Тетрациклински антибиотици
Тетрациклини су група антибиотика широког спектра чија користност је генерално умањена појавом бактеријске отпорности. Упркос тога, они су задржали статус преферентног третмана за поједине индикације.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/84/Tetracyclines.png/250px-Tetracyclines.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8e/Tetracycline_structure.svg/220px-Tetracycline_structure.svg.png)
Тетрациклини су добили име по присуству четири („тетра-“) угљоводонична прстена у њиховој структури. Они се дефинишу као поткласа поликетида, која има октахидротетрацен-2-карбоксамидни скелет.[1] Они су колективно познати као деривати полицикличног нафтацен карбоксамида.
Терапеутска употреба
уредиТетрациклини се генерално користе у третману инфекција уринарног тракта и црева, као и у третману хламидиозе, посебно код пацијената који су алергични на β-лактаме и макролиде, мада је њихова примена за те индикације мање популарна у данашње време широко заступљење резистанције бактерија. Они се често користе у третману умерених инфекција акни и розацеја (тетрациклин, окситетрациклин, доксициклин или миноциклине).
Доксициклин се такође користи као профилактички третман за инфекције бактеријом Bacillus anthracis (антракс) и ефективан против Yersinia pestis, инфективног агенса бубонске куге. Он се такође користи за лечење маларије и профилаксе, као и за третирање елефантијазе.
Референце
уреди- ^ ИУПАЦ. „тетрацyцлинес”. Компендијум хемијске терминологије (Интернет издање).