Трансферин

Трансферин (сидерофилин) је транспортни протеин гвожђа у плазми. Код људи је кодиран TF геном. Транспортује га од мјеста апсорпције и места разградње до места еритропоезе (коштана срж). Нормално је око 30% трансферина засићено гвожђем.

Трансферин
ПДБ приказ базиран на 1а8е.
Доступне структуре
1А8Е, 1А8Ф, 1Б3Е, 1БП5, 1БТЈ, 1Д3К, 1Д4Н, 1ДТГ, 1ФQЕ, 1ФQФ, 1ЈQФ, 1Н7W, 1Н7X, 1Н84, 1ОQГ, 1ОQХ, 1РYО, 1СУВ, 2ХАУ, 2ХАВ, 2О7У, 2О84, 3ФГС
Идентификатори
Симболи	ТФ; ДКФЗп781Д0156; ПРО1557; ПРО2086
Вањски ИД	ОМИМ: 190000 МГИ: 98821 ХомолоГене: 68153 ГенеЦардс: ТФ Гене
Онтологија гена Молекуларна функција • везивање протеина • везивање фери јона • везивање убиквитинске протеинске лигазе • везивање металних јона Целуларна компонента • екстрацелуларни регион • рани ендозом • касни ендозом • базална ћелијска мембрана • ендозомска мембрана • апична мембрана плазме • ендоцитна везикула Биолошки процес • дегранулација тромбоцита • јонски транспорт • транспорт јона гвожђа • целуларна хомеостаза јона гвожђа • коагулација крви • активација тромбоцита • трансферински транспорт • трансмембрански транспорт
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста	Човек	Миш
Ентрез	7018	22041
Енсембл	ЕНСГ00000091513	ЕНСМУСГ00000032554
УниПрот	П02787	Q3УБW7
РефСеq (мРНА)	НМ_001063.3	НМ_133977.2
РефСеq (протеин)	НП_001054.1	НП_598738.1
Локација (УЦСЦ)	Цхр 3: 133.46 - 133.5 Мб	Цхр 9: 103.11 - 103.13 Мб
ПубМед претрага	[1]	[2]

Трансферин
Идентификатори
Симбол	Трансферрин
Пфам	ПФ00405
ИнтерПро	ИПР001156
ПРОСИТЕ	ПДОЦ00182
СЦОП	1лцф
СУПЕРФАМИЛY	1лцф
Доступне протеинске структуре: Пфам струцтурес ПДБ РЦСБ ПДБ; ПДБе; ПДБј ПДБсум струцтуре суммарy

Трансферин има релативну молекулску масу 77 000. Синтетише се највише у јетри, мањим делом ретикулоендотелном систему и ендокриним жлездама (тестиси, оварији). Полуживот му је 7,5 дана, а место катаболизма је непознато. Осим катјона гвожђа трансферин везује и катјоне бакра, цинка, кобалта и калцијума. Физиолошки значај има једино везање гвожђа и бакра. Одређивање садржаја трансферина битно је за диференцијалну дијагнозу анемија и за праћења ефекта терапија при лечењу анемија.

Литература

• Херсхбергер CL; Ларсон ЈЛ; Арнолд Б; et al. (1992). „А цлонед гене фор хуман трансферрин”. Анн. Н. Y. Ацад. Сци. 646: 140—54. ПМИД 1809186. дои:10.1111/ј.1749-6632.1991.тб18573.x. ЦС1 одржавање: Експлицитна употреба ет ал. (веза)
• Боwман БХ, Yанг ФМ, Адриан ГС (1989). „Трансферрин: еволутион анд генетиц регулатион оф еxпрессион”. Адв. Генет. 25: 1—38. ПМИД 3057819. дои:10.1016/С0065-2660(08)60457-5. 
• Парккинен Ј, вон Бонсдорфф L, Ебелинг Ф, Сахлстедт L (2003). „Фунцтион анд тхерапеутиц девелопмент оф апотрансферрин”. Воx Санг. 83 (Суппл 1): 321—6. ПМИД 12617162. 

Спољашње везе

• Трансферрин на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)