Торпекс („Торпедо експлозив“) је секундарни експлозив, 50% јачи од ТНТ-а по маси. [1] Торпекс садржи 42% РДX, [2] 40% ТНТ и 18% алуминијума у праху. Коришћен је у Другом светском рату од краја 1942. године, када су неки користили називе Торпекс и РДX наизменично, што је изазвало забуну данашњих историјских истраживача. Торпекс се показао посебно корисним у подводној муницији јер је алуминијумска компонента имала ефекат да експлозивни пулс траје дуже, што је повећало разорну моћ. Поред торпеда, поморских мина и дубинских бомби, [3] као и у дроновима ангажованим у операцији Афродита. [4] Торпекс је одавно замењен композицијама Х6 и експлозива везаним за полимер (ПБКС). [5][6] Због тога се сматра застарелим и мало је вероватно да ће се Торпекс наћи осим у старој муницији или неексплодираним убојним средствима, иако је значајан изузетак од овога Стинг Раилако торпедо, које од октобра 2020. остаје у служби Краљевске морнарице и неколико страних војски. Немачки еквивалент Торпекс-у је био Триален. [7]

Таллбои бомба исцртана експлозивним пуњењем

Развој уреди

Торпекс је развијен у Краљевској фабрици барута Валтхам Аббеи, у Уједињеном Краљевству као моћнија војна алтернатива ТНТ-у. РДX је развијен 1899. Иако је био веома стабилан и служио као референтна тачка по којој се оцењује осетљивост других експлозива, био је прескуп за већину војних примена и резервисан за употребу у најважнијим производима, као што су торпеда. [8] Алуминијумски прах је такође додат мешавини да би се ефекат додатно побољшао. Иако и РДX и ТНТ имају негативан баланс кисеоника , прегрејана алуминијумска компонента има тенденцију да допринесе првенствено продужавању времена експанзије гасова експлозивног продукта. [9] Беесwаx (пчелињи восак) је такође додат као афлегматизујући агенс, за смањење осетљивости на шок и удар. [8] Касније је беесwаx замењен парафинским воском, а додат је калцијум хлорид као апсорбер влаге да би се смањила производња гаса водоника под високом влажношћу. [8]

Производња РДX-а у САД је нагло порасла након напада Јапанаца на Перл Харбор. У априлу 1942. године, 100 тона Композиције C (88% РДX и десензибилизатор нафте), такође познатог као C-4, наручила је Канцеларија за стратешке услуге. [10] До 8. маја 1945. (Дан победе у Европи) Холстон Орднанце Воркс је био у пуној производњи РДX-а без краја. У јулу те године владини званичници су обавестили фабрику да не прелази производне квоте (као што је то била пракса до тада) јер су знали да је атомска бомба близу завршетка. [11]

Коришћење Торпекса у конфликтима уреди

Торпеx је врста експлозива који је широко коришћен током Другог светског рата, посебно од стране Британске ратне морнарице. Назив торпекс је изведен од енглеског „Торпедо Екплосиве“, првобитно развијеног за употребу у торпедима. Торпекс се показао посебно корисним у подводној муницији јер је алуминијум имао ефекат продужења трајања експлозије, што је појачало његову разорну моћ. Торпекс се користио само у критичним апликацијама, као што су торпеда. Такође је коришћен на дроновима Операције Афродита.

Торпекс је одавно замењен са Композицијом Х6 и ПБX саставом. Сада се сматра застарелим, што га чини тешко доступним осим ако је негде остало још ускладиштене муниције или неексплодираних убојних средстава.

Недеостаци овог експлозива Торпекса уреди

Један од главних недостатака Торпекса је то што је био врло осетљив на ударце, што га чини потенцијално опасним за руковање. Из тог разлога, након Другог светског рата, Торпекс је углавном замењен сигурнијим алтернативама.

Види још уреди

Литература уреди

Референце уреди

  1. ^ Ганнон 1996, стр. 184.
  2. ^ Тüркер, Леми; Вариş, Серхат (2017). „Струцтураллy модифиед РДX - А ДФТ студy”. Дефенце Тецхнологy. Елсевиер БВ. 13 (6): 385—391. ИССН 2214-9147. С2ЦИД 99529511. дои:10.1016/ј.дт.2017.02.002 . 
  3. ^ „Мунитионс Десигн”. Барнес Wаллис Фоундатион. Приступљено 16. 6. 2022. 
  4. ^ Wебб, Масон Б. (18. 1. 2019). „Оператион Апхродите”. Wарфаре Хисторy Нетwорк. Приступљено 16. 6. 2022. 
  5. ^ Граф, M.Б.К. (2017). Авро Ланцастер. РЕИ. стр. 30. ИСБН 978-2-37297-333-5. 
  6. ^ Перссон, П.А.; Холмберг, Р.; Лее, Ј. (2018). Роцк Бластинг анд Еxплосивес Енгинееринг. ЦРЦ Пресс. стр. 73. ИСБН 978-1-351-41822-5. 
  7. ^ Федорофф, Б.Т.; Каyе, С.M. (1960). Енцyцлопедиа оф Еxплосивес анд Релатед Итемс. Енцyцлопедиа оф Еxплосивес анд Релатед Итемс. Пицатиннy Арсенал. стр. 2-ПА55. 
  8. ^ а б в Ганнон 1996, стр. 183.
  9. ^ Едри, I.; Фелдгун, V.Р.; Карински, Y.С.; Yанкелевскy, D.З. (2013). „Афтербурнинг Аспецтс ин ан Интернал ТНТ Еxплосион”. Интернатионал Јоурнал оф Протецтиве Струцтурес. САГЕ Публицатионс. 4 (1): 97—116. ИССН 2041-4196. С2ЦИД 109491342. дои:10.1260/2041-4196.4.1.97. 
  10. ^ Баxтер 2018, стр. 25–32.
  11. ^ Баxтер 2018, стр. 135–138.

Додатна литература уреди