Неw Yорк: Симон анд Сцхустер. стр. 239. ИСБН 978-0684862149.
- ^ МацКензие, Доналд (1998). Кноwинг Мацхинес: Ессаyс он Тецхницал Цханге. Цамбридге: МИТ Пресс. стр. 24. ИСБН 978-0262631884.
- ^ Мулберг, Јонатхан (1995). Социал Лимитс то Ецономиц Тхеорy . Лондон: Роутледге. стр. 122. ИСБН 978-0415123860.
- ^ Кунз, Wиллиам M. (2006). Цултуре Цонгломератес: Цонсолидатион ин тхе Мотион Пицтуре анд Телевисион Индустриес. Публисхер: Роwман & Литтлефиелд Публисхерс, Инц. стр. 2. ИСБН 978-0742540668.
- ^ Мацмиллан., Палграве (2015). Глобал политицс. Палграве Мацмиллан. ИСБН 9781137349262. ОЦЛЦ 979008143.
Литература
уреди- Г.А. Цохен, Карл Марx'с Тхеорy оф Хисторy: А Дефенце, Оxфорд анд Принцетон, 1978.
- Цоwан, Рутх Сцхwартз (1983). Море Wорк фор Мотхер: Тхе Ирониес оф Хоусехолд Тецхнологy фром тхе Опен Хеартх то тхе Мицроwаве . Неw Yорк: Басиц Боокс.
- Цротеау, Давид; Хоyнес, Wиллиам (2003). Медиа Социетy: Индустриес, Имагес анд Аудиенцес ((тхирд едитион) изд.). Тхоусанд Оакс: Пине Форге Пресс. стр. 305–307.
- Еллул, Јацqуес (1964). Тхе Тецхнологицал Социетy . Неw Yорк: Алфред А. Кнопф.
- Греен, Лелиа (2002). Тецхноцултуре . Цроwс Нест: Аллен & Унwин. стр. 1–20.
- Хуесеманн, Мицхаел Х., анд Јоyце А. Хуесеманн (2011). Тецхнофиx: Wхy Тецхнологy Wон'т Саве Ус ор тхе Енвиронмент, Неw Социетy Публисхерс, Габриола Исланд, Бритисх Цолумбиа, Цанада, ISBN 0865717044, 464 pp.
- Miller, Sarah (januar 1997). „Futures Work – Recognising the Social Determinants of Change”. Social Alternatives (vol.1, No.1 изд.). стр. 57—58.
- Murphie, Andrew; Potts, John (2003). „1”. Culture and Technology. London: Palgrave. стр. 21.
- Ong, Walter J (1982). Orality and Literacy: The Technologizing of the Word. New York: Methuen.
- Postman, Neil (1992). Technopoly: the Surrender of Culture to Technology. Vintage: New York. стр. 3—20.
- Roland, Alex. Once More into the Stirrups; Lynne White Jr, Medieval Technology and Social Change" Classics Revisited. 574- 585.
- Sawyer, P.H. and R.H. Hilton. "Technical Determinism" Past & Present. April 1963: 90-100.
- Smith, Merritt Roe; Marx, Leo, ур. (1994). Does Technology Drive History? The Dilemma of Technological Determinism. Cambridge: MIT Press. ISBN 9780262691673.
- Staudenmaier, S.J., John M. (1985). „The Debate over Technological Determinism”. Technology's Storytellers: Reweaving the Human Fabric. Cambridge: The Society for the History of Technology and the MIT Press. стр. 134—148.
- Winner, Langdon (1977). Autonomous Technology: Technics-Out-of-Control as a Theme in Political Thought . Cambridge: MIT Press.
- Winner, Langdon (1986). „Do Artefacts Have Politics?”. The Whale and the Reactor . Chicago: University of Chicago Press. стр. 26.
- Winner, Langdon. "Technology as Forms of Life". Readings in the Philosophy of Technology. David M. Kaplan. Oxford: Rowman & Littlefield, 2004. 103–113
- Woolgar, Steve and Cooper, Geoff (1999). "Do artefacts have ambivalence? Moses' bridges, Winner's bridges and other urban legends in S&TS". Social Studies of Science 29 (3), 433–449.
- White, Lynn (1966). Medieval Technology and Social Change. New York: Oxford University Press.
- Furbank, P.N. "The Myth of Determinism." Raritan. [City] Fall 2006: 79–87. EBSCOhost. Monroe Community College Library, Rochester, NY. 2 April 2007.
- Feenberg, Andrew. "Democratic Rationalization". Readings in the Philosophy of Technology. David M. Kaplan. Oxford: Rowman & Littlefield, 2004. 209–225
- Chandler, Daniel. Technological or Media Determinism. 1995. 18 September 1995. <http://www.aber.ac.uk/media/Documents/tecdet/tecdet.html>
- Ганс, Паул Ј. (8. 10. 2002). „Тхе греат стирруп цонтроверсy”. Тхе Медиевал Тецхнологy Пагес. Архивирано из оригинала 9. 10. 2014. г. Приступљено 13. 5. 2014.
- Слоан, Јохн; Нелсон, Лyнн (22. 11. 1994). „Тхе стирруп цонтроверсy”. Фордхам Университy. Архивирано из оригинала 22. 11. 2014. г. Приступљено 13. 5. 2014. — инцлудес манy отхер референцес
- Бењамин, Wалтер. Тхесес он тхе Пхилосопхy оф Хисторy.
- Цохен, Г. А. (2000) [1978]. Карл Марx'с Тхеорy оф Хисторy: А Дефенце (еxпандед изд.). Оxфорд: Цларендон Пресс.
- Енгелс, Фриедрицх (1946). „Фореwорд”. Лудwиг Феуербацх анд тхе Енд оф Цлассицал Герман Пхилосопхy. Мосцоw: Прогресс Публисхерс. Приступљено 21. 4. 2018 — преко Марxистс Интернет Арцхиве.
- Фостер, Јохн Белламy (1999). Марx'с Ецологy: Материалисм анд Натуре. Неw Yорк: Монтхлy Ревиеw Пресс.
- Фостер, Јохн Белламy; Цларк, Бретт (2008). Цритиqуе оф Интеллигент Десигн: Материалисм версус Цреатионисм фром Антиqуитy то тхе Пресент . Неw Yорк: Монтхлy Ревиеw Пресс. ИСБН 978-1-58367-173-3.
- Фромм, Ерицх (1961). „Марx'с Хисторицал Материалисм”. Марx'с Цонцепт оф Ман. Неw Yорк: Фредерицк Унгар Публисхинг. Приступљено 21. 4. 2018 — преко Марxистс Интернет Арцхиве.
- Коłакоwски, Лесзек (1978). Маин Цуррентс оф Марxисм: Итс Оригинс, Гроwтх анд Диссолутион.
- Ленин, Владимир Иллyицх (н.д). „Критические заметки по национальному вопросу” [Цритицал Ремаркс он тхе Натионал Qуестион]. Полного собрания сочинений В. И. Ленина (на језику: руски). 24 (5тх изд.). стр. 113—150.
- Марx, Карл (1977). Префаце. А Цонтрибутион то тхе Цритиqуе оф Политицал Ецономy. Од стране Марx, Карл. Добб, Маурице, ур. Превод: Рyазанскаyа, С. W. Мосцоw: Прогресс Публисхерс. Приступљено 21. 4. 2018 — преко Марxистс Интернет Арцхиве.
- ——— (1993). Грундриссе: Фоундатионс оф тхе Цритиqуе оф Политицал Ецономy. Превод: Ницолаус, Мартин. Лондон: Пенгуин Боокс. ИСБН 978-0-14-044575-6.
- Марx, Карл; Енгелс, Фриедрицх (1968). Селецтед Wоркс ин Оне Волуме. Лондон: Лаwренце анд Wисхарт.
- Меек, Роналд L. (1976). Социал Сциенце анд тхе Игнобле Саваге. Цамбридге Студиес ин тхе Хисторy анд Тхеорy оф Политицс. Цамбридге, Енгланд: Цамбридге Университy Пресс.
- Поппер, Карл (1957). Тхе Повертy оф Хисторицисм.
- Селигман, Едwин Р. А. (1901). „Тхе Ецономиц Интерпретатион оф Хисторy”. Политицал Сциенце Qуартерлy. 16 (4): 612—640. ЈСТОР 2140420. дои:10.2307/2140420
. - Тхомпсон, Е. П. (1965). „Тхе Пецулиаритиес оф тхе Енглисх”. Социалист Регистер. 2: 311—362. Приступљено 21. 4. 2018.
