Тетрациклински антибиотици

Тетрациклини су група антибиотика широког спектра чија користност је генерално умањена појавом бактеријске отпорности. Упркос тога, они су задржали статус преферентног третмана за поједине индикације.

Четири прстена у основи тетрациклинске структуре.

Структура тетрациклина

Тетрациклини су добили име по присуству четири („тетра-“) угљоводонична прстена у њиховој структури. Они се дефинишу као поткласа поликетида, која има октахидротетрацен-2-карбоксамидни скелет. Они су колективно познати као деривати полицикличног нафтацен карбоксамида.

Терапеутска употреба

Тетрациклини се генерално користе у третману инфекција уринарног тракта и црева, као и у третману хламидиозе, посебно код пацијената који су алергични на β-лактаме и макролиде, мада је њихова примена за те индикације мање популарна у данашње време широко заступљење резистанције бактерија. Они се често користе у третману умерених инфекција акни и розацеја (тетрациклин, окситетрациклин, доксициклин или миноциклине).

Доксициклин се такође користи као профилактички третман за инфекције бактеријом Bacillus anthracis (антракс) и ефективан против Yersinia pestis, инфективног агенса бубонске куге. Он се такође користи за лечење маларије и профилаксе, као и за третирање елефантијазе.

Види још

• Глицилциклин

Спољашње везе

• Tetracycline