Трансферин (сидерофилин) је транспортни протеин гвожђа у плазми.[1] Код људи је кодиран TF геном.[2] Транспортује га од мјеста апсорпције и места разградње до места еритропоезе (коштана срж). Нормално је око 30% трансферина засићено гвожђем.

Трансферин
ПДБ приказ базиран на 1а8е​.
Доступне структуре
1А8Е​, 1А8Ф​, 1Б3Е​, 1БП5​, 1БТЈ​, 1Д3К​, 1Д4Н​, 1ДТГ​, 1ФQЕ​, 1ФQФ​, 1ЈQФ​, 1Н7W​, 1Н7X​, 1Н84​, 1ОQГ​, 1ОQХ​, 1РYО​, 1СУВ​, 2ХАУ​, 2ХАВ​, 2О7У​, 2О84​, 3ФГС
Идентификатори
Симболи ТФ; ДКФЗп781Д0156; ПРО1557; ПРО2086
Вањски ИД ОМИМ190000 МГИ98821 ХомолоГене68153 ГенеЦардс: ТФ Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 7018 22041
Енсембл ЕНСГ00000091513 ЕНСМУСГ00000032554
УниПрот П02787 Q3УБW7
РефСеq (мРНА) НМ_001063.3 НМ_133977.2
РефСеq (протеин) НП_001054.1 НП_598738.1
Локација (УЦСЦ) Цхр 3:
133.46 - 133.5 Мб
Цхр 9:
103.11 - 103.13 Мб
ПубМед претрага [1] [2]
Трансферин
Идентификатори
СимболТрансферрин
ПфамПФ00405
ИнтерПроИПР001156
ПРОСИТЕПДОЦ00182
СЦОП1лцф
СУПЕРФАМИЛY1лцф

Трансферин има релативну молекулску масу 77 000. Синтетише се највише у јетри, мањим делом ретикулоендотелном систему и ендокриним жлездама (тестиси, оварији). Полуживот му је 7,5 дана, а место катаболизма је непознато. Осим катјона гвожђа трансферин везује и катјоне бакра, цинка, кобалта и калцијума. Физиолошки значај има једино везање гвожђа и бакра. Одређивање садржаја трансферина битно је за диференцијалну дијагнозу анемија и за праћења ефекта терапија при лечењу анемија.

Референце уреди

  1. ^ Црицхтон РР, Цхарлотеауx-Wаутерс M (1987). „Ирон транспорт анд стораге”. Еур. Ј. Биоцхем. 164 (3): 485—506. ПМИД 3032619. дои:10.1111/ј.1432-1033.1987.тб11155.x. 
  2. ^ Yанг Ф, Лум ЈБ, МцГилл ЈР, Мооре CM, Наyлор СЛ, ван Брагт ПХ, Балдwин WД, Боwман БХ (1984). „Хуман трансферрин: цДНА цхарацтеризатион анд цхромосомал лоцализатион”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес оф тхе Унитед Статес оф Америца. 81 (9): 2752—6. ПМЦ 345148 . ПМИД 6585826. дои:10.1073/пнас.81.9.2752. 

Литература уреди

  • Херсхбергер CL; Ларсон ЈЛ; Арнолд Б; et al. (1992). „А цлонед гене фор хуман трансферрин”. Анн. Н. Y. Ацад. Сци. 646: 140—54. ПМИД 1809186. дои:10.1111/ј.1749-6632.1991.тб18573.x. 
  • Боwман БХ, Yанг ФМ, Адриан ГС (1989). „Трансферрин: еволутион анд генетиц регулатион оф еxпрессион”. Адв. Генет. 25: 1—38. ПМИД 3057819. дои:10.1016/С0065-2660(08)60457-5. 
  • Парккинен Ј, вон Бонсдорфф L, Ебелинг Ф, Сахлстедт L (2003). „Фунцтион анд тхерапеутиц девелопмент оф апотрансферрин”. Воx Санг. 83 (Суппл 1): 321—6. ПМИД 12617162. 

Спољашње везе уреди